QUO VADIS SRBIJO?" (8)

Nova filozofija bezbednosti naše zemlje

Tuča oko srebrnog escajga na tonućem „Titaniku'' moto je knjige uglednog srpskog profesora i istraživača bezbednosti, bezbednosnih teorija i službi. Ovu veoma informtivnu knjigu objavićemo u nastavcima, kao doprinos razumevanju pitanja bezbednosti koja su i od sudbinskog značaja za Srbiju

Milan Pašanski

I samo letimičan pogled na današnju Srbiju, dovoljan je za sledeći (vrlo onespokojavajući) zaključak, koji je, još 1804. godine - kao da se, vremeplovom, za trenutak prebacio na neku od bezbrojnih pres konferencija nosioca programa "Budućnost Srbije AV" (maliciozni, doduše šapatom, dodaju: Av-av!) - izneo pariski aristokrata Šarl Moris Taleran (1754-1838), najuticajniji diplomata svog vremena:

"VLAST KVARI ČOVEKA - A, APSOLUTNA VLAST GA KVARI APSOLUTNO!"

Sindrom "Sunđer Bob Kockalone"

bezbednosti Srbije se "stara" tzv. državna bezbednost, u čijem fokusu je, navodno, država (koja je, podsetimo se, servis svih njenih građana) a, zapravo, štiti monopole tzv. političke i ekonomske elite, a time "cementira" njihovu vlast u nedogled. Svaki pokušaj ukazivanja na štetočine, kriminalce i nacionalne izdajnike u njihovim redovima, kvalifikuje se kao atak na državu!

S druge strane, u fokusu nacionalne bezbednosti je otadžbina (bez ideološko-političkih predznaka), koju mehanizam nacionalne bezbednosti (realizujući ostvarenje vitalnog nacionalnog interesa) štiti od različitih oblika redukcije: teritorije, stanovništva, nacionalnih resursa, suvereniteta u užem smislu, i nacionalnog identiteta. Takav koncept nacionalne bezbednosti u Srbiji ne postoji, jer mu je osnovni zadatak da obezbedi i štiti neprikosnovenost (suvlasničke) narodne volje, pa bi time fokus morao biti na ishodištu pluralne demokratije: slobodnim i fer višepartijskim izborima, sa identičnim pravima i obavezama svih učesnika u tom procesu (posebno pristupu Javnom servisu, kako je napred rečeno).

Sa svoje strane, vlast je osmislila redak politički "patent" - za koji ima naznaka da se vraća kao bumerang - koji ja nazivam "Sunđer Bob Kockalone", koji čini "triptih jahača Apokalipse" (gospoda Đilas, Jeremić i Obradović).

Upotrebna vrednost tog sunđera je da ima monopol na "upijanje" i svojatanje svih gunđanja, protesta, demonstracija i pobuna u Srbiji (po svim pitanjima), pod zajedničkom etiketom: "tajkuni i zlikovci stoje iza toga". Na taj način ne postoji nikakav oblik protesta u zemlji, koji bi bio autohton, legitiman i legalan, u skladu sa, ranije iznesenom - strategijom političke eksproprijacije građana! Jedan od mnogih primera je protest građana - krajem avgusta 2020. godine - okupljenih u organizaciji „Tvrđava", protiv enormnog zagađenja vazduha u Smederevu, jer se u železari ne primenjuju ekološki standardi. Umesto da stane uz njih, vlast je te proteste proglasila ekspoziturom „Sunđer Boba", i pokušajem potkopavanja čeličnog prijateljstva srpskog i kineskog naroda!

U međuvremenu, pomenuti "Jahači Apokalipse", permanentnom orkestriranom kampanjom - vrag će ga znati da li uz podeljene uloge, i "zanavljanje" tajnih bankovnih računa, što ne treba zanemariti, jer ovo je "zemlja nemogućih mogućnosti", posebno u politici - su stalno na udaru gotovo svih medija, pa se svaki protest automatski povezuje sa "Sunđer Bobom", i tako satanizuje, što očekuje - ne zavaravajmo se - i ovu Prolegomenu.

