Tabloid je pozvan
Slučaj jedne
pohlepe
Udarac
levicom
Poznata je potreba za
srebroljubljem onih koji su na vlasti, ali tu istu potrebu imaju i oni koji
nisu na vlasti. A u našem glavnom gradu takvih ima priličan broj. U priči o
pokušaju jedne interesne grupe - čije
je vreme prošlo -
da zarobi privatnu imovinu očito je da strast za
zgrtanjem bogatstva poprima
oblik epidemije
Milan Malenović
Kompleks kuća u beogradskoj ulici Venizelosova
(nekadašnja Đure Đakovića) broj 31 po ceni od 5.170.000 maraka 1994. godine kupilo je od Geneksa preduzeće Beogradski
trgovinski centar (BTC) u vlasništvu dr Nenada Đorđevića. Sledeće 1995. godine BTC sklapa
kupoprodajni ugovor s tadašnjom
strankom na vlasti Jugoslovenskom levicom o prodaji nepokretnosti. U
ugovoru koji je ispred JUL-a potpisao tadašnji sekretar Direkcije Zoran
Todorović bilo je predviđeno da kupac
isplati dogovoreni iznos najkasnije 30 dana
od dana potpisivanja ugovora.
Ona ni do danas nije isplaćena, ali
se JUL kao vlasnik pomenutih objekata 1996. godine
upisao na ličnu intervenciju tadašnjeg ministra pravde Dragomira
Jankovića. Posle oktobarskih promena 2000. godine,
kada je JUL definitivno oteran s vlasti i kada više nije mogao da protivpravno koristi tuđu imovinu,
direktorka Direkcije Mira Marković sa dr Nenadom Đorđevićem sklapa poravnanje
na osnovu koga je faktički oteta imovina trebalo da bude vraćena vlasniku.
U objekte u Venizelosovoj 31 useljavaju se BTC i Fakultet za menadžment malih
i srednjih preduzeća. Iako više nisu na vlasti, u JUL-u su, međutim, osetili da imaju svoje ljude na svim važnim funkcijama, pa pokreću
maratonske sudske sporove na osnovu tvrdnje da Glavni odbor JUL-a nije doneo
odluku o prodaji imovine.
U poravnanju zaključenom između
Mire Marković i dr Nenada Đorđevića nije reč o prodaji, već o posledicama raskida ugovora usled
nepridržavanja od strane kupca. To vide sve sudije, osim onog ključnog.
BTC i Nenad Đorđević dobijaju nekih
15 sporova na prvoj i drugoj instanci, ali Vrhovni sud zbog sitnih
proceduralnih grešaka predmet uvek vraća prvostepenom
sudu. A onda slučaj dospeva u ruke sudije Vrhovnog suda Dragiše Slijepčevića,
nekada ostrašćenog člana Jugoslovenske levice, koji odjednom otkriva da
poravnanje nije zakonito i potom ga poništava. Protiv te odluke nije bio
predviđen pravni lek u redovnoj proceduri.
Dragiša Slijepčević je danas
predsednik Ustavnog suda Srbije.
Advokat JUL-a iz vremena tih
sporova, Andrea Andrić, bio je tada oženjen sudijom Ustavnog suda, dok mu je brat bio sudija Vrhovnog suda
Srbije. Sve su to slučajnosti?
Sudski i administrativni sporovi u veyi sa vlasništvom
nad objektima u čije renoviranje i dogradnju je Nenad Đorđević uložio više od 10.000.000 evra, nastavljaju se i posle ove odluke sudije
Slijepčevića, ali se ograničavaju na upis u katastar. U međuvremenu je vrednost
nepokretnosti porasla na 40-50
miliona evra, a to je svake metode vredan plen.
Sledeći metod koji je bratija iz
JUL-a primenila bio je klasična prevara. Pošto
su se zgrade u Venizelosovoj vodile na JUL,
a ova politička organizacija nije imala šansi da sakupi dovoljan broj potpisa
za obnovu registracije osniva se fantomsko udruženje građana Bolja Srbija.
Da se u toku još aktuelnog spora JUL ugasio, sva imovina bi automatski pripala BTC-u i Fakultetu.
Bolja Srbija i JUL odmah
zatim, u januaru 2010, potpisuju ugovor o spajanju iako su dve nesrodne
organizacije, a i naš zakon ne poznaje mogućnost da se političke stranke
udružuju sa nepolitičkim organizacijama.
Ovaj protivzakonit ugovor kojim se
imovina JUL-a prenosi na Bolju Srbiju, koja u tom trenutku ništa
nije posedovala, potpisuju sekretar JUL-a Dragana Kuzmanović-Janičić i
predsednik Bolje Srbije i istovremeni potpredsednik JUL-a Radomir
Rojević. Posle toga oni podnose zahtev za upis u katastar nepokretnosti, a
isti odobravaju V. Milošević, službenik, i Veselin Bakić, načelnik službe za katastar.
Protiv sve četvoro 29. oktobra 2010. godine Fakultet i Nenad Đorđević podnose krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu (KI 910/10).
Da bi obezbedio „svoj" posed,
JUL na samrti u novembru 2009. godine organizuje prepad na Fakultet. Ulasku na tuđi posed tada su prisustvovali Despotović
iz GSUP-a, načelnik OUP-a Stari Grad, komandant policijske brigade sa svojim
ljudstvom, dok je na čelu svih bio direktor policije Milorad Veljović.
Ovakav juriš na jedan fakultet protivan je zakonu o
autonomiji univerziteta i visokoškolskih
ustanova. Ali, koga je briga?
Čim se sa terena povukla policijska
sila, na scenu stupa Adžemović sa nekih 30-ak svojih naoružanih paravojnika i na silu izbacuje studente.
Od tada u hotelu Admiral Klub
koji je na spornoj parceli snimaju se TV serije kao, na primer, Miris
kiše na Balkanu, iako pomenute
nepokretnosti ne smeju da se koriste do okončanja svih sudskih sporova.