Duplerica

Pismo ''organizovanih građana'' glavnom uredniku Magazina Tabloid Milovanu Brkiću

Bolje grob, nego rob

***

Poštovani,

obraćamo Vam se kao slobodnom čoveku, kojem je nacionalni interes važniji od ličnog, pa i života, sa molbom da objavte ovo naše pismo.

Poslednjih 30 godina građani Srbije bili su izloženi teroru, gaženju ljudskih prava i sloboda, nasilju na poslu, otimanju imovine, progonu i tihom izumiranju.

Dve decenije nas tzv ''demokratske vlasti'' izlažu nestajanju. Teror je postao žeći kada su nam instalirani, iz inostranstva, tzv ''naprednjaci'' na čelu sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem.

Rasprodaja javnih preduzeća, državne imovine, rudnika, oranica, izvorišta vode, dovela nas je do potpune propasti.

Postali smo najamnici, roblje za iznajmljivanje. Ostavljeni smo bez nade, bez budućnosti.

Na naša imanja, u naše kuće, na naše njive, dovode se ljudi iz Avganistana, Pakistana, arapskih i afričkih država. Sa lošim namerama.

Nikada u istoriji Srbije nije se sprovodio takav teror nad građanima, otimanje njihove imovine, napadi na porodicu nisu zapamćeni ni za vreme Drugog svetskog rata.

Zločinačke vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem recikliraju nam veru, istoriju, kulturu, svode nas na nivo životinja.

Ovaj teški duševni bolesnik, sa svojom mafijom, opljačkao je sve što je vredelo u Srbiji.

Srbija će se raspasti. Život u njoj više nije moguć.

Opasna grupa kriminalaca iz Vašingtona, Berlina, Brisela, Pariza, Rijada, Pekinga, poput roja skakavaca nasrnula je na građane Srbije.

Umesto da budu na doživotnoj robiji zbog zločina koji su počinili u bombardovanju Srbije 1999. godine, Toni Bler i drugi zločinci su postali savetnici Aleksandra Vučića. Pokušali su da preko Saveta bezbednosti proguraju rezoluciju kojom bi Srbe proglasili, prvi put istoriji, kao genocidan narod!

Srećom, zahvaljujući Ruskoj Federaciji to se nije desilo.

Za dve decenije neće nas biti na ovim prostorima.

Mi, koji smo sabrali snage u sebi, odlučili smo da se žrtvujemo, da položimo živote za spas namučene nam države.

Imali smo komite, hajduke, Crnu ruku, crvene ćelije pre Drugog svetskog rata. Svi ti ljudi koji su pali za slobodu, obavezuju nas da krenemo njihovim stopama.

Zato smatramo da treba da legitimnim metama, kao što je to cinično izjavljivao portparol NATO alijane Džemi Šej, dok su nam ubijali bolesnike u bolnicama, decu u obdaništima i vozovima, smatramo sve te Palmere, Blere, svu tu diplomatsku gospodu iz Brisela i Berlina, koji nas guraju da nestanemo i sa zemljopisne karte i iz života.

Mi, koji Vam pišemo ovo pismo, oprostili smo se od života,.

Odlučili smo da se osvetimo onima koji su učinili da se osećamo kao životinje, kao belo roblje.

Od danas niko od tih zločinaca u Srbiji ne sme se osećati kao namesnik, kao gospodar sa bičem i gonič robova.

Uveravamo Vas da nam neće zadrhtati ruka. Nijedan pošten čovek neće nastradati.

Kličemo slobodi. Živela Srbija.

Način našeg delovanja, koje se zasniva na prirodnom pravu na samoodbranu, opisujemo Vam u nastavku pisma, ali molimo da ga ne objavite.

Kličemo: BOLJE GROB, NEGO ROB

Organizovani građani ''Naše ruke, naša sloboda''