Kontranapad

Sportisti i drugi uglednici u službi diktatorskog režima, zaboravljaju na svoju ulogu misionara nacionalnih i društvenih vrednosti

Lica velikana u senci trulih kompromisa

O tome koji su sve vrhunski sportisti pod raznim okolnostima (od "ponuda kloje se ne mogu odbiti" do otvorenih pritisaka), pristali da budu deo propagandne mašine Aleksandra Vučića, ali i o tome ko je Vučiću "stao na crtu", piše Miroslav Vislavski, urednik sportske rubrike Magazina Tabloid.

Miroslav Vislavski

Zagledan u budućnost, Aleksandar Vučić otima i prisvaja sve što mu je na dohvat poluga vlasti. Penzionerima je oteo penzije. Svog političkog oca je gurnuo na potpunu marginu i šalje ga na smetlište istorije. Izdao je ideale o Velikoj Srbiji. Prodao je narod i Srbiju prijateljujući i grleći se sa Toni Blerom, Bilom Klintonom i Gerhardom Šrederom, najvećim zlotvorima u novijoj istoriji srpskog roda. Okružio se štetočinama političke pozornice iz redova poraženih snaga nakon izbora 2012. Proizveo je "autoritete" od šupljoglavih marginalaca sa kojima nam ispire mozgove i vređa ljudsku inteligenciju.

Najuticajnije medije je pretvorio u mašineriju koja propagira njegove laži, prevare, obmane. Narodu zatupljuje mozak poturajući mu jeftine vrednosti plasirane preko sredstava komunikacija i društvenih mreža. Rasprodaje državni kapital... Svaku kritiku, svako saopštenje političkih stranaka ili nevladinih organizacija, "poklapa" hitnim odgovorom svoje propagandne mašinerije. Zamenjuje teze pa svoje grehove i zlodela, pripisuje prethodnicima ili protivnicima. Krade i prisvaja tuđe ideje...

Suočivši se sa činjenicom u jeku predizborne kampanje da je jednog od protivkandidata javno podržalo stotinu uglednih delatnika, kredibilnih u svojoj oblasti rada i stvaralaštva, odgovorio je na njemu svojstven način. Kao kad dokazuje kako su "narodne mase" uz njega i njegovu politiku, vukući za sobom desetine hiljada nesretnika i sendvičara po mitinzima o trošku poreskih obveznika, tako je ekspresno odgovorio sa 650 imena "njegovih uglednika" koji su ga podržali u kampanji laži i obmana! Doduše, nisu baš svi sa spiska dali podršku kako su javnosti servirali SNS botovi. Nekoliko njih koji ne pristaju na prevaru i manipulacije, javno su demantovali da su među onima koji se dive i podržavaju gospodara Vučića.

Među navodnim potpisnicima ima poznatih i nepoznatih, uspešnih i manje uspešnih iz raznih oblasti. Puno je onih koji su stajali uz druge vlasti i lidere, što je stvar njihovog motiva, morala, interesa... Ono što se normalnom čoveku nameće kao pitanje jeste: Da li ti intelektualci, univerzitetski profesori, akademici, kulturni pregaoci, estradne ličnosti ili sportski ljudi, zaista ne mogu da razluče ko je Vučić, kakve su njegove zasluge u minule dve i po decenije, šta je radio čovek, kakve nam je cehove isporučivao nekada i sada od kada je na vlasti? Da li ti ljudi nemaju samopoštovanja prema sebi i svojim karijerama pa misle da zavise od njegove dobre volje, njegove pažnje? Jesu li njihovi interesi toliko važni da ih stavljaju iznad opšteg interesa kakav je nacionalno dostojanstvo i opstanak?

Ako je Dušan Duda Ivković kao sinonim sportskih i drugih moralnih vrednosti stao uz Sašu Jankovića i učestvuje u njegovoj predsedničkoj kampanji, objasnivši svoje razloge zašto to čini u životnom dobu kada je svoje ciljeve, želje, potrebe ostvario u potpunosti, veliko je pitanje kakvi su razlozi opredelili mnoga sportska imena koja su na listi 650 Vučićevaca? Da li su to zavedeni i neobavešteni, jesu li u pitanju glupaci ili slepci, imaju li obraz ili đonove na licu?

