Ekonomija

Stvaranje zavisne, porobljene i eksploatisane ekonomije (20)

Multivalutni i multipolarni svetski sistem

Razvojna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema. Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova i poslovanja uzrokovanih širokom virusnom (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova nova kriza samo je produbila probleme i otkrila sve slabosti privrede, društva i sistema na kojem funkcionišu, smatra prof. dr Slobodan Komazec.

Prof. dr Slobodan Komazec

3) Instrumenti institucije globalnog finansijskog kapitala

MMF i Svetska banka kao međunarodne finansiiske institucije sve više postaju instrumenti globalnog finansijskog kapitala u procesu uništavanja ekonomije nacionalnih država. Stavljajući nacionalne države i privrede pod kontrolu i puna zavisnost od međunarodnog kapitala u osnovi se vrši proces predaje ekonomskog suvereniteta država. Strategija i politika MMF je nametanje finansijske zavisnosti i diktature preko onemogućavanja privrednog ozdravljenja država i modernizacije zemalja u razvoju, bez čega je teško očuvati nacionalni suverenitet. MMF ustvari preko „pisma o namerama" diktira makroekonomsku politiku svim državama-dužnicima.

Po preporukama MMF i .njegovom kontrolom Rusija je dovedena do „prosjačkog.štapa" i prinuđena da proglasi bankrot (1998). Putin je dolaskom na vlast brzo isplatio obaveze MMF-u i „zalupio vrata za njim, da ga više nikada ne vidi u svojoj kući".

Profesor ekonomije (Nuriel Rubini) koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da već u 2021. i 2022. godine ekonomiju sveta uvedu u novu dublju krizu.

Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj i rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz suseđstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj.

Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz plaćanja već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac nacionalnog i regionalnog značaja. Predlozi se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo pada kako je privreda SAD u dubokoj recesiji, njen finansijski sistem na ivici kolapsa, a emisija dolara bez bilo kakvog pokrića ogromna. Rast kursa dolara bila bi nova spekulativna operacija koju bi organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva, a time i kupovina obveznica američke vlade. Ali bi i sistem kamatnih stopa morao da reaguje povećanjem stopa.

Dolar će, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeli svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propastjedne imperije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti, pada i slabljenja realne privrede i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansiiske stabilnosti i ravnoteže SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansiiske krize (koju su svesno proizveli) nema ni jedan od tih kvaliteta. Kovid kriza je gotovo blokirala ili „zaledila" privredu.

Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i lnvesticija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1:1 dolar je devalvirao pre par godina na odnos 1,36:1 za evro).

Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansiiske snage „ekonomija u nastajaniu" (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi daje to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija i reforma u funkcionisanju svetskog monetarnog sistema.

Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam uđe u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulisati, do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.

Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:

Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i u zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma. Sastavni deo tog procesa je jačanje suvereniteta i samostalnosti nacionalnih država.

Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imatf sve karakteristike „korpe valuta", da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.

Već do sada je ..ojačala" korpa valuta uobliku „specijalnih prava vučenja" (SPV) kada je u korpu valuta uključen kineski juan. Danas korpa valuta ima sledeći sadržaj (značaj) valuta u njoj.

U sadašnjim SPV države zapada učestvuju sa preko 8,9%. To je njihov „novac" u MMF.

1)Kineski juan je nedavno uključen u SPV, ali mu je ponder (učešće) od 10,39% vrlo mali u odnosu na snagu i značaj kineske privrede.

Ovo posebno kada se uporedi sa japanskim jenom i engleskom funtom.

Postepene korekcije su nužne, ali i proširenje kruga država čije valute ulaze u SPV, posebno kada se razvije „standard SPV".

2)Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino - američkom regionu, afričkom regionu.

3)Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnomerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta). U monetarnim krugovima već se spominje AMERO kao zajednička valuta.

4)Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro - dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.

Ostaje mogućnost da se period dominacije dolara produži na dugi niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi, ali i zamene dolara kao svetske valute.

5) Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan. Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD. Dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter. Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope (koje su sada na najnižem nivou) moraće se povećavati, što će

ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz.

Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazel, G - 7, G - 20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Glas - Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka). U radu smo naveli svih dvanaest predloga datih u toj regulativi.

Dobro je da je počelo sledeće „prestrojavanje":

1)Formiranje grupe BRIKS -a i u osnovi multipolamog sveta.

