Reportaža

Nova železnička stanica u Beogradu - zaključana čekaonica EU

Dva koraka od stida

Ambicija da nešto očito nedovršeno, nalik „prvoj ploči „ položenoj u utrobi brda , naizgled napušteno , bude glavna prestona železnička stanica, deluje baš zbunjuće.Gotovo sumanuto...

Dragan Milosavljević

Kada sam se liftom za 13 osoba, u vakumu lišenog stanične vreve uobičajene na raskrsnicama ljudskih puteva , a kao jedini pristigli putnik autobuske linije 36 spustio niz grotlo stanice „ Beograd Centar," prvi utisak je bio da sam učesnik na ceremoniji ukopavanja. .Bez mnogo prisutnih , a u grobnoj tišini.Valjda je tako u utrobi piramida.

Nadnešena ogromna betonska ploča iz koje vire snopovi zarđalih armatura, plaši. Liči na otškrinuti poklopac sarkofaga pripremljen za farona koji bi reklo bi se radije da se ovekoveči u haosu gradilišta ,nego u cveću. Kao gospodar mnogo započetog, još više nedovršenog.

Kroz stotinak metara široki bočni otvor nazire se ogoljeni drugi obronak rupetine u koju je smešten „Beograd centar".

Do tog nedorađenog dela jame vode mermerom i hromom nalickani peroni.Nazire se se na suprotnoj strani nekakvo uspavano gradilište, povađeni stari pragovi ali i gomile betonskih, novih, kojima će kineski izođač radova, kada se jednom bude zahuktao u rekonstrukciji, dati nekakav smisao i nedostajuće dostojanstvo ..

A dok čekam BG voz za „bataju" iz pravca „Franša „ i Vuka, polazna stanica Ovča, ne Pančevo , kako bi po meni neukom valjalo da bude, čini se kao da će se taj prljavo sivi masiv plafona svakog časa obrušiti i sahraniti ceo projekt.

Zajedno sa kolosecima, gotovo praznom kompozicijom „ruskog voza " koji neće saobraćati do Novog Sada . Ne bar naredne tri godine. Zbog kinesko ruske kooperacije , „brze pruge za Novi Sada i Peštu". Dotle brzina „ bgejca „ daleko je ispod one kojim su hitale prve parnjače na liniji Beograd Niš , a u durgoj polovini 19 veka.

Dok čekam objavu razglasa koja se u prazninini stanice tunela odbija od zidova pa rasipa u jedva razgovetnu infomaciju, a ikak, glasnu , dok sedim sam na klupi, pada mi pogled na Politiku .

Ostavština faraona

Strana peta , izjava tek oporavljenog od „ozbiljnih kardio problema," a već posle dva dana ponovo na poslu", mada po tablodima „od smrti delili su ga samo munuti „,obećava „ ostaviću Srbiji mnogo više nego svi pre mene u smislu kilometara puteva i pruga."

Ne kaže, doduše, ni predsednik, a ni Politika, da li će primat nad pravcem za EU, koji, navodono, po Grubješićevoj , Stojakovićevoj i Crnobrnji i dalje „nema atrenativu" , ipak imati NATO austrade.

A slivaju se prema planu sve od Drača i Sarajeva pa do koridora prema Nišu . Na koji je, i od strane „ močvare „ i nepredvidljivog Trampa , lokalno suvereniste, globalno cioniste .. raspolućena Amerika bacila oko.

Za sada je neizvesno ko dobija izborni džek pot na Balkanu u kome je i AV kuglica u ruletu . Dok partija traje, neka BG klatara..

Ceo ambijnet stanice, svečano otvarane više puta tokom neprekidnih izborijada, prelivanja izbornih splačina iz spojenih sudova u onaj predviđeni, vazda pobednički, podseća na ponavljanje isotrije. Sa Brozom i Jaltom. Naročito na neprekidnost trajanja nikada iskorenjenog kulta među Srbima, o dovedenom najvećem sinu suđenom kao doživotnom dobitniku. I zato projket Prokop, kao dovršen, mogao bi se komotno zvati i bar doživotno Vučićevo.