Aktuelna državna bezbednost Srbije, namenski degradirana, jedan je od nosećih stubova podrške vladajućem Jednoumlju, pri čemu, kako je napred rečeno, zatire alternativno mišljenje i delovanje, što je - kroz argumantovano sučeljavanje ideja i stavova - preduslov progresa svakog društva.

Ali, pošteno je reći, da je državna bezbednost proteklih vremena, neretko bila u funkciji istinske zaštite otadžbine, za razliku od sadašnje, koja štiti političke i ekonomske monopole vladajuće kamarile, ali (budžetskim) novcem svih građana Srbije!

Te svetle trenutke Službe - u kojima je autor ovih redova bio akter, u funkciji Glavnog analitičara "Operacije Šakal"- da bi koliko-toliko ove sumorne (ali realne) ocene, iznesene u "Prolegomeni" bile "uprosečene", nudim čitaocima na uvid, u Drugom delu ove knjige. Naime, autor je - radeći, svojevremeno, u bezbednosnom sistemu zemlje - za potrebe tadašnjeg državnog vrha, pročitao i analitički obradio 4.000 stranica saslušanja i dešifrovane zaplenjene arhive Karlosove grupe, njihove političke proglase, "Statut" organizacije i organizacionu šemu, ugovore o saradnji sa obaveštajnim službama niza zemalja, obimnu dokumentaciju dostavljenu od prijateljskih obaveštajnih službi, i njihovih saznanja o Karlosovoj grupi, iz-jave brojnih svedoka... što je pretočio u (zanimljivu) priču "Šakal na Terazijama".

Kroz čitanje izvorne dokumentacije o Šakalovoj organizaciji, u dobroj meri je uočio paralele sa sadašnjom Srbijom, posebno, u domenu socijalne klime i političkog aktivizma, sa jedne strane, i načina organizovanja grupa za primenu političkog nasilja, sa dru-ge strane, prema njihovim stratezima, jedinog (preostalog) odgovora za menjanje društvene stvarnosti "zarobljenog društva".

Geneza i aktivnost Šakalove organizacije - ideološka indoktrinacija u skladu sa političkom entropijom; organizaciona forma optimalno prilagođena uslovima nastanka i delovanja; izbor načina izvršenja, i "politička eksploatacija" efekata terorističke strategije; kumulativno postizanje globalnih ciljeva... - iznenađujuće je aktuelna - danas i ovde!!

Ova knjiga je "Putokaz u pokušaju" da se problemi markiraju, a osmišljenom strategijom - koja podrazumeva kapitalne rezove, posebno u bezbednosnom sektoru - sačuvaju fundamenti vitalnog nacionalnog interesa srpskog naroda - da ne završi pod jednom šljivom!! Rukovođen ovom idejom, a propagirajući u medijima svoju koncepciju "Tranzicije bezbednosti", autor ovih redova je, 2004. Go-dine predložen za direktora BIA a, određen je kao "jedini nestranački kandidat, koga je preporučila struka".

Taj Riplijevski ("Verovali - ili ne?") fenomen, da "nestranački kandidat" "uđe u šansu", u intervjuu medijima, ovako je prokomentarisao pisac ove knjige: Sve mi to liči na tuču oko srebrenog escajga na tonućem "Titaniku"! Jer... dok kapetan broda - sledeći nepisani kodeks morskog vuka - diriguje brodskim orkestrom, i zajedno sa njim ide na morsko dno (da ne bi u čamcima za spasavanje zauzimali mesta namenjena majkama sa decom) činodejstvujući lopovi zapadaju u "egzistencijalnu dilemu": ako džepove napune masivnim escajgom od žeženog "925" srebra - udaviće se, jer će ih težina „ulova" povući na dno... a ako, nekim slučajem, prežive naufragijum, ostatak života će žaliti što džepove nisu prepunili istim...