2)Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo umesto Evroazijske investicione banke formirati MonetarnLsistem (uniju) i novu zajedničku novčanu jedinicu, kao novu „korpu valuta".

Sada interesi nacionalnih država izbijaju u prvi plan. U očuvanju od finansijskog sloma, države beže u regionalizme i šira međusobna povezivanja, da bi se izbegli veliki i neočekivani finansijski rizici, neočekivano topljenje deviznih rezervi i širenje platnobilansne neravnoteže. Pokušaji „spašavanja" promenama krusa nacionalne valute vodi daljim konkurentnim devalvacijama, ali i anticipiranim većim promenama kurseva (valutno ratovanje). Svetska privreda ulazi u zonu velikih neizvesnosti i finansiiskih turbulencija. To postaje uvod u novu svetsku finansijsku krizu i bankrotstva niza država. Nacionalne države spas će tražiti u priključivanju regionalnim integracijama, da bi preko povezivanja ublažile udare krize i velikih rizika i neizvesnosti. Rađaju se nove integracione celine i regionalne obračunske valute. Begstvo od dolara i njegovih manipulacija postaje sve masovnije. Od regionalnih valuta, zlata i nafte, svet kreće ka stvaranju jedinstvenog svetskog novca, koji zamenjuje „dolarski standard". Rađaju se novi pokušaji stvaranja „korpe valuta" kao nekada S PV.

Svet kreće ka ujednačenijem razvoju, manjoj eksploataciji i novom sistemu umesto podivljalog, ekksploatatorskog i potpunog dehumanizovanog društva. Ovakvom kolonijalnom i bezdušnom kapitalizmu katastrofe je, konačno „odzvonilo". To što zapadni „čuvari" ovog kapitalizma traže nekakve „oplemenjene" oblike kapitalizma, „kapitalizam s dušom", „kapitalizam sa savešću", više „moralni kapitalizam", humani, a manje čisto „profitni kapitalizam", više državne regulative i države blagostanja, a manje tržišta, samo ukazuje na to da je kapitalizam danas, kao i uvek bezdušni svet kapitala, otuđenja, profita po svaku cenu, neviđene pljačke i obezličenja. Sistem koji sam sebe izjeda iznutra, uništavajući se upravo on pali brojne fitilje ogromne socijalne bombe. Rušenje postojećih institucija tog sistema, masovni socijalni bunt i nasilje - samo je prva faza u njegovom opšterh slomu.

Kina do sada potisnuta iz Afrike i Bliskog Istoka okreće se u povezivanju i u plasmanu kapitala prema srednjeevropskim državama, što je korak u većem povezivanju Kine sa državama Evropske unije. To je već teorija mosta ili tunela.

Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije od vrednosti duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta, paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama).

Da li će juan postati svetska rezervna valuta pored dolara, evra ili nekog drugog oblika plaćanja kao „specijalna prava vučenja" (SPV) ili drugih „košara valuta" koje će nastati?

To bi moglo da se ostvari obzirom da se privreda Kine najdinamičnije razvija, da će već 2030. godine postati vodeća svetska ekonomija, da je već sada druga po snazi ekonomija sveta. Kina zauzima dominantnu ulogu u globalnoj trgovini i svetskim finansijama. Juan je ušao u sastav SPV zajedno sa dolarom, evrom, jenom i funtom.

Kao najveći uvoznik nafte Kina je počela da plaća naftu umesto do sada dolarima, svojim novcem - juanom. Juan sa zlatnom podlogom postaje „petrojuan", umesto „petrodolara", koji je bio osnova svetske dominacije SAD.

"Da li je na pomolu kraj dolara kao svetske rezervne valute „svetskog novca), uz valutnu smenu u svetskim finansijama?

To, konačno, vodi daljem urušavaniu dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenju SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju tuđih resursa i održavanje veštački stvorenog visokog standarda. Osnova takve dosadašnje politike je globalizam, hegemonija, pretnje i ucene državama, a to znači političko i ekonomsko - finansijsko nasilje.

