Natrag
Na licu mesta
Smederevo: lokalni paša otima i od države i od privatnih lica
Kad sam mlađan lovac bio ja
Narodni poslanik Dragan Šormaz, koji se uz svaku vlast znao dobro da se prikači i od nje još bolje profitira, u svojoj "bazi" u Smederevu, živi i ponaša se kao da za njega zakoni ne postoje. Istovremeno, otima od države gde god može. Za isti auto, naplaćuje gorivo istovremeno i od Narodne skupštine i od Lovačkog saveza Srbije na čijem je čelu bio prvo legalno, a zatim samoproklamovano. U vreme štednje, proglašene od strane SNS-a, stranke kojoj pripada, Šormaz je za pola godine od Lovačkog saveza uzeo 130.000 dinara samo za jelo i piće! Do danas nije utvrđena odgovornost Šormaza i njegovog kuma u uzimanju mita od jednog smederevskog privrednika i njihovo učešće u njegovom (samo)ubistvu.
Milica Grabež
Narodni poslanik Dragan Šormaz, rođen je u Derventi, osnovnu i srednju školu završio je u Smederevu, a posle mature otvara diskoteku u ovom gradu (u ulici Dimitrija Davidovića, i to u podrumu stambene zgrade). Prvi put je za poslanika izabran posle petooktobarskog puča, i to na listi DOS-a, kao član Demokratske stranke Srbije.
U toku 2001. godine postavljaju ga na mesto direktora JP Televizija Smederevo, gde se vrlo kratko zadržava. U toku 2001. godine je izabran za zamenika predsednika Upravnog odbora "FK Sartid" Smederevo. U toku 2010. godine Šormaz je napustio poslanički klub DSS- a, postaje samostalni poslanik, a potom član poslaničkog kluba Napred Srbija. Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika na listi Srpske napredne stranke, a 2014. godine peti put biva izabran za poslanika, a drugi put na listi SNS-a.
Na Skupštini Lovačkog saveza Srbije izabran je 14. decembra 2013. za predsednika Lovačkog saveza Srbije. Nakon izbora na pomenutu funkciju dobija službeno vozilo od Saveza na raspolaganju 24 sata.
Samo u toku januara meseca ove godine, utrošeno gorivo za službeno vozilo koje je koristio Šormaz, Lovački savez je platio 58.000 dinara, za februar 79.000 dinara, za mart 83.000 dinara, za april 49.000 dinara, za maj samo 9.500 dinara, zato što navodno dobija donaciju od Preduzeća Daki- Petrol i to samo za službeno vozilo Škoda superb koje je on vozio. Od polovine juna ne koristi službeno vozilo Saveza, već svoje privatno vozilo Audi, a koje puni na benzinskim pumpama Daki-petrola za donaciju. Ako je to donacija Savezu, trebalo bi da važi za sva vozila. Ovakva donacija više je reketiranje od strane narodnog poslanika Šormaza. Pošto ne postoji dokumenat o donaciji ne isključuje se mogućnost da Daki-petrol na kraju godine ispostavi račun Savezu za izdato gorivo.
Za period od 17. 12 do 31. 12. 2013. godine za službeno vozilo koje je koristio Dragan Šormaz, Lovački savez je platio 130.000 dinara, a za njegove dnevnice 9.000,00 dinara. U toku ove godine za dnevnice Savez je Šormazu isplatio 60.300 dinara.
Dana 14. jula 2014.godine ovlašćeno lice Narodne Skupštine Republike Srbije Nebojša Pavlović aktom 03 Broj 9-2301/14 obaveštava Lovački savez Srbije da je Dragan Šormaz u smislu pripadajuće poslaničke naknade za korišćenje privatnog vozila za dolazak na sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela, u periodu od 16.12 do 31.12.2013. naplatio 11.732 dinara, a u periodu od 01.januara do 30.juna 2014.godine plaćeno je u navedene svrhe 82.221dinara, odnosno ukupno 93.953 dinara.
Dragan Šormaz u periodu od 16.12.2013. do 30.06.2014. godine imao je na raspolaganju 24 sata službeno vozilo Lovačkog saveza Srbije za koji je isti plaćao gorivo, tako da nije imao osnova da naplati od Narodne skupštine iznos novca od 93.953 dinara kao naknadu za korišćenje privatnog automobila za dolaske na sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela.
U toku ove godine Lovački savez je za jelo i piće koje je konzumirao Šormaz u restoranima isplatio 130.000 dinara. Za mobilni telefon koji koristi Dragan Šormaz, Lovački savez je za januar mesec platio 13.500 dinara, a za mart mesec 4.8160 dinara. Bez odluke Skupštine lovačkog saveza Srbije Šormaz je kupio lap-top koji je plaćen 46.000 dinara.
