Sjedinjene Države su globalni lider kada se radi o nauci i tehnologiji. To tvrdi američko vladino telo Nacionalna naučna fondacija (NNF) u svom izveštaju koji su obavezni da objave svake dve godine. Prošlogodišnji izveštaj pod naslovom US nauka i inženjerstvo tvrdi da Amerika najviše na svetu ulaže novca u istraživanja i razvoj (I&R), privlači najviše privatnog kapitala, pruža biznisima najviše finansijskih i informativnih usluga i da je najveći proizvođač u sektoru visoke tehnologije. Taj izveštaj takođe objavljuje i stanje drugih zemalja kada su istraživanja i razvoj u pitanju. U njemu stoji da Amerika polako gubi primat i da joj se približavaju druge zemlje, a pre svega Kina. Amerika ulaže 496 milijardi dolara u I&R, a Kina 408, odnosno 26 i 21 odsto svih svetskih ulaganja. Kada su inovacije u pitanju, primenjivanja novih modela poslovanja, Amerika se nalazi na šestom mestu, a Kina, nakon napretka, na 17, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald
Milan Balinda
Razlike između istraživanja i razvoja, sa jedne strane, i inovacija sa druge, zaslužuju da budu razjašnjenje. Naime, može se reči da I&R pretvara novac u znanje, a inovacije su proces u kome se znanje pretvara u biznis. Za inovacije veoma često nisu potrebna nikakva ulaganja dok se za istraživanja i razvoj troše ogromne sume novca, bilo da je državni, bilo da troškove snose korporacije. Amerika je na čelu kada je u pitanju snabdevanja biznisa finansijskim i informativnim uslugama, a Kina se nalazi na trećem mestu, odmah iza Evropske Unije. Amerika je takođe najveći proizvođač produkta visoke tehnologije, a u to su uključeni i avioni i svemirske letilice, semikonduktori (poluprovodnici), kompjuteri, farmaceutski proizvodi, i raznorazni instrumenti za merenje i kontrolu. Kina je i tu na drugom mestu. Visoko školsko obrazovanje je neophodno u modernoj globalnoj ekonomiji. Amerika ima najviše doktoriranih u oblasti nauke i inženjerstva, njih 40.000. Sledi Kina sa 34.000, Rusija, 19.000, Nemačka, 15.000, Velika Britanija, 14.000 i Indija sa 13.000. U Americi studiraju nauku i inženjerstvo mnogi strani državljani, a njih 79 odsto od onih koji su doktorirali ostaju da rade i žive tamo gde su studirali. Ostatak se uglavnom vraća u svoje zemlje i unapređuju te tehnologije.
Tokom poslednjih 50 godina američka ekonomija je napredovala na bazi tri inovacije: kompjuter, mikročip i internet. A istraživanja i razvoj koja su proizvela ove tri inovacije došla su iz trougla vlada, univerziteti i privatni biznis. Prvi kompjuter je finansirala vojska, a napravljen je na Univerzitetu Pensilvanije i Harvardu, a komercionalzovani su od strane kompanija kao što je IBM i njoj slične. Tranzistori su napravljeni u Bel laboratorijama, a federalna finansiranja omogućila su kompanijama kao što su Ferčajld i Intel da na hiljade njih spoje u mali silikonski čip. Vladi je to bilo potrebno za programe strateških raketa. Vlada koja zajedno radi sa univerzitetima i privatnim biznisima je model koji je započet još tokom Drugog svetskog rata i nastavljen do dana današnjeg. Ta koalicija je sastavila i prvu atomsku bombu jer se pokazalo da su osnovi nauke, otkrivanja baze nuklearne fizike, presudno za nacionalnu bezbednost. Kasnije se taj sistem saradnje primenjivao i u drugim sferama industrije. Naime, tvrdi se da su nacije koje zavise od drugih za bazično naučno znanje spore u industrijskom progresu i slabašne u konkurenciji globalnih ekonomija. Stvaranje tog trougla vlade, industrije i akademije je, u neku ruku, jedna od najvažnijih inovacija modernih ekonomija druge polovine prošlog veka. Američko Ministarstvo odbrane brzo je postalo najveći ulagač u američka bazična istraživanja. Oko 1965. godine, primera radi, novac koji je dolazio iz Pentagona činio je 23 odsto svih federalnih ulaganja u univerzitete.