Tito je voleo da se po njemu zovu gradovi. A doglavnocima dozvoljavao je velikodušno stanice. I luke. Rankovićevo… Karadeljevo…Prema tome, sinu najvećeg sina, jugonastalgičaru Aleksandru drugom, Vućićevo, prokop na dar i slavu.

Bila bi to i politčkim nepismenima, trajnim siriromasima , radencima na određeno vreme neodređenog trajanja, većinskom klijetelom BG kompozicije najzad razumnjiva simbolika uspona sa samog dna plitičarenja u Srbima ominjenom radikalizmu... Nada da postoji i neočekivan, neshvatljiv ali ipak dohvatljiv, dobitak .Čak i u nameštenoj politčkoj lutriji.

Ujednitelj nespojivog

Ali fotelja ujedinitelja nečeg što je inače dokazano nespojivo na Balkanu, nije baš sigurna Vučiću pored takvog mangupa kalibra Rame. Konkurenta i vlasnika najveće plantaže marihuane na svetu , a glavnog kadidata CIE, inače sklonoj trgovini narkotcima preko balkanske rute.

Bez sumnje "močvara" bi se radije opredelila za Ramu, a ne za mogućeg preletača ka Trampu. Koji opet napušta privremeno jato . Ovoga puta gusaka u žutoj magli koje glasno gaču na cijinim televizijama o nepočinstvima vlasti. Baš onim koje su same od oktobra same patentirale , a u „naprednjake" delegirale svoje najsposobnije kadrove, NVO: . Upadljivo ćute o mogućoj Balkaniji, o ohridskoj Jugoslaviji , u krgu dvojke. A bilo bi logično da Vučića ruše baš na toj ideji. E da nije zajedničkih gazda. A ovi u vozu ovako znojavi umorni , preplašeni od „navijača" nit o tome pričaju, a verovatno i ne razmišljaju.

Na kraju krajeva ideja Balkanije projekat je njihovih sponzora od devedesetih , Klitnovih i davni prokrovitelj albanskih trockista školvanih i od CIA-e a uporedo i od bivšeg KGBa. Pa kako se pogode o interesnim sferama.

Doduše ,za sada bar, možemo saznati od bivšeg babovog miljenika Ljajića, večnog ministra za sve i svašta , da od ovoga sa četvrtom jugom „ nema ništa.".

Znači ima dima, ima vatre od Muharema Bazdulja, dežurnog analitičara pro Vučićeve Politike saznajemo da je „ predlog malog Šengena neozbiljan",, ali samo zato što ovdašnji , očito neobdareni pameću, ne shvataju sve prednosti obnovljenog bratstva Srba spornim , a alavim susedima.Tako se bar da razumeti iz novina najstarijih na Balkanu.

U dokolici iščekivanja svetla na kraju tunela, od „Franša„ šetam. . Peroni vrište nakalemljenim luksuzom koji se grubo sudara sa golim betonskim svodom . U podzemlju, ispod šina odakle se račvaju izlazi na perone, tek nekoliko metara širok hodnik.Čini se beskonačne dužine, onako prazan, a ni žive duše.

Dok, odjednom, na isteku jednog od laguma ka kolosecima, u koji je očitio ušao greškom, trežeći u moru strelica i oznaka svoj voz, vrisak izbezumuljenog starca koji se izneneda smandrljao sa perona. Očito zalutao negde iz provincije pa u porkop..

Jednog od onih koji satima lutaju prestonicom tražeći dobro skrivenu novu glavnu stanicu. Obavezno počnu od one bivše velelepne , reklo bi se predobre za ovaj Beograd, pa rekvirirane za potrebe reprezetativnog, onog na vodi. Šta će toj osmatračnici Save i Dunava i Panonije koloseci. Ali, neće valjda bivša stanica biti najlepša barokna kocrakrnica na Balkanu. I šire . U oazi za arapske superbogataše, ali i domaće tajkunaše.