Dodatni motiv autora da objavi ovu studiju iz lične arhive proistekao je, takođe, iz činjenice da je ova operativna kombinacija naših službi bezbednosti, u različitim publikacijama, proizvoljno, najčešće netačno (po principu "gluvih telefona") i parcijalno, neretko i zlonamerno inerpretirana, pa se osetio pozvanim, da iz "pr-ve ruke" iznese "činjenično stanje".

Tranzicija bezbednosti: od državnog ka nacionalnom konceptu

Tranzicija bezbednosti (TB) je fundament vapijućih promena u ovoj zemlji, jer je imperativ vremena da se, mi suvlasnici Srbije, kompetentno suprostavimo galopirajućoj razgradnji zemlje kroz nekontrolisano delovanje pet, napred navedenih, oblika redukcije otadžbine, pri čemu se "nadležni" ne mešaju u svoj posao, pošto je baš takva situ-acija idealna za realizaciju njihovih interesa.

Tranzicija bezbednosti je "kompas", zapravo, Ideja vodilja, kroz krucijalno značajnu, izuzetno široku i institucionalno namenski "zapuštenu" oblast tzv. državne bezbenosti, a figurativno rečeno predstavlja krčenje puta kroz džunglu, pri čemu, bitan doprinos mora pružiti "kolektivna interdisciplinarna pamet", koju će vizionarski usmeravati, da bi se kretala u zadatim okvirima novo - ali, ovog puta kompetentno - rukovodstvo sistema bezbednosti, selektovano "po meri" realizacije vitalnog nacionalnog interesa otadžbine. Ono će snagom zanatskog znanja, širom geostrateškom kompetentnošću i analitičkim uvidom u dejstvo stranih obaveštajnih službi, verziranošću u sagledavanju bezbednosnih kriznih žarišta u zemlji (bujanje terorizmogenih požara i njihovo sadašnje gašenje benzinom) usmeravati radikalne promene u ovom fundamentu svake ozbiljne države, koja je istinski u službi svojih građana.

Tranzicija bezbednosti, pojednostavljeno predstavlja - samo u naznakama za ovu priliku, jer prostor više ne dozvoljava - "paket mera", koje se moraju paralelno sprovesti u dve, međusobno prožimajuće, oblasti: a) Teorijsko-doktrinarnoj, iz čega će proizaći Savremena bezbednosna filozofija Srbije, i b) Institucionalno-organizacionoj, što će voditi Novoj bezbednosnoj arhitekturi otadžbine.

U Teorijsko-doktrinarnoj oblasti nameće se nekoliko urgentnih prioriteta (koji će biti samo nabrojani): a) Definisanje vitalnog nacionalnog interesa u domenu strateške bezbednosti zemlje, koji mora biti javno proklamovan; b) Usvajanje nove definicije bezbednosti Srbije, u skladu sa potpuno novim, u međuvremenu multiplikovanim, bezbednosnim izazovima; c) Detekcija novih izvora ugrožavanja (na pr. "ulaganje" novca u politiku, nelegalno finansiranje stranaka, stvaranje vanparlamentarnih centara moći, praćenje i presecanje trendova koji vode ka tome da "rasprodaja" otadžbine (kroz neratifikovanje izdajničkih međunarodnih ugovora, pri čemu je lažni parlamentarizam predstava za narod) od nas stvara koloniju jeftine i pravno nezaštićene radne snage, na tuđoj teritoriji, koja je nekada bila naša (suvlasnička) dedovina, zatiranje nacionalnog identiteta; d) Utvrđivanje bezbednosnog statusa zemlje (u svakom trenutku), uz definisanje parametara - koji, pored subverzivnih aktivnosti, obuhvataju i javno zdravlje stanovništva: epidemije, opasnost od osiromašenog uranijuma, itd - koji se permanentno prate, i analiziraju (kao vodostaj reka, ili UV faktor), uz javno saopštavanje nivoa opasnosti (zeleni, žuti, narandžasti... nivo) koji, automatski podrazumeva procedure ponašanja; e) Definisanje bezbednosnih prioriteta Srbije.

Sve navedeno čini konstitutivne elemente Nove filozofije bezbednosti naše zemlje.

