Nismo mi od juče

Epizoda 151

Zoran Milojević

"Ne isplati mi se to"! Ta zapadnjačka floskula postala je nacionalno obeležje Srba. "Ne isplati se biti dobar i pošten čovek"! "Ne isplati se biti vredan i radan poslenik"!...

Tako Srbi sebe gube svakodnevno i toliko su se pogubili da običnom lažovu više ne kažu da laže, nego da "ekonomiše neistinom". Više ne kažu da neko krade, nego da "zlorabi tuđu imovinu". I šta da vam dalje pričam kad je to jedna nemila priča o narodu koji je davno nastao, a sada ubrzano nestaje. Nadajmo se da se narod samo privremeno ućutao jer ga boli srce, a ne zna zbog čega. I na svu ovu muku, misli da mu se "ne isplati" da progovori.

Umesto u zatvoru, "ekonomska elita" se i ove zime okupila na Kopaoniku, da se posavetuje kako i dalje da ubija srpski narod i sve građane Srbije. U najskupljim odelima, sa preskupim satovima i nakitom, besramno bogati, prodavali su svoje nepostojeće emocije prema Srbiji, govorili o njenom boljitku i ugovarali njenu prodaju kao da je konzerva. Oprosti im Bože, ne znaju šta čine, a neznanje im je beskrajno!

Trgoh se kad ovo pomislih! Bojim se, ustvari, da oni odlično znaju šta čine i da uživaju u tome!

FK "Partizan" i FK "Crvena Zvezda" treba rasformirati a njihove rukovodioce poslati na "kružno putovanje" po zatvorskim dvorištima. Da se ne zaboravi: komunisti su raspustili dva predratna kluba, "BSK" i "Jugoslaviju" i napravili sebi na priliku nova dva fudbalska kluba. Zar iko normalan može da pomisli da jedan ceo državni i politički projekat propadne a da tekovine tog projekta prežive?

Dok ovo pišem, javlja mi se prijatelj Albanac iz Prištine. On i njegovi prijatelji, sve nekadašnji studenti Univerziteta u Beogradu, raduju se što pišem o hiljadama mladih Albanaca koji nestaju preko noći, a onda se javljaju izdaleka, šaljući familiji, iz Iraka, Avganistana i drugih zemalja pod američkom okupacijom, svoje fotografije u NATO uniformama!

U nedelju, 22. februara ove godine, okupilo se u Prištini njih pedesetak koji ne mogu nigde u prištinskim medijima da objave priču o odlasku mladih Albanaca u ratna područja širom sveta. Zato su me zamolili da napišem da vojska NATO pakta, te mlade Albance, kad negde poginu na frontu, bacaju u jame, gde trunu kao psi. Ako se neko vrati na Kosovo i Metohiju, a slučajno je ranjen u takvim ratovima, odmah ga voze u bolnicu specijalno napravljenu u pećinama podno Šar-planine. One koji naknadno preminu od posledica ranjavanja, takođe bacaju u iskopane rovove oko baze "Bondstil". Do sada je oko pet hiljada mladih Albanaca tako završilo svoj život, ratujući u uniformama NATO pakta, od Azije do Afrike.

Nikada se neću odreći Evrope Viktora Igoa, Tomasa Mana, Šarla de Gola, Henrika Sjenkjeviča, Domenika Modunja, Edit Pjaf, Franca Beknbauera...Ali, neću u Evropu u kojoj bič u rukama drži Angela Merkel...Ne osećam potrebu za takvom Evropom!

"Nije važno čija je kokoška, važno je da nosi jaja!". Ovo je nedavno, govoreći o njegovom viđenju ekonomskog napretka Srbije, izgovorio režimski tajkun Miodrag Kostić Kole. Tako nešto mogu da izgovore samo kokošari! Dakle, kradljivci kokošaka! A, ne treba zaboraviti, Kostić je mnogim kokoškama podmetnuo svoje jaje!