Hladni rat je ponovo „oživeo" i isplivao na površinu glavnih svetskih tokova. Sada su tri supersile ušle u „globalni hladni rat". Videli smo prethodno koji su to faktori omogućili SAD da nametnu svoj model preko koga su trasirale put globalizovanom-finansijskom tržištu u čijoj je osnovi dolar. To im je i omogućilo i ivesnu nadmoć nad konkurentima. Globalizam i državni intervencionizam su i dalje platforma na kojoj žefe da zadrže svoj dominantan položaj u svetu. Državni i vojni intervencionizam u svetu u rušenju sistema i državnih vlada urušile su brojne sisteme i države i praktično ih opustošile. Nalazeći se na granicama Rusije sa brojnim satelitima, bazama i dovlačenjem vojnih efektiva, ugrozili su sigurnost Rusije i njene vitalne interese. Sve je to praćeno i uvođenjem ekonomskih sankcija Rusije (povodom Krima i Ukrajine) od strane SAD i EU, odbijanje izgradnje Severnog toka i sl. vodi postepenom pretvaranju hladno rata u vrući sukob. To se posebno odnosi na sukobe u Ukrajini, Siriji, u Africi, Arktiku i drugim brojnim neuralgičnim tačkama u svetu.

Tramp je, kao predsednik SAD, na skupštini UN izjavio: „Budućnost pripada suverenim i nezavisnim nacijama koje štlte svoje građane, poštuju svoje susede i poštuju različitosti koje čine svaku zemlju posebnom i jedinstvenom". To je i najbolji odgovor globalistima jer „budućnost pripada patriotama, a ne globalistima".

10. Dedolarizacija i rušenje dolarskog standarda bretonvudskim sistemom

1)Dedolarizacija i rušenje „tvrđave dolara"

Dedolarizacija nije nova tema, kao ni položaj i politika MMF i Svetske banke. Problem je aktualaziran u novim odnosima snaga u svetu i ponovno stavljanje (i realizacija sa reženjima) već davno uočenog problema. Naime, najveći broj zemalja u razvoju, kao i nekoliko velikih država postavljale su pitanje rešavanja brojnih problema vezanih za američki dolar i njegovu apsolutnu dominaciju u svetu ali i zloupotrebu, kao i odlučivanje i politiku MMF i Svetske banke kao institucija pod potpunom kontrolom SAD. Ustvari institucija za provođenje politike i interesa (zaštite) zapadnog krupnog finansijskog kapitala (instrumenta za pokoravanje i porobljavanje, odnosno „disciplinovanje" svih država u svetu. Brojni su do sada bili pokušaji i predlozi za reformu svetskog monetarno-finansijskog sistema, ali su nailazili na zid i odlučan otpor (odbacivanje) od strane država zapadnog imperijalnog kapitala (pre svega SAD, V.Britanija, Francuska, Kanada, Japan i sl.). Osećaj moći, nadređenosti, višeg nivoa razvoja, dominacije, arogancije, raspolaganje svetskim novcem i finansijski „svetskim" (?)institucijama, jednostavno arogancijom, ucenama, kapitalom, sve države su prinuđene na poslušnost. Ako se neko suprostavi sledile su odmazde, vojne intervencije, „obojene revolucije", menjanje vlada, sistema - dakle stvaranje kolonijalnih ili okupiranih država. Mehanizam je razrađen za pljačku i otimanja privrednih resursa od niza država (posebno vitalnih sirovina i energenata).

Paralelno s tim razrađen je i fini mehanizam porobljavanja i ekspoatacije preko kreditno-bankarskog i kapitalnog porobljavanja i eksploatacije. Stvaranje visoko zaduženih država i uvlačenje u dužničku krizu je poznati sistem. Sada se svetska situacija i odnosi iz osnova menjaju. Narastanje novih rastućih ekonomija na čelu s BRIKS-om stvorila je „novo vreme" u kojem se najveći broj država u svetu ne miri s postojećim neoliberalnim i kolonizatorskim sistemom. Stvorena je i „kritična masa" za oslobađanje od „dolarske ekonomije", a stvorene su i velike snage otpora i suprostavljanja (Kina i Rusija) koje predvode ovu uspešnu operaciju. To je u osnovi stvaranje stvarno novog svetskog ekonomskog sistema i proces oslobađanja od „predatorskih zapadnih zapadnih finansija".