Istog dana, 19.07.2014. godine, održane su dve sednice Skupštine lovačkog saveza Srbij. Ona koju je zakazao predsednik Skupštine održana je na Veterinarskom fakultetu, a ona koju je zakazao Šormaz iako nema ovlašćenje za to, održana je u sali stare Republičke skupštine. Na sednici skupštine koja je održana na Veterinarskom fakultetu Dragan Šormaz je smenjen tajnim glasanjem, a na sednici skupštine koju je Šormaz zakazao, on je ponovo izabran. Sada je u Lovačkom savezu Srbije dvovlašće.
Krajem 2012.godine Saša Zarić iz Smedereva (ulica17. oktobar br.45), privatni preduzetnik, napisao je izjavu o problemima koje je imao u postupku obezbeđenja dozvole za izgradnju motela u Smederevu i prodaju udela preduzeća koju je svojeručno potpisao. Ovo je njegova svojevrsna oproštajna poruka, jer je nekoliko nedelja kasnije izvršio samoubistvo skokom u Dunav sa mosta koji spaja Smederevo i Kovin. U svojoj poruci on opisuje šta je doživeo sa Šormazom i kako je opljačkan.
Zarić je bio započeo izgradnju hotela u Smederevu, ali su nastale komplikacije oko dobijanja urbanističkog akta. Tadašnji zamenik predsednika opštine Slobodan Miladinović obaveštava ubrzo Zarića kako nije u mogućnosti da izda traženi akt i da stvari ne zavise od njega, već se sve rešava "na višem nivou". U međuvremenu je i sud presudio u Zarićevu korist, ali ništa nije vredelo.
Na rođendanskoj proslavi koju je 9. marta 2007. u smederevskom restoranu "Grnčar" organizovao jedan njegov prijatelj, Zarić je predstavljen prisutnom narodnom poslaniku Draganu Šormazu. Posle večere Šormaz je Zarića pozvao u dvorište restorana, gde mu je otvoreno rekao da zna njegov problem koji jedino on može da reši i da će to da košta 50.000 evra. Zarić je zatražio vreme da razmisli, na šta mu je poslanik rekao da nema mnogo vremena i da se sutra javi na broj telefona koji mu je dao, a koji je pripadao njegovom pratiocu te večeri.
Zarić je sutra pozvao dati mu broj, gde mu se javio Jovica Šešlak, direktor smederevske televizije, koji ga poziva da se vide u restoranu "Kod Ede" u Kovinu. Na sastanku Šešlak Zariću kaže kako odmah sledećeg dana, 11. marta 2007, mora da mu preda 10.000 evra, a ostatak od 40.000 evra kada dobije tražena dokumenta. Zarić je stekao utisak da je Šešlaku zbog svega neprijatno.
Novac je plaćen, ali su dani i nedelje prolazili, ali se ništa nije dešavalo. Zarić zato odlazi kod Šešlaka na televiziju i pritiska ga ili da mu vrate novac ili da odrade dogovoreno. Konačno mu Šešlak vraća pet hiljada evra pod izgovorom da je Šormaz ostatak uložio u neki posao i da nema trenutno da mu vrati. Prema Zarićevim navodima, on ostatak nikada nije dobio.
Posle toga Zarić preko privatne veze dolazi u kontakt sa tadašnjim predsednikom opštine Sašom Radosavljevićem inače kumom Dragana Šormaza, preko koga je poslanik i hteo da završi dobijanje potrebnih akata. Njih dvojica se sastaju u kući Vlaste Stojadinovića, a predsednik opštine, isto kao i njegov kum, traži novac unapred. Pošto Zarić nije imao dovoljno para on mu daje džip Tojotu u zalog. Automobil nikada više nije video.
Samoinicijativno Zarić odlazi kod tužioca Vesne Mladenović Nikolić i uprkos njenom insistiranju da sve zaboravi 24. maja 2009. daje izjavu o svemu šta su mu Šormaz i njegov kum Radosavljević uradili koja je stala četiri strane. Kao dokaze priložio je tridesetak SMS poruka koje je razmenio sa predsednikom opštine. Postupak za Zarićevog života nije pokrenut.
Finansijski iscrpljen zbog dugog čekanja na akt koji mu je pripadao pravosnažnom presudom, Zarić više nije bio u stanju da finansira izgradnju hotela, pa je ušao u posao sa preduzećem "Snoopy Plus" d.o.o. koje na prevaru uspeva da mu uzme ceo hotel, a nesrećni i opljačkani Zarić jedini izlaz vidi u skoku u Dunav. Možda su mu početkom 2013. u tome pomogli i ljudi koje je maja 2009. prijavio tužilaštvu?