Krici i odjeci

Povodom najave povratka Bogoljuba Karića u Srbiju

Rani radovi velikog prevaranta

Sve češće se u medijima odanim naprednjačkom režimu, pominje mogućnost povratka odbeglog Bogoljuba Karića u Srbiju, za kojim je raspisana i međunarodna poternica. Naime Karić je optužen za pljačku 60 miliona evra (slučaj "Mobtel"), što je čak tri puta više od sume za koju se tereti optuženi Darko Šarić! Slučaj "Mobtel" počeo je otimačinom firme "Bel Pagette" i svih njenih tadašnjih resursa. Vlasnik "Bel Pagetta" Zoran Marković, morao je zbog napada na njega i njegovu imovinu da napusti Srbiju, jer mu je Karić otvoreno pretio ubistvom. Danas Marković živi i Kanadi i nada se da će pravda jednom doći po svoje.

Milica Grabež

Da li smo se ikada zapitali ko je zapravo Bogoljub Karić, i kako je od proizvođača drški za lopate, postao vlasnik telekomunikacionog giganta? Ako je to tako jednostavno, zašto i mi nismo tako uspešni? U pitanju je, ili genijalnost ili kriminal, uz podršku koruptivnog sistema. Drugim rečima pljačka.

Prva žrtva Bogoljuba Karića, bio je Zoran Marković, jedini vlasnik kompanije "BelPagette" u Beogradu. Cela imperija Bogoljuba Karića se zapravo zasniva na otimanju tada već uspešne firme "BelPagette Beograd", kao i svih njenih kadrovskih resursa i već osvojenog tržišta.

Podsećanja radi, treba reći da je Zoran Marković 1990. godine, sa svojim kanadskim investitorima (BelPagette Corporation - kompanija u kojoj Zoran Marković ima 21,5% učešća) odlučio da u Srbiju uvedu takozvani pejdžing sistem. Marković je čak tri puta uzastopno proglašavan za menadžera godine i imao je viziju razvoja IT sektora. Govorio je da bi "Beograd trebao da postane telekomunikacioni centar jugoistočne Evrope".

Markovićeva firma "BelPagette Beograd" je tada bila u usponu. Mnogobrojni su primeri aktivnog učešća u humanitarnim akcijama, kako u samoj firmi BelPagette, gde je svaka novorođena zaposlenih radnika dobijala po 1.000 dolara, i to u vreme najveće hiperinflacije, tako i van nje. Osnivanjem Bel Fond-a 1993. godine, obezbeđen je novac za obnovu srpskih manastira, raznih sponzorstava, edukacije, a svakoj porodilji u Beogradu, na dan firme, 9. marta, obezbeđen je poklon paket od 100 američkih dolara. Ali, to su samo neke od brojnih humanitarnih akcija i davanja u društveno korisne svrhe.

U kratkom roku, uvođenjem nove tehnologije u Srbiju, Marković je podigao vrednost preduzeća do vrtloglavih 20 miliona dolara. Građani Srbije i danas pamte čuvenog reklamnog slogana za pejdžere: "Budimo u kontaktu-BelPagette"...

U priču o "BelPagett"-u, Bogoljub Karić ulazi kada je već postalo sasvim jasno da je posao sa mobilnom telefonijom posao budućnosti...Ali, kako da on postane deo te priče? Jasno mu je bilo kako firma napreduje, pošto je deo njenog računa bio u BK Banci, gde je Bogoljub uvek mogao da vidi koliki su prihodi, koji su stalno rasli, iz meseca u mesec...

Shvativši da bi mogao da zaradi velike pare ako bi se dokopao Markovićevog posla, odmah mu je ponudio za otkup "BelPagette Beograd" 3 miliona dolara. Marković je tu ponudu odbio, jer je već uspešno poslovao. Potom je usledila druga ponuda o zajedničkim ulaganjima ("BelPagett" 34% Karić grupacija 33% J.P.PTT Srbije 33%), u cilju formiranja partnerstva, bez ikakvog učešća od strane Bogoljuba Karića!

Treba napomenuti i to da je u to vreme firma Zorana Markovića, Bel Mobile, prva stekla dozvolu za mobilnog operatera 1994. godine. O svom trošku je podigao osamdeset antenskih stubova (repetitora), uz sve potrebne dozvole, koji su kasnije postali plen Bogoljuba Karića.

Istovremeno, Karić sabotira sopstvenu ponudu, otimajući vreme a tajno kontaktira Markovićeve kanadske saradnike sa namerom da otkupi njihov udeo. Tim potezom, namerava da dovede Markovića u zavistan položaj.

Konačno se 1995. godine, Bogoljub Karić razotkriva svoje prave namere, nudeći treću opciju: da Zoran Marković zadrži 30% učešća u BelPagette, da bude u partnerstvu sa Bogoljubom Karićem! Uputio je i pretnju za likvidaciju ukoliko Marković i ovaj put ne pristane na ponudu!