Promene bi i bez sukoba u Ukrajini , jer se to već odavno tražilo, mada je taj sukob ubrzao promene, ali i otvorio širok front pristupanja niza država BRIKS-u. Omča je olabavila, države su se počele više slobodno ponašati i birati svoje interese i perspektivu razvoja. Lomi se kičma neokolonijalnog projekta u kojem je dominacija dolara kao svetskog novca i finansijskih SAD institucija (MMF, Svetska banka, STO, SWIFT, i dr.). Uz to što se stvaraju nove institucije u okviru BRIKS-a (kao pandan postojećim zapadno-kapitalističkim) traži se i promena odlučivanja u ovim institucijama, formiranje kapitala, ciljevi, sistem finansiranja.

„Dolarska diplomatija" i gruba represija do sada se grčevito borila da uspostavi kontrolu nad svetskom ekonomijom i svakom državom s njenim specifičnostima. Rat se vodi javnim i podzemnim sredstvima (propagandom, ucenama) protiv onih država koje se odupiru totalnoj privatizaciji i finansijalizaciji pod tutorstvom SAD (i MMF). Uvođenje sankcija Rusiji i carinskih barijera Kini samo je pojačava odlučnost ovih država da krenu odlučno sa rušenjem postojećeg zapadnog neoliberalnog eksploatatorskog i porobljivačkog sistema. Osnova tog sistema je dolar i njegova svemoć da „rešava" sve probleme zapadnih ekonomija i društava (pre svega SAD koja je zagazila u duboku sveopštu krizu). Rušenje dolarske imperije i revitalizacija nacionalnih valuta i novog oblika svetskog novca umesto dolara, je prvi značajan korak u tom pravcu. Dedolarizacijom će SAD izgubiti glavni instrument geopolitičkog uticaja u svetu sa do sada ogromnim ucenjivačkim kapacitetom. „Ako dolar padne-previranje u finansijskom sektoru SAD i društvu će biti ogromni"(N.Rubini). Istovremeno će i druge države prestati da ulažu u finansijski sistem SAD i finansiranju budžet i javni dug ove države. Kina je u tome udarila u samo srce dolarske imperije. FU postepeno okreće leđa SAD.

2) Brzina svetske devalutacije dolara

Dakle, postoji prognoza Svetske banke o prestanku dominacije dolara u svetskom valutnom sistemu do 2025. godine, pričemu će evro i juan postati ravnopravni u novom viševalutnom sistemu. Evro je do sada najkredibilniji rival dolaru. Njegov status će ojačati ako uspešno prebrodi dužničku krizu, što je inače verovatno. Kriza se samo produbljuje i zaustavlja. Budžetski deficit i javni dug (uz javne rashode) najbolje ukazuju na strahoviti teret koji pritiska ekonomiju i finansije SAD, ali i države EU. Javni dug SAD u 2021. godini iznosi 34,2 biliona dolara ili 118.000 dolara po stanovniku. Budžetski deficit se približio masi od 2 biliona dolara ili 16% bruto domaćeg proizvoda.

Hegemonistički karakter ekonomske politike SAD koja plavi ekonomiju novcem, potpuno je evidentan. Štampajući dolare oni spasavaju svoju ekonomiju i održavaju unutrašnju tražnju. „Svi smo mi taoci dolara" (R. Grinberg). Krah američke valute, o kojoj se sve više govori nije samo problem SAD i Kine kao najvećeg poseđnika (kupca) američkih obveznica javnog duga (oko 1.200 milijardi dolara), već i ostalog sveta. Kina je sredinom 2011. godine imala 1,2 biliona dolara vladinih obveznica. Rizik je ogroman po kinesko vlasništvo nad američkim dugom da u slučaju bankrotstva SAD dođe do otpisa ogromnog dela plasiranog kapitala. On se tada ne bi imao nečim drugim zameniti. Kina je zbog svojih interesa podržavala dolar i evro (u kojeg sve više plasira svoja sredstva), ali ta faza je gotova. Povlačenje plasiranog kapitala u SAD je završena (sa 3,2 biliona na oko 849 milijardi). Podržavanje dolara zbog kupovne snage i tražnje kineske robe u SAD je prošlost. SAD se moraju okrenuti svojim ogromnim unutrašnjim problemima i u realnom i finansijskom sektoru.