U Institucionalno-organizacionoj oblasti, moraju se sprovesti - u skladu sa navedenim postavkama Nove filozofije bezbednosti, koje pedstavljaju putokaz - radikalni rezovi, što će imati za posledicu etabliranje potpuno novog sistema bezbednosti. Shodno tome, nužno je formiranje: a) Saveta za strategiju nacionalne bezbednosti - vizionarskog, inerdisciplinarnog "trusta mozgova", lišenog partijskih predznaka, jer služi otadžbini.

Savet mora biti sposoban da prepozna i definiše vitalni nacionalni interes Srbije, da ga javno brani i zastupa, i spreči njegovo dnevno-političko devalviranje u stranačkom šićarđenju u borbi za vlast; da prati i sprečava strateško-bezbednosne implikacije bezumnih privatizacija (naših resursa) u korist pojedin(a)ca; ispita tokove "curenja" (a, posebno, "ulivanja") 4,17 milijardi evra (4 hiljade i 170 miliona evra!!), koje je Srbija - u poslednjih desetak godina - dobila na poklon (bespovratno) od EU; spreči izbeglički cunami; izvuče zemlju iz čeličnog zagrljaja slona; "podseti" Patrijarha - osim što je "arhiepiskop Pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski" - da je prevashodno "čestita starina"! (ili bi to trebao biti)... itd. Strateški cilj nacije mora biti "rasklopljen" na jasno određene i vremenski oročene parcijalne etape (uz striktna resorna i personalna zaduženja) čija sukcesivna realizacija vodi ostvarivanju vitalnog nacionalnog interesa Srbije; b) Objedinjavanje obaveštajno-kontraobaveštajne zajednice, pod nazivom NBA - Nacionalna bezbednosna agencija, sastavljene od elitnih delova BIA, VOA i VBA, koja bi imala pet Glavnih uprava: 1. Obaveštajnu, 2. Kontraobaveštajnu, 3. za Kosmet i Jug Srbije, 4. za Antiterorizam, 5. za Neutralisanje vanparlamentarnih centara moći - u kojoj prednjači delatnost tri mafije: ekonomske - političke - gangsterske (organizovani kriminal), nelegalni "nasrtaji" na parlamentarni život, sprega i rukovođenje vrhova vlasti (nivoa potpredsednika vlade) sa organizovanim kriminalom - što, na skupštinskom zasedanju izjavi poslanik Šešelj itd.

Nacionalna bezbednosna agencija (NBA) je tako osmišljena da Glavnim upravama pokriva izvore ugrožavanja stabilnosti zemlje, a svojom aktivnošću realizuje bezbednosne prioritete, i tako ostvaruje vitalni nacionalni interes Srbije, čime je u prvi plan istaknut strateški cilj nacije i optimalna iskorišćenost kadrova u ovoj oblasti, što ja nazivam integralnom bezbednošću. Takođe bi, postao nepotreban, osim propagandno-paradnih potreba u funkciji čeličenja kulta ličnosti i Odbor za koordinaciju službi bezbednosti, potpuno veštačko i anahrono telo.

Timovi interdisciplinarnih eksperata bi se bavili socijalnim korenima nastanka autohtonog terorizma, kroz analizu trendova socijalnog ponašanja jednog broja mladih marginalizovanih i frustriranih ljudi, koji su je-dan od bitnih elemenata "tempirane bombe" Srbije. Treba posebno razraditi paket zakona o radu NBA: jasna zakonska regulativa mora precizirati šta je politička, ekonomska i gangsterska mafija, čija delatnost potpada pod udar Agencije (na pr. gde je tanka crvena linija razgraničenja između demokratskih protesta građana i, sa druge strane, subverzivne delatnosti u režiji stranog faktora) da ne bismo (ponovo) dobili sadašnju političku policiju, produženu ruku aktuelnog Jednoumlja.

