Postdemokratija

Vatromet otvorenih pretnji

Šta je slavio SNS povodom 9 godina postojanja? Zašto Toma Nikolić nije bio prisutan? Koga je pobedila Srpska lista na Kosovu? Zašto je premijerki Ani Brnabić svejedno? Šta je Tramp poručio Vučiću preko Hojta i šta je ovaj odgovorio? Da li je Biljana Srbljanović ušla u lik svoje Cakane, ili samo zajebava režim koji je naumio da se okiti i Đinđićevim spomenikom bez Đinđića?

Kad je Lala prvi put video vatromet u gradu, oduševljeno je o tome pričao po povratku u selo. Na pitanje komšija kako to izgleda, sve mašući rukama opisao ga je ovako: Prvo ništa, ništa, a onda u pičku materinu! Ovako zaključuje kolumnista Magazina Tabloid, ugledni novinar Miodrag Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador Srbije u Tel Avivu

Mile Isakov

Tako nekako se raspada sistem Aleksandra Vučića, pred našim očima. Dugo ništa, ništa, u očekivanju da se ostvare velika obećanja, a onda mu je eksplodirao u rukama kad je već pomislio da je uspeo sve da prevesla. I nastao je vatromet pitanja na koja nema odgovor.

Dok je slavio jubilarnu devetu godišnjicu stranke sa kojom vlada već pet godina i veličanstvenu ''pobedu '' na kosovskim lokalnim izborima, stigao mu je paket iz Amerike, iz kojeg je, kad ga je otvorio, iskočio Ujka Sem sa uperenim prstom u njegovo zaprepašćeno lice i porukom "I want You". Toliko je bio prestravljen da, evo već tri dana ne može da se seti šta je tom prilikom odgovorio. Taj događaj valja detaljno opisati.

Naime, na ekonomski samit Srbije stigao je, bez uobičajeno velike pompe, američki čovek za Balkan, Brajan Hojt Ji. Ali, kad je progovorio postalo je jasno i zašto nije paradno najavljen i dočekan, kako to obično radi Vučić sa svakim amerikancem, pa i turistom koji zaluta u Srbiju, kao što je bio slučaj, na primer, sa Stivenom Sigalom, kojem je odmah dao i srpsko državljanstvo.

Tramp je Hojta poslao da pita malog Aleka, koji deo rečenice, da "ne može da sedi na dve stolice", nije razumeo, prilikom nedavnog susreta u Njujorku. Logično pitanje jer se ovaj posle toga pravio lud, pričajući srpskom narodu o tome kako se Tramp, tom prilikom, sa njime rukovao čak četiri puta, umesto o tome šta mu je rekao. Kad smo kod tog rukovanja, moram da ispričam kako ja to tumačim, znajući ponešto o protokolu u diplomatiji. Naime, na prijemima poput tog koji je organizovao Tramp u Njujorku za sve svetske lidere i njihovu pratnju, na stotine ljudi stoji u redu da se pozdrave sa domaćinom koji ih dočekuje sa suprugom na ulazu u salu. Pošto se rukuju, slikaju i najkraće prozbore koju, gosti produžavaju u salon, a drugi prilaze i ritual se ponavlja. Ako se neko raspriča i duže zadržava, domaćin mu okretanjem glave prema supruzi ili saradnicima diskretno daje do znanja da je preterao i da je vreme da ustupi mesto sledećem u redu, što se najčešće i događa.

U Vučićevom slučaju to očigledno nije bio slučaj, on je u želji da bude zapažen i da teatralno uputi poziv Trampu da poseti Srbiju, uporno čekao tu priliku ne pomerajući se, pa je ovaj svaki put kad bi vratio pogled prema redu ispred sebe, ponovo pružao ruku misleći da je u pitanju neki novi gost. I tako tri puta, sve dok Tramp nije ukapirao da je pred njim stalno isti čovek pa pružio ruku i četvrti, poslednji put, kao znak pozdrava za konačni rastanak. A ovaj se sa time hvalio, želeći da ubedi narod kako se dopao novom američkom predsedniku.