3)Posledice naglog rušenja „dolarskog standarda" i finansijske imperije

Prelazak sa sistema dolarskog standarda na novi sistem i međunarodni medij prometa i plaćanja neće biti ni brz ni lak. Ako bi sada došlo do urušavanja „dolarskog standarda" i uklanjanja dolar kao svetskog novca sigurno bi se javile sledeće posledice:

1)Ogromna nelikvidnost u međunarodnim plaćanjima,

2) Zastoj u međunarodnoj trgovini i ulazak u novu valutnu i finansijsku krizu,

3)Pošto ne postoji jedinstven svetski novac vrlo brzo se uspostavljaju regionalizmi i regionalni sporazumni i ugovori u plaćanju drugim nacionalnim valutama,

4)Nastaje „valutni rat" preko deviznih kurseva, uz širenje procesa konkurentnih devalvacija, da bi se popravio položaj država na međunarodnom tržištu,

5)Kretanje kapitala bilo bi ograničeno, uz brojne barijere (vidljivog i nevidljivog oblika),

6)Povratak na zlato je definitivno nemoguć, međutim, pojedinačna plaćanja bi se vršila „stabilnim" i „sigurnim" sredstvom trajne vrednosti (zlatnim ili u zlatnu klauzulu).,

7)"Specijalna prava vučenja" gube svoju osnovu za funkcionisanje, jer države članice "čuvaju" svoju valutu,

8)Inflatorni proces u svetskoj privredi se širi uz tendenciju "izvoza inflacije" u druge države,

9)Carinske i druge barijere se ponovo uspostavljaju u cilju zaštite nacionalnih privreda, što vodi prestanku liberalizacije u svetskoj trgovini,

10)Devizne rezerve, uz devizne kurseve, postaju predmet velikih manipulacija i "izmene strukture", što vodi gotovo haosu na monetarnom tržištu,

11) MMFi druge međunarodne finansijske institucije gube moć kontrole i intervencija na mećunarodnom planu,

12)Svetsko tržište i tokovi robe, novca i kapitala se sužavaju na regionalizme, čime se javlja novi oblik bilateralizma ili užeg oblika multilateralnih odnosa,

13) Zatvaranje nacionalnih privreda i uvođenje valutnih i trgovinskih barijera - vodi ograničavanju svetske trgovine i razvoja. Svetska privreda (a time i nacionalne privrede) ulaze u novu razvojnu i finansijsku krizu. Iz krize u novu krizu, ali sa sve kraćim vremenom (fazom) kriznog nastanka.

Mnogo je elemenata koji sprečavaju da dođe do naglog rušenja "dolarskog standarda", ali u tome nastaje paralelan proces jačanja i širenja regionalnih valuta niza povezanih država (evro zona, zona funte, zona juana, zona riala, zona rublje, ali i nastanak i širenje nove latinoameričke unije s novom valutom, valute za glavne izvoznice nafte, kao petro-novac i td).

Postoje tvrdnje odredenili ekonomista i geopolitičara o nužnosti raspada SAD na više nezavisnih država. Nije se desio kolaps dolara kako je predviđeno, ali je 20 saveznih država od 50 usvojilo deklaraciju o suverenitetu. U nekim državama u globalnoj krizi i krizi dolara uvode za plaćanje zlatni i srebrni novac (Juta). Smatra se da je to početak realnog procesa kolapsa dolara. Antivladini skupovi su održani u svih 50 država SAD. Kolaps dolara i SAD smatra se bio bi veoma opasan za ceo svet. Gubitak kontrole od strane SAD i haos koji bi nastao u svetu doveo bi do velikih lomova.

Svetu ne trefa kolaps SAD. Veruje se da će glavni centar za glohalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), ali uz nekoliko drugih država kao Argentina, Meksiko, Iran. Do 2025 godine u svetu će biti stvorena tri moćna ekonomska i geopoIitička centra: Kina, Rusija (ujedinjena sa evroazijskim zemljama) i Evropska unija. Nove svetske valute će postati juan, rublja i evro, kojim će se vršiti najveći deo svetskih plaćanja i formiranja deviznih rezervi.

"Krah dolara je neminovan", ali je potrebno (iz napred navedenih razloga) da se ovaj proces i prelaz na regionaIne valute odvija postepeno i planski (po fazama i preuzimanjem funkcija dolara). Ako bi pristupile radikalnoj devalvaciji dolara SAD bi se oslobodile većine dugova. Protiv toga inostrani posednici dolara ne bi mogli učiniti ništa. Ovakva odluka bi širom sveta imala vrlo teške posledice, pri čemu bi i same SAD u tome bile pogođene. Stoga se i ne odlučuju na takvu meru, čak ni u skrivenom obliku.