Gugl su osnovali dvojica mladih, Lari Pejdž i Sergej Brin, od kojih je drugi sa roditeljima stigao iz Rusije. Obojica su studirali primajući vladine stipendije. Larijev otac je bio profesor kompjuterskih nauka i veštačke inteligencije na univerzitetu Mičigan koji je dobijao velike vladine fondove za istraživanja. Sergejev otac je bio profesor matematike na Meriland univerzitetu gde je Ministarstvo odbrane finansiralo trajektorije raketa, a Sergejeva majka je postala istraživač u obližnjem NASA centru. Živelo se od uglavnom državnog novca, a kasnije je nastao Gugl kao privatna inicijativa. Posle više decenija takvog sistema poslovanja Amerika je stigla u poziciju da možda izgubi primat u svetu kao lider istraživanja i razvoja. Šezdesetih godina prošlog veka oko 70 odsto fondova za I&R stizalo je iz federalne kase, a ostatak od 30 odsto iz privatnih. Sada je taj odnos obrnut. Interesantno je da smanjenje procenta učestvovanja vlade nije pitanje koja je politička partija na vlasti jer je za vreme predsednika Obame taj deo finansiranja pao za 13 odsto, a sada, u vreme Trampa, najavljuje se dodatnih 15 odsto kresanja budžetskih sredstava. Povrh toga, mnogi privatni investitori zainteresovani su u kratkoročna ulaganja, odnosno u brze rezultate. U međuvremenu Kina agresivno investira u edukaciju, istraživanja i razvoj i kineski studenti i programeri pobeđuju na međunarodnim takmičenjima mašina sa veštačkom inteligencijom.
Kineska formula inovacija koja je „vojno-civilna fuzija" podržava prikupljane podataka o građanima. Koristi prepoznavanje lica za domaći nadzor. U nekim gradovima, na primer, na stubovima na kojima su ulične kamere stoji upozorenje: „Ko prelazi van pešačkog prelaza biće uhvaćen uz pomoć tehnologije prepoznavanja lica". Lice i ime onih koji naprave prekršaj obično završi na najbližem video ekranu i sigurno u kartoteci. Kada je prošle godine američka Carina i zaštita granica najavila da će koristiti slične programe na aerodromima, nastale su prepirke oko privatnosti građana. Ovaj primer pokazuje da neke kineske metode razvoja neće moći biti primenjivane u Americi. To je tačno za prepoznavanje lica, ali je tačno i za manipulaciju ljudskih gena, kloniranje i neke druge vrste metoda biotehnologije. Ukratko, u Kini postoji manje etičkih i političkih prepreka. Međutim, Amerika ima jednu drugu prednost: 32 od najboljih svetskih univerziteta nalaze se u toj zemlji, a to je meta za mnoge najbolje studente sveta, za mnoge veoma pametne i nema univerziteta u Kini koji može da toliko privuče strance. Osim toga, neuporedivo je manji broj onih koji bi se odlučilo da emigrira u Kinu i da tamo rade i žive, i podižu familiju. Naprosto, kineska politička i društvena realnost nije privlačna za strance.
Bilo kako bilo, američka vlada je i dalje glavni finansijer bazičnih istraživanja, inovativnih istraživanja, i školovanja stručnjaka za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku. Još je prisutna legenda o američkoj sposobnosti da pretvore rezultate bazičnih istraživanja u praktične aplikacije. Inovacije su dobar primer takve specijalnosti. Američke inovacije koncentrirane su u hemiji i zdravstvu, uključujući i farmaceutsku industriju i biotehnologiju. Japanski patenti su uglavnom o semikonduktorima, telekomunikacijama, optici i metalurgiji. Informacije i komunikacione tehnologije, uključujući i digitalne komunikacije, semikonduktore i optika uglavnom su u polju interesovanja Južne Koreje i Kine. Istovremeno, svetski naučnici intenzivno sarađuju u njihovim istraživanjima. Velika Britanije najviše učestvuje u naučnoj saradnji sa ostatkom sveta, sledi Francuska i Nemačka. Uticaj I&R publikacija takođe je postao globalan i sve više američkih publikacija citirano je širom sveta. Inače, Kina i Indija uglavnom su usresređena na inženjerstvo, već kada svaka zemalja ima svoje polje najvećeg interesovanja, a i najveće potrebe za primenu. To što su Kina i Indija sve bliže vrhu svetske nauke i tehnologije nije nikakvo iznanađenje jer te zemlje imaju svaka preko milijardu stanovnika, dakle veliki izvor pametnih i velike tržišne potrebe.