Pred očima javnosti, Duda Ivković je izjavio: "...Dva su razloga zašto sam odlučio da podržim Jankovića. Prvo me je pokrenula neprimerena Vučićeva izjava da ne želi kohabitaciju ako izgubi izbore, da mu ne bi neki predsednik zvocao! Drugi, mislim da se Jankoviću veruje i ja mu verujem". Tom prilikom je dodao: "...Moje delo i karijera nemaju ni jednu mrlju. Niko ne voli ovu zemlju više nego što je ja volim. Mislio sam da ću svojom podrškom i obraćanjima da povratim osmeh ljudima koji žive u jako teškim uslovima. Želim da stvorimo jezgro, nukleus, nešto zdravo što će da podigne ovu državu".

Na takva zalaganja, neprimereno je reagovao nekada čuveni košarkaš Partizana i jugoslovenski reprezentativac, a kasnije neostvareni košarkaški poslenik Goran Grbović! Svoje lice košarkaškog velikana, prekrio je naličjem trulog karaktera. Brutalno je opleo po velikanu naše košarke pitajući: "...Nisi se bunio sve dok ti ova vlast nije dala da od KSS napraviš privatnu firmu!"

Grba je bacio sve pod noge što je Duda učinio za našu, ali i evropsku košarku. Tu mislim i na zasluge u povratku košarkaških selekcija u svetsku elitu. Za to vreme, Grbović je u sitnim satima mudrovao na sportskim televizijskim kanalima! Dakle, bio je to nizak start nekadašnjeg miljenika košarkaških arena. Nizak da niži ne može biti, pogotovo što Duda nikog od sportista koji su Vučićevci ili bilo koji drugi ne pominje! Zato je Duda gospodin, karakter, autoritet, a Grba je Grba! Ali Grba je član SNS, "drug član biblioteke, jebo te!" (Radovan Treći).

Inače, opozicioni kandidati u predsedničkoj trci, nemaju naročitu naklonost sportista. Legendarni sportisti su ređa pojava u politici. Uglavnom ih u prljavu kampanju uvlači i zloupotrebljava vladajuća politička struktura. Oni dođu kao moneta za potkusurivanje pred glasačima, impresioniranih već pomenom nečijeg imena iz reda velikana sporta. Takva glasačka struktura ne traži objašnjenje zašto su ugledni sportisti poklonili svoje poverenje nekoj od politika ili njenih kandidata. Niti razmišlja o razlozima i motivima onih koji svoje ime poklone političkoj opciji.

To što su stranački propagandisti sročili u Proglasu podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću u kome se ističe da su "spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju", niko od objavljenih ličnosti nije svojeručno potpisao dokument. Nisu ni pročitali sadržaj Proglasa. Na spisku su se našli tako što su ih animirali, zamolili ili "obradili" njihovi poznanici ili prijatelji u članstvu SNS koji su imali partijski zadatak da obezbede neku od javnih ličnosti na spisak sa kojim se manipuliše o nekakvoj "velikoj" podršci umnog i uglednog sveta Srbije, datoj malom Aleku. Obrazac je oproban u "dvanaestočasovnoj" akciji prikupljanja 60.000 (a dovoljno je bilo 10.000) potpisa za predsedničke izbore! Bio sam očevidac kada je kafedžija prikupljao potpise u ime svog druga naprednjaka, zaposlenog u javnom preduzeću i ucenjenog za radno mesto! Otuda je razumljivo što je nekoliko "potpisnika" Proglasa demantovalo svoj navodni pristanak da bude na spisku. Da je ovo tačno, posvedočili su mi neki od "potpisnika".

Među 650 Vučićevaca su fudbalski velikani Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Boško Đurovski, Vladan Lukić, Goran Bunjevčević, fudbalski trener Aleksandar Janković za koje bi se moglo reći da su kao Zvezdaši "zavisni" po raznim osnovama od Zvezdaša Vučića.

Klupska obojenost bi mogla biti motiv u slučaju Nebojše Ilića, Milana Gurovića, Bobana Marjanovića, Zorana Jovanovića ili kada su u pitanju rukometaši braća Peruničić, možda i odbojkaš Vladimir Batez...Doduše, u slučaju Bateza i Predraga Peruničića, treba imati u vidu da su oni kao članovi SNS, istovremeno na visokim državnim funkcijama.

Naprednjaci su i selektor Kajakaškog saveza Srbije Mirko Nišović (od oktobra 2016), automobilista Dušan Borković (2016), donedavni selektor teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradović. Rvači Davor Štefanek i Viktor Nemeš, reli vozač Gabor Sagmajster, atletičar Asmir Kolašinac će dati svakom podršku ko bude na vlasti i servisirao ih kao vrhunske sportiste. Slično se može pretpostaviti kada su u pitanju predsednik Saveza za školski sport Željko Tanasković, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić ili predsednik KK Partizan Nikola Peković, ceneći da su ove organizacije u značajnoj meri zavisne od podrške vlasti, odnosno budžetske potpore.