I samo sada se postavlja pitanje: kako će funkcienisati MMF, Svetska banka, STO i druge međunarodne monetarne i finansijske institucije. Da li je u multilateralnom sistemu u svetu i njegovoj sve većoj povezanosti i uzajamnosti, realnije očekivati da se pripremi sistem "korpe" valuta, kao što je to ranije urađeno sa korpom "specijalnih prava vučenja" pri MMF, s tim da bi u ovu "košaru" ušle sledeće vodeće valute po svom značaju: 1) Dolar, 2) Evro, 3) Rublja, 4) Juan, 5) Rial, 6) Rand.

Slično kao i kod SPV trebalo bi uzeti za ponder nekoliko osnovnih indikatora, kao:

1)Značaj privrede države čija valuta ulazi u košaru,

2)Značaj valute svake zemlje u svetskoj privredi,

3)Učešće država u svetskom izvozu i uvozu,

Visina formiranih deviznih rezervi zemalja.

Takva korpa valuta bila bi dobra zamena za dolar kao do sada apsolutnog gospodara u valutnom svetu, a postepeno bi se mogao razraditi celi sistem, proveriti ga pre proglašenja i primene. Time bi se izbegle sve one teške posledice koje smo ovde naveli u svetskoj privredi i finansijama uz postepen prelazak na novi monetarni sistem u svetu.

11. Stvaranje multivalutnog i multipolarnog svetskog sistema

Hegemonija i apsolutna moć dolara se kruni ovog momenta kada je Putin predložio da se formira grupacija BRIKS, a zatim kada je Kina prešla na međunarodna plaćanja u juanima, ali i Rusija u rubljama. Sistem se proširio i na druge države koje međusobna plaćanje vrše u nacionalnim valutama, bez prisustva dolara. To je prvi, gotovo rudimentarni oblik međunarodnih plaćanja iza čega sledi viši stepen - stvaranje jedinstvene valute za direktna međunarodna plaćanja. Jer, zadržavanje na nacionalnim valutama je gotovo vraćanje na bilateralizam, dok je ovde ključno pitanje multilateralizam i stvaranje multipolarnog sveta. Do sada je već 25 država prešlo na trgovinu i plaćanje juanima. Stvara se paralelna ekonomija i monetarni sistem rezervisanja od SAD i dolara.

Dakle, dedolarizacija ili smanjenje Regenomije dolara je naglo povećana dogovorom Rusije i Kine da se međusobni trgovinski odnosi plaćaju u rubljama i juanu. Tu se kasnije priključuje Iran, koji je zbog sankcija SAD svoj uvoz nafte plaćao u zlatu, a ne u dolaru. Indija i UAE su dogovorili o plaćanju u rupijama ili za nenaftne proizvode, što vodi daljem udaljavanju od dolara. Otklon od dolara naglo se širi u svetu, Brazil i Argentina dogovaraju stvaranje zajedničke valute za ove dve države.

Do 2000.godine više od 80% svetskih deviznih rezervi bilo je u dolarima kao sredstvo plaćanja na dolare odnosilo preko 80% transakcija. Od tada učešće dolara stalno stvarno opada do 35-40%, što je posledica preterane emisije dolara i gubitka pretvaranja u dolar i i američku prundu. Poseban udarac dolara bio je u uvođenje sankcije Rusiji i zaplena deviznih rezervi Rusije (kao i drugih država ranije koje su se našle pod sankcijama SAD (kao Iran, Irak, Venecuela, Srbija). Svi pokušaji nekih država - prerađivača nafte (Libija, Iran Irak) da zamene dolar iz iz obračuna i plaćanja nafte završavali u krvavim smenama neposlušnih vlada i i žestokim sankcijama.