Paralelno sa poslednjom ponudom, Bogoljubov saradnik VeljkoVukota preuzima kontrolu nad kanadskom korporacijom BelPagette (u kojoj Markovići dalje ima udeo 21,5%) i po nalogu Bogoljuba Karića (koristeći pravno nevažeća, lažna, ovlašćenja) u noći 18./19. decembra 1995. godine, u pratnji 20 ljudi naoružanih automatskim puškama "Heklerima", upada u prostorije firme "BelPagette Beograd" i tako konačno na najbrutalniji način otima Markovićevo preduzeće.

Spašavajući živu glavu, Zoran Marković beži iz Srbije u mrtvačkim kolima! Tako je Bogoljub Karić konačno uspeo u svojoj nameri. Oteo je "BelPagette" i tako ušao u svet telekomunikacija...Ovo se ne bi moglo desiti da tadašnji sudija a potom i predsednik trgovinskog suda u Beogradu, Goran Kljajević, nije omogućio Veljku Vukoti nezakonit upis u registar, kao direktora "BelPagette".

Pljačka je konačno dovršena tako što je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Oliver Antić, kao predsednik arbitražnog veća, doneo odluku o poravnanju u visini od 1.050.000 dolara odštete kanadskoj korporaciji (sada u vlasništvu Bogoljuba Karića) a isplaćeno od "Bel Pagette" (takođe vlasništvo Karića).

Realna vrednost "BelPagette" u tom trenutku je 20. miliona dolara plus kadrovi i očekivana dobit.Tako je nastao Mobtel.

Imovina Zorana Markovića ni do danas nije vraćena. Bogoljub Karić je lice u bekstvu pred nadležnim organima Srbije. Ipak, članovi njegove porodice sada sede u parlamentu.

Ali, Bogoljub Karić i njegovi saučesnici, koji su u bekstvu, nisu ni optuženi za nasilje nad Markovićem i njegovom kompanijom. Bogoljub Karić je, kao blizak porodici Milošević, opljačkao i Zajam za preporod Srbije, obećavajući ulaganje na Kosovo. Ni metlu nije napravio. Preko Mobtela je iz zemlje izneo, na svoje inostrane firme preko tri milijarde dolara!

Kada je, da podsetimo, na vlast došla koalicija DOS, Karić je prvo, sa desetinom miliona podmitio tadašnjeg ministra za telekomunikacije Borisa Tadića, koga je, kada je za to saznao, tadašnji premijer Đinđić smenio sa te funkcije. Bogoljub je potom morao da sa 50 miliona dolara da podmiti Đinđića i njegovu stranku. Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić vratio je Karićima novac koji su morali da plati na ime ekstraprofita, a oni njemu u Pariz poslali lepu svotu.

Karići su u Srbiji ostali kao oličenje prostakluka, pohlepe, nemorala i označeni kao izdajnici nacionalnih interesa.

I dok Bogoljub i Sreten u izbeglištvu u Moskvi prave još veće pare, srpskom premijeru je zinulo dupe da još stave svoj džep. Bogoljubova žena Milanka i brat Dragomir sede u parlamentu, kao koalicioni partneri Srpske napredne stranke. Zamislite da u SAD-u žena njujorškog gangstera sedi u Kongresu, ili Senatu? Ali, u Srbiji je to moguće.

Bogoljub Karić je morao da, i ako je patološka stipsa, odreši kesu, i napuni džepove Aleksandru Vučiću. Njemu para nikad dosta, i sada nudi Bogoljubu povratak, ako plati milionski iznos na ime kaucije, i ako počne mesečno da plaća Vučiću otkupninu.

Vučićevi ljudi, poput Dragana J. Vučićevića i Milomira Marića, intervjuišu Bogoljuba, navodno, u Moskvi. Policija ih nije pozvala da otkriju gde su se tačno sreli sa Bogoljubom!

Ako je tačno da ga Moskva krije, ozbiljna država bi zahtevala njegovo izručenje, ili bi od ruskog ambasadora u Beogradu zatražila zvanično saopštenje i uručila mu protestnu notu.

Ipak, Bogoljub je pozvan da plaća, ali, Vučićeva reč ne vredi ni pet para. Valjda je to i Bogoljub Karić shvatio.

Bogoljubove ponude i pretnje

(Reagovanje Zorana Markovića na intervju Bogoljuba Karića emitovanog na TV Happy, Toronto, sreda, 18. mart 2015. koje je uputio redakcijama TV Pink i TV Happy, a koje one nisu htele da pročitaju)

.........

