Banat

Masovno klanjanje liku i delu Gorana Kneževića i redovne "džegerijade" Zrenjaninu

Poslušnici i doušnici

Papazjanija je najblaža reč koja opisuje lokalne vlasti u Zrenjaninu. Ovdašnji sramni vlastodršci, zalutali u pohlepnu vlast, prevarili su sugrađane u sijaset varijanti. Apoteka ima konja, razvedeni direktori su ponos grada, ponavljači razreda srednjih škola su postali direktori i istaknute kolovođe Srpske napredne stranke... Istovremeno, samozvani „bos" svih ovdašnjih Mađara, Zoltanu Haliu, trenutno direktor osnovne škole „Servo Mihalj" u Mužlji, u ime nacionalne manjine, direktno pregovara sa Goranom Kneževićem, Regionalnim Isusom, odaslatim sa Vučićevog neba, direktno na glavu građana. Dakle, za javnu upotrebu. Nadnacionalne guzonje, svih fela, u direktnom su kontaktu sa Goranom (Isusom) Kneževićem i oni odlučuju ko se usuđuje da živi i diše pod (nazadnjačkom) kapom nebeskom.

Zoltan Horvat

Kada budala u Zrenjaninu uspe u nameri da se udomi u carstvu nazadnjačkom, budaletina, retko načitana, pismena i sa prestižnom diplomom državnog fakulteta, može samo da im, pr...pod prozor. Doživotno neuspešan, nije dospeo do firme SIT, danas u prestižnom vlasništvu Željka Malušića, vrhunca svih ovdašnjih mladih socijalis(tkin)a.

Zrenjaninska Apoteka, ustanova kojom „vrhunski" rukovodi SNS nameštenik, takođe lepuškast rukovodilac u (pre)zrelim godinama, guši se u „sladu" sopstvenom. „Nakupovali" se, na tone, miloj majci, slada za dečije sirupe. Iskašljavanje za Ginisa je veličanstveno: Apoteka kupila konja rukovodiocu za naše pare. Naše je, dok ne sjaše, bliži se, sve ono što se, apa. I tata bi sine, al...

Zrenjaninske ale, vlasnici lokalne vlasti, redovno posećuju Novi Sad. Tamo je, na samo pedeset kilometara od, danas vukojebine banatske, u centru centra Vojvodine, parkiran Dušan Bajatović, epicentarfor pokrajinskih socijalista.

Genije manedžmenta u ime sviju nas, veoma lako se sporazumeva sa banatskim, Dačić-poslušnikom. Srbijagas, kojom diriguje Dačićev poverenik, mesečno, godinama, isplaćuje firmi Željka Malušića, ni manje ni više, no 15 hiljada evra na ime ležarine. Neke cevi, neophodne za razvoj Zrenjanina i širem, „parkirane" su u dvorištu, „do j..." poverljivog stranačkog nameštenika. Kud ćeš lepše za udeo u nazadnjačkoj vlasti, gde se, nakon birtijskih razgovora u četr oka, Regionalni hvali kako je ceo Zrenjanin podastro na se...

Kooperacija Bajatović-Malušić, bele veze nema sa duboko uvređenim decenijskim članovima stranke, otišla je predaleko. Čak do bivše Fabrike šešira Begej, gde se, takođe, lageruju Srbijagas cevi.

I tu se podrazumeva mesečna apanaža od više hiljada evrića, o čemu, i za ovdašnju blentavu javnost, vrli stranački pajtosi, nemaju komentar. Mašala. Podsećanja radi, Žika Radovančev, banatski domaćin plemenitog kova, socijalista vrhunskog poštenja, ponašanja i poslovanja, direktor privatne firme Mlekoprodukt-Bongren, stidi se ponašanja stranačke moderne.

Ako Regionalni nema ništa protiv kolekcionara tek odštampanih desetina hiljada evra na ime stranačke lažarine, naprotiv...Ovde staje pamet, Zrenjanine, sine većine kukavica grada, istrebi štetočine, dozovi se pameti...

Ajmo dalje...

Evo nas kod spiskova za spiskavanje naših para...Drugarica Irena Živković, ovdašnja direktorica Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj Banata, telepromtovana je od vlasnika vlasti.

Pokrajinska vlast je od ukupno 110 miliona dinara namenjenih projektima, desetak miliona dinara zvanično odvojila za projekte Made in ZR. Vrla, i nazadnjački mila Irena, gazdarica komisije za dodelu pokrajinskih para, potpisala je odmah i sad, dodelu sredstava, sebi samoj. Četiri stotine hiljadarki otišlo je u njen Regionalni, al, belaj nije kompletiran.

Dragan Dorožan je radnik zaposlen u njenoj privatnoj firmi, inače kuglaš ovdašnjeg kluba Kristal. Dorožanovom klubu u kojem baca kugle, 300 hiljadarki, a usput, Udruženju građana FRAM, čiji je zastupnik takođe Dorožan, al Sebastijan, novih 300 hiljada. Pokrajinske pare se ne arče, već se pravilno, sistematično nazadnjački, dodeljuju podobnima.