U četvrtak 10. januara američki predsednik Donald Tramp obećao je promene viznog režima da bi se obezbedilo da kompanije visoke tehnologije mogu lakše da privuku strane stručnjake. U jednom tvitu Tramp je rekao da oni koji imaju vremenski ograničene vize H1-B mogu „da se opuste" jer biće promena u cilju da te osobe dobiju i američko državljanstvo. H1-B su radne vize koje dobijaju oni za koje neka američka kompanija garantuje da im je baš takav potreban jer u zemlji nema, ili nema dovoljno, ljudi sa takvim znanjem ili sposobnostima. Američku boravišnu vizu mogu da dobiju i oni koji su izvučeni na „lutriji", a to je 65.000 njih iz celog sveta, s tim što je taj broj podeljen na svetske regione. Po novom predlogu nekih 20.000 ljudi sa postdiplomskim diplomama biće izabrani kao prioritet. U ostatak od 45.000 uči će oni koji nisu izabrani u „prvom krugu", a onda će slediti svi oni sa fakultetskim diplomama. Udruženje američkih advokata za imigraciju reklo je da merilo da se da boravišna dozvola onima sa specijalnim znanjem nije dobro jer će loše uticati na neke grane privrede. Sektoru zdravstva su potrebni strani lekari koji po pravilu imaju samo završene fakultete. Takođe će se razmatrati predlog da se stranim studentima sa fakulteta visoke tehnologije nakon što diplomiraju omogući ostanak u Americi. Inače, već treću godinu uzastopce Amerika je iznad Velike Britanije po kvalitetu svojih univerziteta. Na samom vrhu su Masačusets institut u tehnologiji (MIT), Stenford i Harvard univerziteti.
Globalna naučna i inženjerska panorama veoma je dinamična, brzo se menja i nezavisna je u smislu da te struke vuku svetsku ekonomiju. Zemlje specijalizuju u različitim sektorima nauke i inženjerstva, a to dovodi do koristi širom sveta. Ipak najviše koristi imaju razvijenije zemlje koje lakše inoviraju, primenjuju svetska znanja i koja privlače mozgove iz svih krajeva sveta. Iz mnogo manjih i siromašnijih zemalja, čak i sa evropskog kontinenta, mladi i obrazovani svih godišta napuštaju svoje domove da bi radili i živeli negde drugde. Interesantno je to što novac i standard života nije uvek presudan kod donošenja odluka da se ide trbuhom za kruhom. Veoma je važna i atmosfera u sredini u kojoj su emigranti ponikli i da li se u njihovim zemljama ceni ono što oni rade, ili bi mogli da rade. Školovanima i talentovanima više smetaju nazadna društva nego što je to slučaj kod prosečne osobe. Interesantan je slučaj Kine čiji je jednopartijski sistem sa bi ostao na vlasti odlučio da dozvoli privatne biznise i da dozvoli da se u Kini stvaraju milioneri i milijarderi ne bi li svoju zemlju izvukli iz žabokrečine. Bile su to političke promene koje su prvo polako, a kasnije ubrzano i veoma ubrzano doveli Kinu da se takmiči na samom vrhu svetske ekonomije, vojne sile i faktora u svemirskim istraživanjima.
Kina je sebe transformisala od onog što je bila kao „fabrika sveta" do jednog od lidera sveta u tehnološkoj inovaciji sa idejama koje su preskočile Zapad. Dominirala je percepcija da su kineski proizvodi jeftini, lošeg kvaliteta i kopirane verzije proizvoda sa Zapada. Ta percepcija je bila poprilično tačna, ali se situacija promenila. Poslednji kineski proizvodi nisu samo napravljeni u Kini već su i osmišljeni i dizajnirani. Kina ima 731 milion ljudi koji koriste internet, ponekad ograničen, i to je sila koja pokreće tu mnogoljudnu zemlju. Još jedan veliki pomak učinjen je sa kineskim finansijskim kompanijama koje sve više koriste tehnologiju da bi ponudile usluge koje firme na Zapadu manjkaju. Globalno su finansijske usluge veoma spore i finansijske ustanove nisu raspoložene da učestvuju u konkurenciji. Kineske firme su i to promenile i počele su da služe i ranije zapostavljene klijente, a sve uz pomoć interneta i „pametnih" algoritama. Kineske kompanije takođe eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom koja se mnogo puta nalazi na drugom kraju internet linije i klijent i ne zna da ne komunicira sa živim ljudima. Alibaba je jedna od tih kompanija koja pruža usluge klijentima, otkriva prevare i anticipira ponašanje svojih kupaca, a sve uz pomoć veštačke inteligencije. Kina je u ovom trenutku druga po investicijama na polju veštačke inteligencije, odmah iza Amerike, i ima ambicije da bude na čelu u tom sektoru oko 2030. godine.