"Gde ću da pišaaaam" viče starac panično. Kao duh iz Aladinove lampe iz krtičnjaka koji se penje na peron izviri glava železničara. I uputstvo." Vidiš tamo na kraju hodnika popni se uz stepenice pa pored blagajne". Starac okreće na levo krug valja mu brzo nazad ,na sam početak odakle se zaputio , a za njim izdajnički mokar trag.Ostarilo se sve u čekanju brzih pruga. .

Iznad, poklopca sarkofaga od stanice , ništa. Samo obećanja da su ovo samo temelji buduće palate.Nekakav železnički Skadar na suvom koji se zida ukraj Beograda na vodi budućeg vučićgrada. Večeg i lepšeg od nekad Brozvog, milogorskog.

Nema mesta upišavanju

Već na prvi pogled jasno je da je to što se nudi oku prazno a blještavo….. nedovršeno a i teško je snaći se oko problema upišavanja. A samo je u službi nekakve potemkinovske žurbe koja je došla i prošla da se siromaštvu baci prašina u oči. Kako će, sve , ama baš sve, u Srbiji biti isto kao u Prokopu... Jednog dana. Dok stignemo do zadnje stanice. Zaključane čekaonice EU.

Vagoni iznutra išarani su bezbrojnim crnim grafitima a spolja preliveni slapovima raznobojnih sprejova . I cela kompozcija podseća onako, u jednom komadu, istegnuta tridesetak metara na šinama na novogodišnje karnevalske kineske zmajeve. Asocira i utrobom vagona, ali i spoljašnjom, vizuelnom agresijom, poruka na bunt sa asvalta. Uvezen iz belog sveta koji je ovde pao na plodno tle trancizonog haosa i nemaštine.

Voz, posle zadržavanja od manje od dva minuta kreće dalje , prema Batajnici. Ostaje nepun sat klackanja pa stajanja, pa čekanja voza iz suprotnog smera , a kroz koridor divlje gradnje i još divljačnijih kilometarskih deponija. Vreme je za čitanje novina, dremuckanje.U stolicama tvrdim, ali anatomski skrojenim.

Stajanja u vagonima gotovo ni slučajno , osim u špicevima . Ko nema novine može da se bavi čitanjem grafita napisanih flomestrom koji ispunjavaju svaki santimetar unutrašnjosti vagona . To je prava riznica emotvnih ispovesti, i nevino platonskih, ali i hard porno, pa izjava vernosti klubovima, Zvezdi Partizanu. Ređe politčkim partijama i veroispovestima.Mada ima i toga.

To je neka vrsta legitimacija duše putnika sklonih napisima modernoj veziji krajputaša. Poruka pretežno onih mladih koje su vreme i okonosti, reklo bi se nikada obesmišljenije u Srbiji, sa sve manje vere u ljude i među ljudima , gurnuli u grotlo života. Trernutno u ovu pohabanu ali ipak sirotinji neophodnu kompoziciju.Koja j deo te i takve nadrealne stvarnosti. .

Odmah levo od ulaza u vagon piše razgovetno. Annet j…m se za 1o evra , tel 0 60……. I . A samo dva koraka dalje, sa unutrašnje strane pokretnih vrata, takođe jasno čitljivo ispisano je " Stid je taj koji će spasti svet ".

Kao da je to i Srbija danas.Zaglavljena između nemoćnog srama i reklamirane prostiucije i kao benefita i najkraćeg puta da se opstane. Pa i napreduje, bogme.

Na rasklimanim šinama koje dovode u red strane kompanije i biće sve super. Za koju još izborniju godinu koja čeka iza ugla. Pa i u stanici Prokop , vučićevo.