Nemačka

Nemački narod na jednu, politika Angele Merkel na drugu stranu

Protiv rata i evropskih kalifata

Nemci su sve umorniji od talasa imigranata, izbeglica iz islamskih zemalja, ali i od politike solidarnosti sa siromašnijim evropskim državama. Izbeglice su prošle godine počinile preko 275.000 krivičnih dela, a u pritvorima u Duisburg-Hambornu, Dortmundu i Esenu kapaciteti su popunjeni već sa 110 odsto, što je za Nemačku nezapamćena situacija od Drugog svetskog rata. Otuda i rezultati na poslednjim izborima u tri pokrajine koji pokazuju do sada nezabeleženi uspeh Alternative za Nemačku (AfD), zahvaljujući upravo izbegličkoj krizi i krizi u EU. Nekada su isključivo unutar-političke teme odlučivale izbore, posebno je to važilo za izbore za lokalne skupštine, a danas...

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Izbori za tri pokrajinske skupštine održani 13. marta pokazali su da je nemačko društvo duboko podeljeno ne samo po pitanju prihvata daljih izbeglica, već uopšte spoljne politike, a posebno statusa u Evropskoj Uniji. Desničarska populistička stranka „Alternativa za Nemačku" (AfD) od sada je zastupljena u osam od ukupno 16 pokrajinskih skupština u Nemačkoj, što jednoj stranci ove orijentacije još nikada nije pošlo za rukom. Što je još interesantnije, AfD se prvi put pojavila na poslednjim izborima za Bundestag, pre tri godine, kada je tesno ostala ispod cenzusa.

U pokrajini Rajnland-Falc, na krajnjem zapadu Nemačke, AfD je „iz mesta" osvojila 12,6 odsto glasova, u Baden-Virtembergu 15,1 odsto, ali je zato u istočnom delu Nemačke, u pokrajini Saksonija-Anhalt postala druga stranka po snazi sa 24,2 odsto.

Birači su na ovim izborima, kao što su analitičari i predviđali, jasno rekli „ne" politici kancelarke Angele Merkel o daljem puštanju izbeglica u Nemačku, iako su do sada na lokalnim izborima preovladavale lokalne teme. AfD, za razliku od „etabliranih" stranaka, nema posebno atraktivne programe za zapošljavanje ili fiskalnu politiku, na čemu se dobijaju poeni na lokalnim izborima, ali je biračima ovog puta bila interesantnija jedna tema sa saveznog nivoa - izbeglice.

Pred same izbore u javnost su procurili podaci Saveznog kriminalističkog biroa (BKA), po kojima je skoro 200.000 izbeglica „nestalo" u Nemačkoj! Da bi se ulepšala statistika oni se više ne podvode pod rubriku „ilegalnog boravka", već „nepoznatog prebivališta". Kako god da ih statističari zovu, jasno je da se radi o osobama koje nisu došle da bi ovde dobile zaštitu od navodnih progona u svojoj zemlji, već iz drugih razloga.

Pojedini mediji su objavili verodostojne podatke o tome da su neki azilanti sa Bliskog Istoka privatnim avionima napustili Nemačku, što je zaprepastilo poreske obveznike od čijih se para godišnje izdvajaju milijarde evra za pomoć navodno siromašnim izbeglicama. Očigledno se radi o odlično organizovanim i dobro finansiranim grupama sa Bliskog i Srednjeg Istoka, koje su izbeglički talas iskoristile da bi se neprimećeno ubacile u Zapadnu Evropu. Koji su konačni ciljevi tih ljudi, to niko ne zna, ali je jedno sigurno: oni nisu ovde sa časnim i bezopasnim namerama.

AfD je trenutno jedina uticajna stranka na političkoj sceni Nemačke koja glasno postavlja pitanje daljeg statusa Nemačke u evro-zoni i u samoj Evropskoj Uniji. Iako na lokalnom nivou ova tema ne igra značajnu ulogu na izborima, jasno je da je i ona inspirasala neke glasače da okrenu leđa „etabliranim" strankama i svoj glas daju Alternativi. Osim toga, evropska politika je postupcima kancelarke povezana sa politikom prema izbeglicama, bar tako misli veliki deo birača.

U Baden-Virtenbergu su najviše glasova izgubile stranke koje su trenutno u koaliciji na saveznom nivou, CDU i SPD. Najveći porast glasova ostvarile su, međutim, stranke koje o svemu imaju različita mišljenja: AfD i Zeleni. Ovakva polarizacija biračkog tela obično je pokazatelj dubokog nezadovoljstva politikom vlasti. U Rajnland-Falcu jedino je AfD zabeležio značajan rast broja birača, dok su CDU i Zeleni najveći gubitnici. SPD je uglavnom sačuvala svoje pozicije. U Saksoniji-Anhaltu sve stranke su zabeležile pad broja birača (najveći gubitnik je SPD), dok je jedino AfD dobila više glasova nego ranije. Analitičari se boje da je ova pokrajina na ivici političkog haosa, jer je u ovom trenutku moguća samo jedna koalicija koja bi matematički donela dovoljno poslanika vladajućoj većini, a to je savez CDU - SPD - Zeleni, ali je veliko pitanje stabilnosti jedne ovakve konstrukcije.

Loš izborni rezultat koalicionih partnera sa saveznog nivoa mogao bi da dovede do dodatnog pritiska na Angelu Merkel da se povuče sa mesta kancelarke i lidera CDU-a. Bavarski CSU je već ranije najavio kako će nastaviti da insistira na promeni politike prema izbeglicama. Nemci su, generalno, već umorni ne samo od izbeglica i problema koji oni donose sa sobom, već i od Evropske Unije i njenih teškoća. Nekada, u vreme Evropske Zajednice, izbore su odlučivale unutar-političke teme. Spoljna politika se skoro uopšte nije pominjala.