Nazadnjačka mufte-bajka o korisnicima naših para, možda ne „para" toliko uši i oči, al' drskost mažnjavanja vređa prosečnu inteligenciju Zrenjaninca. Megalomanski „elaborat" renoviranja restorana Tisa, u suvlasništvu ovdašnjih (ničim izazvanih) nazadnjačkih guzonja, Džegera i Daksija, poslednji je alarm za ponižene Banaćane da dignu glas.

Nakon sto hiljada evra iz gradske kase za privatan biznis, prosleđenih nakon dizanja ruku blentave odborničke većine. Tu pamet staje, al' hohštapleraj traje. Dvojici osvedočenih „Velikana" Zrenjanina, koje obožava Regionalni, ateriran sa neba direktno na glavu, ni policija ni tužilaštvo ne mogu da doakaju. Firme IN SPORT i EURO SHOP, sa prodavnicama u centru Zrenjaninu, duguju gradu, tačnije Stambenoj agenciji, bez kamata, ukupno 14,5 miliona dinara. Džegera i Daksija, bezobrazno drsko, Regionalni naziva uglednim Zrenjanincima.

Jedan mu je kumašin, a drugi mu redovno dolazio u posete dok je boravio u istražnom zatvoru. Regionalni trenutno nije zatrovan aflatoksinom, al je od njega takva prpa u stranačkim prostorijama, da se čovek pita, ima li u Zrenjaninu normalnih, da se usude i dignu glas protiv večitih uterivača vlasti?

Faktori stabilnog očaja Zrenjanina, uprkos bezvrednog zakona, žive živote lagodne. Nakon Džegerijade koja se ruga prosečnoj inteligenciji sugrađana, ima još nekoliko smejača u lice običnom Zrenjanincu. Na ime neplaćenih dugogodišnjih zakupa poslovnog prostora u vlasništvu grada, privatne firme duguju milione i milione...Točak Auto 3 miliona, Parfimerija Iva 4,5 miliona, Citadela 2,5 miliona, Duvan promet 5...Vrli gospon Pera Pink Stojkov, zaštitno lice i skromni sponzor svih vlasti, duguje gradu dugi niz godina, „samo" 5 miliončića. Usput je u centru centra grada, protivzakonito, postavio šarenu baštensku garnituru. Ovaj i ovakav manager-genije, uživa neograničeno poverenje nazadnjaka, na čemu bi mogao da mu čestita i Željko Mitrović, njegov bivši idol-gazda.

I školstvo u Zrenjaninu je na nivou punjenih paprika. Ako si nazadnjak, nazadnjakinja, whatever, dozvoljeno ti je da digneš i grad u vazduh.

Jeleni Jenovai, mlađanoj direktorici Osnovne škole "Sonja Marinković", ne sviđa se Dušanka Trifunov, šefica računovodstva na dvomesečnoj zameni.

Gospa Jelena, supruga aktuelnog šefa Amaterskog pozorišta Madač na teretu gradske kase, otišla direktno kod Staniše Banjanina, šefa zrenjaninskog školstva, da mu rekne kako je svojevremeno, Dušanka, kao predsednik gradske skupštine, bila, ostala i biće, „zakleti neprijatelj" Regionalnog.

Nakon ničim izazvanih „žalopojki" vrle direktorice, u roku od 24 časa menja se statut škole, pa će umesto nepodobne Dušanke, šef računovodstava biti Vesna Grahovac, „nova istaknuta nazadnjakinja".

Šta goni gospa Jelenu da se dodvorava Regionalnom, to ne zna ni njen suprug, ali, priča je komlpetna kada se povodom ovog slučaja oglašava Džeger. Zrenjaninski Mister Promašaj Veka je pozvan radi novog „ubistva nepodobnih", pa će gospa Jelena ući u anale ovdašnjeg školstva kao vrhunski poltron pred novo izborno mešanje stranačkih karata.

Jelo, Jeleno, nastavnice opštetehničkog obrazovanja, gde će ti duša, ako je uopšte imaš?

Ima i lepih vesti. Zrenjaninski LSV je pred vratima gradske vlasti. U susret predstojećim izborima, ponizno, uvlakački i ofirano ligaši, tačnije njihova lokalna vrhuška, prodala bi se za par ovdašnjih foteljica. Šta je tu dobro?

Kada pitate Dušana Jakovljeva, potpredsednika stranke, na privremenom radu u Novom Sadu, rođenog u Itebeju sa simpatičnim špic-nadimkom, sve je pod kontrolom. Bivši socijalista, da ne kažemo bivša komunjara, trenutno vanredno uhlebljeni ligaš, topi se od miline kada odgovara na pitanje, šta je sledeći potez ligaša. Čuj, šta je, uvek, uvek, i samo uvek, uz građane. Ligaški separatizam, dokazan u borbi za svakog razjedinjenog Vojvođanina, dušu dalo za „dosledne nosioce borbe" za porodicu, decu i ugled Zrenjaninca, ubijenog u pojam.