Ali, vratimo se aktuelnoj Trampovoj poruci. Da ne bi bilo nikakve zabune kod našeg predsednika, često izgubljenog u prevodu, Hojt Ji je poruku preneo na čistom srpskom jeziku, da ga ceo svet razume. "Srbija ne može više da sedi na dve stolice". Rekao je to najpre javno, u jednom TV intervjuu, a onda i na sastanku sa Vučićem, posle kojeg nije bilo uobičajene konferencije za štampu. Umesto toga, sasvim nesvakidašnje, iz predsedništva je izdato saopštenje kojim se građani obaveštavaju da je Vučić na sve prigovore Hojta odgovorio vrlo direktno, ali da će o tome javno govoriti tek za nekoliko dana.

Valjda, kad se seti šta je rekao. Naravno, sad, posle ove packe, mora dobro da razmisli šta će da kaže da je rekao. Ne sme da laže, kao obično, kako im je odbrusio i održao lekciju, a ne sme ni da kaže istinu. U trenutku dok završavam ovaj tekst, još se nije oglasio mada je prošlo već tri dana, ali sam ubeđen da će ovog puta taj odgovor biti neka vrsta naknadne pameti, da neće ni približno odražavati pravo stanje stvari i šta je zaista rečeno u tom "otvorenom razgovoru". Ali, nije to najvažnije, mnogo je važnije šta će tim povodom da uradi, jer i Rusija se oglasila oštro osuđujući američko mešanje u odnose između Srbije i Rusije. Kojem će se carstvu privoleti? Ili će se ponašati kao Buridanovo magare, koje je crklo od gladi u nemogućnosti da se opredeli između dva plasta sena.

Nije mu lako, pritisak sa obe strane se pojačava, onomad Šojgu, sad Hojt, a on kako god da se okrene dupe mu je iza leđa. Naravno, sam je kriv jer nudio se i obećavao i jednima i drugima, sve pričajući o neutralnosti. Došao je u situaciju da se ne može i ne sme opredeliti,a ne može biti ni neutralan, jer za tu politiku nije iskreno radio pa nema utemeljenje. Neutralnost znači donositi samostalne odluke, ni po babu ni po stričevima, a ne malo po babu, malo po stričevima. A upravo tako je radio sve vreme, tako je formirao i vladu u kojoj sedi polovina po volji zapada i druga polovina po volji Rusije. To su spavači koji će se aktivirati čim pomisli da se opredeli. O istinskoj neutralnosti ne može biti ni reči, jer za to je potrebna ozbiljna strategija, mnogo državničke mudrosti i veštine, što on nema.

Kao Lalin vatromet delovalo je i slavlje Marka Đurića i Srpske liste, koji su posle lokalnih izbora na Kosovu, uz šampanjac, histerično skandirali pobeda, pobeda, ispod transparenta na kojem je pisalo 10 : 0. Onda su preko Đurićevog mobilnog vikali Aco Srbine, Vučiću koji im je iz tog telefona čestitao na velikoj pobedi. Gde su to pobedili, pita me komšija Rade, koji u devetoj deceniji ne vidi baš najbolje, naročito dok igra šah. Na Kosovu! Jel, Albance? Ne, samo u deset srpskih opština. Pa šta onda slave toliko? Ovo je pobeda srpskog naroda, govori TV spiker nečije saopštenje, a Rade ga pita: A šta su oni koje su pobedili? Kakvi smo, mi samo sebe možemo da pobedimo!

Nisam mogao da se ne setim slične scene od pre nekoliko godina, dok je Toma Nikolić još bio predsednik SNS, kako se i on nekom prilikom naprednjacima obratio preko mobilnog telefona koji je držao Aleksandar Vučić, koji mu se tada obraćao, ponizno i udvorički sa predsedniče, kao sada Đurić njemu. Sve je isto, samo njega nema. Toma se nije pojavio na veličanstvenoj proslavi jubilarnih devet godina od osnivanja stranke, koju je on stvorio. Na pitanje novinara zašto Nikolić nije došao, Vučić odgovara da je to pitanje za Tomislava Nikolića sa kojim je on lično u dobrim odnosima. A, Toma, očigledno sprečen pečenjem rakije, preko TV spikera saopštava da je i dalje privržen stranci i da će doći na svaki njen važan skup na koji bude pozvan. Šta je time hteo da kaže? Da ovog puta nije pozvan, dakle da se njegova stranka distancira od njega, ili da ovaj miting nije važan, odnosno da se on distancira od svog čeda. Bilo kako bilo, nešto je trulo u državi naprednjačkoj.