Udar na dolar je imao efekat uvođenja „gasne rublje" jer je Rusija vodeća država u u proizvodnji nafte i gasa. Time dolar definitivno gubi svoj vodeći i monopolski položaj. Istovremeno se i petrodolar više ne koristi u plaćanju sirove nafte i gasa. Sporazum SAD i Saudi Arabije o petrodolaru se raspao pristupanjem S.Arabije BRIKS-u. Time Rusija dobija podršku u svetu. Blumberg navodi da S.Arabija proizvodnjom i cenama nafte pomaže Rusiji. Postoji koordinacija politike Rusije i S.Arabije. Smanjenje (dogovoreno) proizvodnje nafte i povećanje cene nafte do 120 dolara „pogoršava ekonomsku i finansijsku situaciju u SAD uz pad proizvodnje i rast inflacije". Prošlo je vreme kada su SAD dirigovale proizvodnju i cenu nafte u S.Arabiji. To je bio prvi veliki šok za SAD, posebno smanjenje proizvodnje nafte, jer tražnja nafte pada zbog krize. Pri tome i EU ograničila cenu nafte na 60 dolara za barel, ali će dogovoreni pad proizvodnje između Rusije i S.Arabije pogurati cenu nafte, što će povećati prihode Rusije i S.Arabije uz mnogo manje izvezene nafte. Po mnogim analizama dolar SAD je „pretrpeo zapanjujući kolaps" kao rezervna svetska valuta.

Stvarno je „zapanjujuća" brzina kojom se provodi dedolarizacija. Udeo dolara u deviznim rezervama država u svetu , samo u toku 2022.godine je deset puta brže opadao u odnosu na prethodne dve decenije. Učešće dolara u u tržišnim transakcijama od 2008.-2016. opao je za 22%. Po mnogim autorima firme sa zapada trguju sa Kinom i plaćaju u juanima i sa Rusijom u rubljama.

SAD su pretvorila hegemoniju dolara u najače oružje u pravu „finansijsku atomsku bombu", jer po svojoj volji i interesima uvodi sankcije kome hoće, a ekonomske i finansijske rizike prebacuju na druge države. Stoji poznati stav „dolar je naš novac, ali vaš problem"-do sada je imao pun smisao i sadržaj. Uvedene sankcije Rusije otreznile su najveći broj zemalja (posebno zbog blokada deviznih rezervi) da se oslobode dominacije dolara i traže izmenu za SWIFT (Kina već oformila sistem CIPS, umesto SWIFT-a na zapadu).

Kina je dugo najavljivala potrebu za dedolarizacijom svetske privrede. Proces je danas krenuo neočekivano brzo se šireći. Dolar gubi moć, vrednost, ali i poverenje u svetu. Trenutno se samo 70 odsto svetske trgovine odvija u dolarima, a svega 2,7-4,2 odsto u juanima. Kina je finansijskim partnerima ponudila finansijsko osiguranje tako što im je omogućila da na šangajskoj berzi juane mogu, ako žele da odmah konvertuju u zlato. Tako da juan dobija indirektno i „zlatnu podlogu", dok masa zlatnih rezervi i dosta skromno učešće juana u svetskim plaćanjima u potpunosti osigurava ovu zamenu.

Proces dedolarizacije će se negativno odraziti na privredu SAD koja je već u velikim problemima pod pretnjom stagflacije i socijalnih previranja, političkih sukoba, ali i nemoći dolara da se njegovom daljom emisijom bez bilo kakvog pokrića „rešavaju" navedeni problemi.

Vrlo slab privredni rast, rastuća inflacija, ogromno socijalno raslojavanje, narastanje mase nezaposlenih, bednih i gladnih stvara klimu vrlo naraslih suprotnosti. „Za nekoliko godina mi više nikome nećemo moći da nametnemo našu volju sankcijama" (Peter Šif). Traži se novo povećanje javnog duga sa 31,4 biliona na preko 32 biliona. Ako to Kongres ne odobri „vlada ulazi u krizu i nemoć finansiranja administracije". Kako opada dolar, tako opada i moć SAD". Svet se već uverio da dolar nije bezbedan i da nema nikakvo realno pokriće. To je čisto manipulativna valuta potpuno podređena politika SAD. Stoga i sam proces „dedolarizacije je demaskiranje SAD kao „države demokratije i slobode", a ustvari se pod tom maskom izvodile imperijalna politika i porobljavanje (kolonizacija) drugih država.

Dedolarizacija nije moguće provesti brzo, to može da traje godinama. Jer, dolar je prisutan u deviznim rezervama, međunarodnim dugovima i dugoročnim obavezama, bilansima banaka, dugoročnim investicijama, kreditima u budžetima država i mnogim dugoročnim obavezama i potraživanjima u svetu. On je uklopljen u sve međunarodne platne odnose i investicije, dakle sveprisutan je posle toliko godina funkcionisanja „dolarskog standarda".

