Likovi i senke

Ko povija Bebu?

M. Hadžić

Intrige i spletke Vladimira Popovića zvanog Beba, nekadašnjeg šefa presbiroa Vlade Zorana Đinđića, ponovo su zadesile Srbiju. Javnost ovdašnja, odavno ga je smestila u mračnu prošlost, zajedno sa svojim živim i mrtvim šefovima, ali, on se samo privremeno povukao iz takozvanog javnog života, i sada pokazuje da je i dalje "glavni". Da bez njega nema skandala, zavera, ubistava, zatvaranja i velikih političkih zemljotresa.

Preciznije rečeno, Beba Popović se pojavljuje kao zao duh, kad god je loše vreme u Srbiji, i oko nje. Njegove firme za konsalting u Beču i Londonu, i danas rade kao produžena ruka evroatlanskih spletki na Balkanu. Kad je potrebno, on je na usluzi. Kao nekad davno, dok je bio šef sale na jednom od beogradskih splavova: "...Molim lepo-hvala lepo!".

Ovaj rođeni jagodinac i "fermentisani" Crnogorac druge generacije, samo je slika i prilika sveukupne bede kojom je Srbija opterećena. U mnoštvu pojavnih oblika, Popović je izmislio još jedan. Predstavlja se u poslednje vreme kao "direktor Instituta za javnu politiku", što je, ustvari, udruženje građana. Zna se i kakvih.

Sa pozicija čoveka koji gospodari ovim podnebljima, koji savetuje, smenjuje, zakopava i iskopava, nedavno se pojavio u sred TV B92, ne očekujući da će baš tamo, gde je nekada harao, dobiti gadan šamar. Naime, u emisiji "Utisak nedelje", zatečen iskrenim gađenjem voditeljke i njenim insistiranjem da kaže da je lažov i manipulant (ne tim rečima, ali o tome se radilo), počeo je da traži pravu reč i smišlja dovoljno uverljive odgovore. I nije ih našao. Jer, teško je objasniti kako baš on savetuje Mila Đukanovića, odnosno, kako istovremeno savetuje i Aleksandra Vučića.

Kaže Popović da je "nastupio mir" između Crne Gore i Srbije, jer se dugo verovalo da Crna Gora krije Darka Šarića. Pa se konačno videlo da je Milo nevin u vezi sa tim. Nije valjda?

Svojevremeno je, povodom Bebinog svedočenja u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, pokojni Aleksandar Tijanić rekao: "...Recimo, da sad ustane, Đinđić bi reprizno šutnuo u dupe Lakiranu Bubašvabu. Odavde do Beča. Ne zbog toga što je Ćuran, metaforično, njemu odrubio glavu. Što je pripremio njegovo streljanje. Degažirao bi ga zbog ponovljenih laži da je Đinđić, posle smrti, primio natrag čoveka kojeg se za života javno odrekao. Fuj. Kakav skot. Kakav vudu-spektakl prizivanja duha za svedoka!".

Tijanić jeste bio gadan čovek u svakom smislu. Ali, ovom zapažanju se nema šta dodati.