Među "potpisnicima" su znameniti fudbaleri iz sastava nacionalnog tima. Kapiten Branislav Ivanović i Nemanja Matić. Zanimljivo bi bilo da javnost bude obaveštena o razlozima podrške koju su dali Vučiću. Njihovo političko svrstavanje i stavljanje u kolo diktatora, može više da im šteti nego da im koristi. Jedina racionalna pretpostavka je da su animirani od direktora reprezentacije Gorana Bunjevčevića, odnosno predsednika FSS Slaviše Kokeze. Javnosti je poznato da je Kokezin ulazak, prvo u Crvenu Zvezdu, a potom u Fudbalski savez Srbije bio po volji i odluci Aleksandara Vučića. Koji bi drugi motiv mogao biti Ivanoviću i Matiću, ako nije ponuda ili molba čelnika FSS? Koji god da je u pitanju, bio bi iracionalan.

Ako je stavljanje svog imena ispod Proglasa ustupak Kokezi (Bunjevčeviću), onda je u najmanju ruku po sredi glupa odluka. Sva je sreća što reprezentacija i pored slabe igre, zauzima prvo mesto u kvalifikacionoj grupi za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2020. Može se samo zamisliti kako bi "počašćeni" bili Ivanović i Matić da kola krenu naopako. Pošto se i sam Vučić identifikovao u reklamnom spotu sa epitetom koji su mu prišili navijači, u slučaju slabijih rezultata reprezentacije mogao bi računati na društvo koje bi mu pravila ova dvojica vrhunskih fudbalera.

Inače, kada se završe izbori, pobednici zaboravljaju one koji su uložili kredibilitet svog velikog imena. Politika je prljava rabota. Ume i umela je da naruši prijateljstva, čak i porodične odnose. O tome svedoče primeri iz prošlih vremena. Vojvođanska sportska javnost je teško prihvatala priče o političkim razlikama koje su postojale među rođenom braćom Kačar, velikim šampionima u boksu u nekadašnjoj Jugoslavij. Slobodan je uložio svoje titule i status svetskog broj 1 u amaterskom i profesionalnom boksu. Nije mi poznato da li je nešto dobio za uzvrat (kaže da nije) od onih koji su vladali godinama pre naprednjaka, onih koji su se solidno okoristili. Kada sam im predlagao da podrže projekat snimanja dokumentarnog filma o karijeri Slobodana Kačara, iz Pajtićevog kabineta je stigao negativan odgovor.

Politička opredeljenost iz bilo kojih motiva prerastala je u anatemu nekim sportskim ličnostima. U svojoj karijeri sportskog radnika sam prošao ono kroz čega danas prolaze pominjane i druge sportske ličnosti. Kada se pojavio interes vladajuće leve koalicije da je podržim u svojstvu generalnog direktora Odbojkaškog kluba Vojvodina u izborima 1996, pristupio sam JUL - u, osnovanom godinu dana ranije. Iako nisam živeo partijski, već sam vođen samo na evidenciji ove stranke, DOS - sovska politika i njihovi "revolucionari" su me kao javnog radnika svo vreme njihove vladavine posmatrali kao JUL - ovca (neprijatelja). A ja od JUL nisam ništa profitirao. Poneo sam samo jednu anatemu, kojoj nisam pridavao značaj, ali koja je ne retko predstavljala prepreku u ostvarivanju nekih prava ili zadovoljenju pojedinih interesa.

U suštini sportisti bi morali prilikom odluke da nekoga podrže, u ovom slučaju Aleksandra Vučića, da se sete šta je sve obećavao, a šta realizovao u proteklih pet godina apsolutne vladavine. Bila su to prazna obećanja. Neka pogledaju šta je u svojim maratonskim ekspozeima saopštavao šta će država uraditi u oblasti sporta. Neka se sete njegovih najava oko privatizacije sporta i uporede sa učinjenim i stanjem koje imamo. Ako je po sopstvenom priznanju nemoćan da sprovede privatizaciju Crvene Zvezde i Partizana, kako može da vodi - do sada Vladu, a od sutra državu? Ako priznaje da nema snage da suzbije nasilje i huligane u fudbalu, kako može da suzbija kriminal i korupciju u državi? Pa zašto onda podrška Vučiću uvaženi sportisti i ostala gospodo? Ako to činite radi svojih ličnih interesa, priznali ste da je Diktator taj koji raspolaže i sa vašim životima i sudbinama! Probudite se i poštujte sebe i druge!