Povodom vašeg intervjua na TV Happy, od 16.03.2015 godine, gde je Bogoljub Karić naveo zlonamerno da je „naručeni ubica Zoran Marković" pa vas molim da u skladu sa zakonom o informisanju objavite sledeći tekst:

Bogoljub Karić, nekada uspešan proizvođač lopata i motika, sredinom devedesetih mi je oteo firmu, osnivaču i vlasniku prvog privatnog mobilnog telekomunikacionog sistema - Bel Pagette. Uz podršku vladajuće strukture i preuzetu materijalnu i kadrovsku bazu (preko 300 vrhunsko obučenih ljudi), Karić je sasvim lako mogao da širi svoju imperiju. Moja dvadesetogodišnja borba za dokazivanje pravde još nije dobila sudski epilog.

Posle bezuspešnih pritisaka i ucena Bogoljuba Karića da mu prodam Bel Pagette za bagatelnu cenu u odnosu na stvarnu vrednost moje kompanije i nakon dobijanja dozvole Ministarstva za telekomunikacije za uvođenje mobilne telefonije usledio je fizički napad na Bel Pagette. Dvadeset heklerima naoružanih ljudi upalo je u prostorije Bel Pagette-a i uvelo Veljka Vukotu, nezakonito postavljenog novog direktora. Kako ne bih doživeo sudbinu mladih uspešnih biznismena, bio sam primoran da napustim zemlju u mrtvačkim kolima. Jer, Bogoljub mi je direktno pretio: „Znaš šta se dešava mladim biznismenima u Ukrajini, Rusiji... (misleći na tada česta ubistva mladih bankara i biznismena)?!".

Opljačkan sam od strane Bogoljuba Karića, a moji su poslovi sa pejdžerima u trenutku otimačine vredeli više od 20 miliona dolara i već sam posedovao dozvolu za uvođenje mobilne telefonije. Ništa drugo nisam mogao nego da pred naletom Bogoljubovih ljudi, naoružanih "Heklerima" spasavam glavu. Kada sam se 1998. godine vratio u zemlju, bio sam uhapšen a zatim i oslobođen svih optužbi koje mi je Bogoljub Karić pakovao za vreme mog odsustva iz zemlje.

To je bila cena koju sam ja, Zoran Marković, tri puta uzastopce proglašavan za menadžera godine, platio zbog odbijanja Bogoljubove ponude. Tri miliona dolara, vila na Dedinju i suvlasništvo u Bel Pagette bilo je gotovo ništa u odnosu na ono što sam ja uložio i imao nameru da uložim. Prema mojoj zamisli, Beograd je trebalo da postane telekomunikacioni centar jugoistočne Evrope.

Fizičkoj otimačini Bel Pagette-a prethodilo je administrativno - pravno nasilje, koje je izvedeno uz pomoć tadašnjih struktura vlasti. Između ostalog, to potvrđuje i činjenica da je Bogoljub Karić, odnosno BK-Trade, imao tu moć da samo jednim telefonskim pozivom Ministarstvu za telekomunikacije naloži da mi se ukine dozvola i već izdate frekvencije za mobilnu telefoniju. Ali i to su nevešto izveli. Meni je ministarstvo poslalo rešenje o ukidanju dozvole 19. septembra 1994. godine sa napomenom da su pismo od BK- Trade dobili 20. septembra 1994. godine! Od tada počinje moja dosada bezuspešna borba za pravdu i prava.

Sada kada država svim silama nastoji da naplati ono što im Karići duguju i kada je i širokoj javnosti postalo jasno na koji način su Karići postali jedna od najbogatijih porodica smatram da na listi prioriteta ne treba izostaviti ni moj slučaj, odnosno slučaj Bel Pagette jer sam upravo ja bio prva žrtva Bogoljuba Karića. Ceneći opredeljenje vaše televizije za legalitet i pravo na informacije, nadam se da ćete ovim demantijem nadležnim državnim organima ukazati na sve nepravilnosti u dosadašnjem radu pravosudnih organa kako bi nadoknadio bar deo ogromne štete koju su mi Karići naneli uz podršku tadašnjeg režima.

Sada Bogoljub Karić, čovek koji mi je oteo Bel Pagette a koji je bio temelj Mobtela, hoće da se nagodi sa državom i uz to pominje ime Zorana Markovića kao naručenog ubice. Vi i sami znate kolika šteta je naneta mom imenu, koje se vezuje za Bogoljuba Karića, a koje će biti dostupno na svim internet pretraživačima u svetu!

DOKUMENTA

1. Dokaz da Karić stoji iza Vukote, čime je lažno se prikazujući, u navodnom svojstvu predstavnika kanadskih investitora u stvari pripremao teren za preuzimanje "BelPagette Beograd" a kroz izmene ugovora o ulaganju i aneksa ugovora, direktno kršeći zakone i sam statut preduzeća.