Proces dedolarizacije se ubrzava. Sve veći broj zemalja se odlučuje da napusti dolar. Takav tempo dedolarizacije niko nije mogao očekivati. Tako su i Brazil i Kina dogovorili da međusobna plaćanja vrše u svojim valutama. Rusija i Kina su otišle najdublje u dedolarizaciju. Ovaj proces će se samo ubrzati i proširiti pošto je najveći broj država u svetu došao do saznanja da im nisu potrebni američki dolari.

U kakvoj se realnoj snazi ove „udružene savesti čovečanstva" radi da navedemo samo neke osnovne podatke. BRIKS obuhvata oko 3,5 milijardi stanovnika (42% svetskog), formiraju 23 biliona dolara BDP (25-30% ukupnog), prosečna stopa rasta se kreće između 4,5-6,5% godišnje. U poređenju sa grupom najrazvijenijih država (6-7) u koje ulaze: Kanada, Francuska, Japan, V. Britanija, Nemačka, Italija i SAD, ova grupa formira 34 biliona dolara BDP, ali će se ova razlika brzo smanjiiti zbog brže stope rasta država BRIKS-a.

Na zemlje BRIKS-a otpada 28% svetske proizvodnje nafte, 55% gvozdene rude, 46% pšenice, 42% kukuruza i sl. Ovaj blok je postao visoko konkurentan na svetskom tržištu u odnosu na zapadne države. Ovaj blok povećava međusobnu saradnju država i formira ekonomske saveze. Uz sve to osnovane su i potrebne finansijske institucije. Razrađen je i mehanizam korišćenja nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, razvoj sopstvenog sistema finansijskih poruka poput SWIFT-a, ali i stvaranje nezavisne agencije za kreditni rejting drava (izvan niza zapadnih rejting agencija). To je aktivnost u stvaranju multipolarnog svetskog poretka i institucionalne alternative dosadašnjem zapadnom sistemu.

Već je formirana Razvojna banka (sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara) što je pandan Svetskoj banci. Razvojna banka je u svoje članstvo primila VAR,Bangladeš, Urugvaj, Argentinu, S.Arabiju, Kazahstan, Indoneziju - koji će svojim različitim resursima samo ojačati BRIKS. Krediti će se davati u rubljama i juanima, uz povoljne uslove, što je dalje udaljavanje od dolara i njegovu detronizaciju. Jer, u prvom planu je ekonomska saradnja i razvoj, a ne ekspoatacija i dominacija „izabranih" i privilegovanih država. U MMF BRIKS ima 14,7% ukupne glasačke snage, a nedostaje mu samo 0,4% da dostigne SAD koja ima 15,1% svih glasova (uz pravo veta koje zadržavaju samo SAD). Dakle, ide se paralelno i sa ---postojećeg MMF.

Ova grupa država će morati da formira i instituciju sličnu MMF da bi sa nužnim formiranjem zajedničke valute za međunarodna plaćanja (umesto bilateralizma) odredile kvote za svaku državu, paritet i učešće u formiranju „korpe valuta", ali i držanja potrebnih deviznih rezervi za transakcije na povoljnim tržištima, zamene nacionalnih valuta u „korpa jedinicu" i procese njihove zamene u plaćanjima. U korpu valuta bi u prvoj fazi ušli rezbi,rublja, rupija, juan i rand. Istina, ovde se mora ukazati i na jedan problem koji će se javiti kao ograničavajući faktor u plaćanjima i formiranju zajedničke valute - radi se o razvoju digitalnog novca u državama, ukidanju depozitnog i gotovog novca.

To je ogroman problem koga treba dobro i dubinski izučiti pre bilo kakve primene, jer u sebi krije sve ove destruktivne procese koje mogu da spreče ili onemoguće ovaj istorijski korak država BRIKS-a i BRIKS-a plus u formiranju stvarno novog sistema bez nametanja jačih dominacije, ucena, različitog tretmana država, čak i stvaranja „juan standarda" umesto „dolarskog standarda" (sa svim njegovim slabostima i opasnostima za ugrožavanje svetske zajednice).

Kina mora dobro da razmotri ovaj problem, jer elektronski novac i njegovo širenje stavlja veliki znak pitanja na funkcionisanja ovog BRIKS projekta i novog svetskog monetarnog sistema. Vreme je da se to pitanje temeljno i blagovremeno prouči.