U okviru demokratskog "preporoda" službi bezbednosti, neophodno bi bilo organizovati više javnih savetovanja, uz učešće svih zainteresovanih: policijski i obaveštajni eksperti, stručnjaci iz EU, Rusije, Kine i SAD, nevladin sektor, itd. Tako bi se doprinelo demokratskom "provetravanju" ovog "tabu resora", a u pogledu operativnog rada (prisluškivanje, tajno praćenje i tajni pretresi, ubačeni agenti, program zaštite svedoka...) maksimalno koristiti skupštinske mehanizme (uz konsultovanje zakonodavstava zapadnih zemalja, koja su "na papiru" veoma obuhvatna) novoizabranog parlamenta, u istinski demokratskim izborima.

Savet za strategiju nacionalne bezbednosti (SSNB) u domenu zaštite vitalnog nacionalnog interesa Srbije, mora preduzeti energične korake u pravcu presecanja galopirajućeg trenda uništavanja identiteta srpskog nacionalnog bića, u čemu, trenutno, ne zna se ko tome više do -prinosi: da li aktuelna vlast (rukovodeći se parolom: "Svi Srbi pod jednu šljivu!!!" - i, kvantitativno i, kvalitativno) ili strani faktor, u okviru redukcije Srbije po svim pitanjima.

Neophodno je angažovanje inerdisciplinarnih timova vrhunskih srpskih naučnika iz ovih oblasti (iz zemlje i dijaspore), dodeljivanje stipendija za doktorske studije - istraživačima sa "sve četiri strane sveta", a posebno iz onih zemalja koje drže "informacioni monopol" Makluanovog sela - iz oblasti Vinčanske kulture i otkrića prof. Pešića "Vinčanskog pisma" i naših korena još od Lepenskog vira, i afirmacije kapitalnog otkrića, na istoj liniji, Harvardskog profesora Anatolija Kljosova, publikovanog u njegovoj studiji, u kojoj tvrdi da je srpski gen star 12.000 godina!

Od bitnog značaja je da se Savet bavi strateškim posledicama privatizacije (na pr. PKB, i drugih ogromnih agro-kombinata u Vojvodini) i, posebno, nacionalnih resursa; potom investicijama koje zemlju vode u "dužničko ropstvo" (fabrika za preradu smeća u Vinči); bezbednosnim aspektima koncesija... - a to su sve strateške oblasti (bitne za budućnost narednih pokolenja) u kojima se vodi "mrtva trka" ko će više upropastiti zemlju, između aktuelne vlasti i inostranih otimača.

Iz navedenog proizilazi da će se kompetentnost strategije novog koncepta nacionalne bezbednosti - za šta, inače, imamo podršku EU, jer bi takav bezbednosni sistem, za razliku od aktuelne državne bezbednosti, bio lakše "umrežen" u njihovu zajedničku bezbednosnu strategiju - meriti kvalitetom ostvarivanja bitnog preduslova - tranzicije bezbednosti.

Bez realizacije ovog fundamentalnog zadatka, što će, protokom vremena, postajati sve očiglednije, naudićemo planerima i realizatorima redukcije suvereniteta i destrukcije zemlje, u istoj onoj meri, u kojoj su Alonso Kihano (alijas D. Kihot) i Sančo Pansa, svojevremeno, naudili vetrenjačama. Studiozne analize, na žalost, ukazuju da pri sadašnjoj podeli "političkih karata", sprovođenje iznesenog koncepta - baš zato što je u interesu svih suvlasnika Srbije - nije moguće...

...jer, Srbija je "zarobljena država" "bez (sudskog i statusnog) epiloga" u bilo kojoj aferi, a kao servis građana radi za dobrobit samo jedne partijske vrhuške. Iz toga proizilazi da će navedeni, veoma opasni, trendovi dobi-jati na ubrzanju... do prelomne tačke.