Taj utisak pojačavaju i izjave njihove premijerke, koja nije njihov član. Povodom sto dana njene vlade, Ana Brnabić, više puta je ponovila da je ne interesuje da li neko ili nešto šteti ugledu vlade. Svejedno joj je da li ljudi kažu da je ona samo ikebana ili fikus i da li je Vulin velike pare za stan pozajmio od tetke ili ukrao. Sve joj je svejedno, kaže. Diplomatski rečeno, jebe joj se za sve.

Nju, navodno, interesuju samo rezultati, a to što su lošiji od planiranih jednostavno objašnjava sušom koja nas je pogodila. Ona je zadovoljna svojim radom i radom ministara koje je nasledila, ali svesna je da ako zatreba svi mogu biti zamenjeni, pa i ona. Shvatila je, sirota, u šta se uvalila, da ništa od nje ne zavisi i pomirila se sa time da će biti žrtveno jagnje, umesto onog od kojeg sve zavisi. Tako će i da radi do marta, dok je Vučić ne zameni nekim novim fikusom.

Tim povodom oglasila se i Svetska banka, koja je najpre konstatovala da će ove godine privredni rast biti znatno manji od predviđenih tri procenta, a onda poručila da ni naredne neće biti veći, tek negde oko 2,5 odsto.

Vučićeva bajka o tome kako smo najbolji u region i kako nam ubrzano stiže zlatno doba, raspršila se kao balon od sapunice. I naši susedi su imali sušu, pa ipak ostvarili su rast od 4-5 procenta. Najgori smo, a pošto ni sledeće godine nećemo biti uspešniji, umire i nada građana da će biti bolje. Znamo šta će on uraditi, proglasiće Brnabićkinu vladu odgovornom i zameniti je posle izbora koje će raspisati na proleće. Ostaje otvoreno pitanje, kako će na sve to reagovati građani.

Nije stoga jasno da li će Vučić doživeti da lično otvori spomenik posvećen Zoranu Đinđiću, koji je naručio, ali i ja moram da se uključim u unutrašnji dijalog koji se, umesto o Kosovu, poveo povodom usvajanja idejnog rešenja za taj spomenik.

Kažu da je u pitanju strela, polomljena, ali koja nastavlja svoj let uspravno, a ja vidim saobraćajni znak, koji se čini mi se zove strelica, a ne strela, i koji samo upućuje na pravac kretanja. Ono, jeste da je uspravna, usmerena ka nebu, što suviše podseća na mit o nebeskoj Srbiji, ali nema nikakve veze sa Đinđićem koji nije bio od te sorte Srba. Naprotiv, više je poštovao ovozemaljsko božanstvo, novac.

Imajući u vidu da je obrazloženje za to rešenje napisala Biljana Srbljanović, ne mogu da se otmem utisku da se ona, mada deluje sasvim ozbiljno, ipak samo zajebava, kao sa umetničkim instalacijama svoje junakinje Cakane iz serije "Otvorena vrata".

Ako je moj utisak tačan, onda je sve u redu. Ova i ovakva vlast zaslužuje upravo takav spomenik Đinđiću, jer njega tu ni nema. Strela koju je on odapeo bila je usmerena upravo u guzice onih koji danas upravljaju Srbijom, tamo je i završila svoj let, pa u tom smislu nastavlja svoju putanju tamo gde se i oni kreću. A oni lete ka nebu sve pevajući našim (ne)prijateljima, kao Cigani u istoimenom filmu. Izvanredno. Sasvim u stilu Biljane Srbljanović.

Ako se, pak, ni Biljana više ne zajebava, onda smo u mnogo većem problem negu što izgleda.