Sada je obrnuto: unutrašnja politika je odsjaj spolje, posebno evropske politike. Povećanje fiskalnih nameta i smanjenje budžetskih davanja direktna su posledica potrebe da Nemačka finansira oporavak južnih država Evropske Unije. Milijarde evra koje se svakog meseca izdvajaju za zajednički zaštitni fond EU ili Evropske centralne banke nedostaju u nemačkom saveznom budžetu da bi se nastavilo sa ranije započetim velikim infrastrukturnim projektima. Čak je i izlazak Nemačke iz nuklearne energije pod znakom pitanja zbog nedostatka sredstava.

Gubitkom na lokalnim izborima i ulaskom AfD-a u polovinu skupština pokrajina sa izgledom da naredne godine na saveznim izborima postigne izuzetan uspeh, Merkelova je ostala bez uticaja na svoje evropske partnere koji odlično znaju da ona zbog unutar-stranačke, a posebno unutar-koalicione opozicije mora da odustane od svog dosadašnjeg kursa prema izbeglicama. Sa ovako na unutrašnjem planu uzdrmanom kancelarkom, Nemačka nije više neprikosnoveni lider Evropske Unije. Uz sve muke oko finansiranja posrnulih ekonomija EU, Berlin sada ima i problem i sa finansiranjem talasa izbeglica. Ne samo da se odvajaju ogromna sredstva za pomoć tih došljaka, već i za njihov smeštaj u ustanovama zatvorenog tipa.

Naime, BKA izveštava kako su izbeglice prošle godine počinile preko 275.000 krivičnih dela, dok je Anton Bahl, predsednik saveznog sindikata zaposlenih u zatvorima, ukazujući na činjenicu da je stopa kriminaliteta kod azilanata tri puta viša nego kod domaćeg stanovništva, zatražio zidanje novih zatvora, jer ovi postojeći nemaju više slobodnih mesta. U pritvorima u Duisburg-Hambornu, Dortmundu i Esenu kapaciteti su popunjeni već sa 110 odsto, što je za Nemačku nezapamćena situacija od Drugog svetskog rata.

A 1. Teroristi na privremenom odmoru

Prošle godine je 37.000 izbeglica iskoristilo mogućnost subvencionisanog dobrovoljnog odlaska. Njihovi zahtevi za azil nisu bili odbijeni, odnosno oni su imali pravo daljeg ostanka u Nemačkoj, ali su odlučili da se vrate kući. Iako većina smatra da su oni otišli, jer su u Nemačkoj naišli na loš prijem kakav nisu očekivali, ima i onih koji tvrde da se radi o „povratku boraca", ukazujući na istovetnu raniju praksu hrvatskih ili OVK boraca tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Naime, razne „humanitarne" organizacije povremeno su organizovale izvlačenje iz borbama zahvaćenih područja najzaslužnije ratnike i njihovo prebacivanje na sigurne teritorije, najčešće u udaljene zemlje gde bi se oni odmarali, lečili i prolazili određene vidove obuke, mada bi pojedini bili korišćeni i kao instruktori novih boraca.

Kosovski Albanci su svoje ratne veterane u Evropi iskoristili da bi pojačali sopstveni uticaj u podzemlju, gde su danas jedna od najjačih etničkih grupa. Borci sa Bliskog Istoka koriste se prvenstveno kao instruktori terorističkih organizacija koje treba da deluju na evropskom tlu. Posle obavljenog zadatka ovi borci se ponovo vraćaju u zemlje odakle su pošli na „odmor od fronta" kako bi nastavili sa borbom. Prilikom odlaska iz Nemačke, izbeglice tvrde kako su svoj boravak u ovoj zemlji sasvim drugačije zamišljali. Pojedinci im veruju na reč. Ala Hadrous ima turistički biro u blizini berlinskog Ureda za zdravlje i socijalnu politiku, zaduženog za smeštaj izbeglica. Hadrous tvrdi kako je za četiri meseca prodao preko 400 karata za letove od Berlina ka Erbilu i Bagdadu.

Zanimljivo je da je beg iz ratom zahvaćene oblasti mnoge izbeglice koštao i do 10.000 dolara, a da se sada vraćaju nazad samo zato što moraju dugo da stoje u redu u nekom nemačkom uredu. Očigledno da ovde nešto nije kako treba. Nemački žurnalista Markus Meler primetio je kako su putnici aviona za Bagdad skoro isključivo osobe sa Bliskog Istoka, koje uopšte ne izgledaju kao da idu na službeno putovanje, i da na šalteru za čekiranje plaćaju najčešće novčanicama od 500 evra.

A 2. Za specijalne odnose sa Rusijom

Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, skraćeno AfD) osnovana je 2013. AfD nije protiv Evropske Unije, ali je zamišlja kao ekonomsku zajednicu suverenih država. Za slučaj da Nemačka treba deo svog suvereniteta da delegira Briselu, AfD zahteva održavanje referenduma. Ova stranka se uopšte izuzetno energično zalaže za direktnu demokratiju po švajcarskom modelu. Iako podržava nemačko članstvo u NATO-u, AfD traži da Nemačka ima i specijalne odnose sa Rusijom, koju vidi kao ravnopravnog člana grupe velikih sila. Većinu predloga ove stranke u pogledu ograničenja izbegličkih prava u međuvremenu je prihvatila savezna vlada ili je na putu da ih prihvati, tako da zbog svog dosadašnjeg stava prema strancima AfD ne može da se tretira kao ekstremistička.