Shodno napred navedenom, u traženju "svetla na kraju tunela", sukcesivno su se stekli elementi za pronalaženje novog Kapetana lađe "Srbija", pre nego što doživimo nenadoknadivi naufragijum. Srbiju je - po napred iznesenoj Cezarovoj formuli - neophodno napokon, "osloboditi od politike i političara", s obe strane Mažino linije vlasti. Ja vidim samo par osoba oko kojih bi se uspostavio nacionalni konsensus:

Možda je to onaj genijalni mladi čovek - jedan od mnogih, kao što su Stefan Stanimirović, Snežana Papović, Nebojša Pavlović... i ko zna još koliko (pa se izvinjavam nenavedenim - a, ima ih, hvala Bogu, poprilično - zbog lične neinformisanosti) - osvajač nebrojenih medalja sa svetskih takmičenja i matematičkih olimpijada - Teodor von Burg, koga odavno "greje sunce tuđeg neba", jer je ovde bio "neshvaćen", a "prohodnost" ka nekoj domaćoj univerzitetskoj katedri osujećena je "dinastičkim" tzv. "unakrsnim" dogovorima šefova katedri po principu: ja primim, da mi asistira, tvoju ćerku - a, ti primiš, mog sina, za asistenta. Zamislite, kada bi takav genije postao "selektor" "drim tima" - uz neizostavnu pomoć sjajnog (donedavnog) direktora Matematičke gimnazije Srđana Ognjenovića, koji ima najbolji uvid u mogućnosti i potencijale na desetine genijalaca koji su "prošli kroz njegove ruke", uz njegovu nezamenljivu mentorsku ulogu - u kome bi okupio takođe ekstra talentovane, kolege-vršnjake, koji su napustili (ili se spremaju) zemlju "totalitarne demokratije", a sada su za katedrama belosvetskih univerziteta.

"Zeleni" su i neiskusni! - dovikujete vi meni. Tim bolje!! - odvikujem ja vama.

Ne znaju - i nadam se da nikada neće naučiti - "tehnologiju lopovskog posla" od "iskusnih": kako se kradu doktorati i grade 24 apartmana na Bugarskom primorju; kako "ispari" 4.17 milijardi evra dobijene bespovratne pomoći od EU, dok narod gladuje; kako se ojađuje "Krušik", a patriote-uzbunjivači proglašavaju špijunima; kako se otimaju uspešne privatne firme (što je pisac osetio „na vlastitoj koži"); kako "pod nosom" policije, nadomak Beo-grada, punom parom radi "Jovanjica"; kako "Haile Selasije" okolo poklanja budžetski novac, da bi "posvađao dva oka" u srpskoj glavi, i kako se dobija potvrda od BIA da nisi britanski špijun, a onda postaješ saučesnik u potpisivanju veleizdajničkog Briselskog sporazuma, da bi sve to "začinio" (za sada)... navodnom otimačinom i prodajom "Beograda na vodi", "inkasiranjem" vojvođanskih agro-kombinata... Potom...

...da li će "Nole-nacionale", prestankom jedne briljantne sportske karijere, kojom nas je činio ponosnim - ja mu želim da prethodno postane, što će se i desiti, GOAT - započeti drugu karijeru od vitalnog značaja za Srbiju... jer, ne zaboravimo, što reče njegov otac (čije mišljenje, po ovom pitanju, delim, jer su mi "iz prve ruke" poznati Noletovi izuzetni van teniski potencijali): "Sve što Novak bude radio u životu vanteniski - biće veoma uspešan"!

Naravno, ako se nešto od ovih čudesa dogodi, otvorićemo "četvore oči" da propratimo ko će - u skladu sa slobodarskim tradicijama sa ovih prostora... kada na be-lom konju, neko od navedenih, ujaše u oslobođeni Beograd - biti u njihovoj pratnji, da se zlo "ne reciklira", uz sa -radnju sa "selektorima nove garniture" iz redova "savetnika", i da se olako ne "potroše" svetski prihvaćeni, nesporni autoriteti - jer ne zaboravimo: živimo u Zemlji nemogućih mogućnosti!

Za kraj bih podsetio, šta je još 1851. godine, kao da je pred očima imao ovovremensku Srbiju, rekao znameniti škotski filozof Tomas Karlajl: "Nijedan svet, i nijedna stvar, ovde na Zemlji, nije nikada pala u bedu, pre nego što je prethodno pala u glupost".