Bez sumnje, Kina je tek prošle godine uspela da se ugura među prvih 20 zemalja po inovacijama. Nalazi se na 17. mestu. Po pitanju inovacija Švajcarska je već šest godina na čelu zemalja koje najviše i najuspešnije koriste najnovija tehnološka i naučna istraživanja. Neki podaci ukazuju da ih je prošle godine prestigla Južna Koreja. Kako stvari stoje u 2017. Švajcarska je bila na prvom mestu, Holandija na drugom, Švedska na trećem, potom sledi Velika Britanija, pa Singapur, a Amerika je tek na šestom mestu po inovacijama, sledi Finska, Danska, Nemačka, Irska, Izrael i tako dalje. Interesantno je što se među prvih deset zemalja nalazilo osam zemalja Evrope, a u prvih 20 dominiraju 11 zemalja Starog kontinenta. Srbija se nalazila na 44. mestu, a Hrvatska na 42. Prošle godine Amerika je ispala sa liste prvih deset, ali stručnjaci tvrde da ne veruju da će se taj trend nastaviti. Projekcije ukazuju da će svetu do 2040. godine biti potrebno 30 odsto više energije nego što koristi danas. Tu Vašington dosta kući jer je Bela kuća, iz političkih razloga, odlučila da su im je ugalj i nafta važniji. Amerika ulaže u inovacije, ali ih više ne primenjuje u meri u kojoj su do sada radili. Trebalo bi tome dodati i nesumnjive klimatske promene koje će dovesti da toga da će primena inovacija biti još važnija jer je ključni motor ekonomskog rasta. Primera radi to izgleda ovako: u laboratorijama pronađu teorijska znanja digitalne komunikacije, a onda Ejpl, na primer, napravi mobilni telefon koji se prodaje širom sveta i ta kompanija postane najskuplja kompanija na svetu.
Može da se radi o ekstremno važnom uređaju malih dimenzija, kao što je mobilni telefon, a može da se radi i o nuklearnim reaktorima. Kina je prva dovela do operativnog stanja sigurniju tehnologiju nuklearne energije. To je hibrid evropske i kineske tehnologija i prošle godine električna mreža uključena u novu nuklearnu elektranu. Inače, prelazak na „zelenu ekonomiju" može dovesti do otvaranja 18 miliona novih radnih mesta širom sveta. Inovacije u energetici su potrebne u sve četiri komponente: generisanje, prenos, skladištenje i korišćenje. Predviđa se da će do 2040. godine na svetu živeti 10 milijardi ljudi i kako će biti potrebno više energije moraće da se povede više računa u očuvanju prirodne sredine. Ponekad i male zemlje mogu da posluže kao primer. Kostarika je jedna od tih zemalja jer tamo je 2016. 98 odsto svih energetskih potreba dolazilo iz obnoviljvih izvora. Inače, tokom poslednjih šest godina Kostarika uglavnom koristi hidrocentrale, sunčanu energiju, energiju vetra i geotermalne izvore. Na poslednjim spiskovima zemalja sa najviše inovacija impresionira i Izrael. A što se modernosti biznisa tiče, Izrael je pretekao čak i Švajcarsku. Inače, među vrhunskih 25 zemalja po inovacijama samo je Kina društvo više-srednjih zarada po glavni stanovnika, dok su sve ostale zemlje visokog ličnog standarda.
Osim Kostarike, interesantno je i stanje u mnogim drugim manjim zemljama, a među njima kao primer mogu da se svrstaju Izrael i Holandija. O tome šta će se dogoditi u Izraelu tokom ove godine i u čemu će ta zemlja napredovati, već postoje specifična predviđanja. Predviđa se da će kripto-novac izgubiti na popularnosti, ali da će marihuana biti u trendu. Takođe će Izrael napredovati u sferi duboke tehnologije, što je naziv za tehnologiju povezanu sa veštačkom inteligencijom, autonomnim vozilima, robotima i tome slično. Izrael je shvatio da se ne radi uvek samo u otkrivanju nove tehnologije, već u inovacijama već postojećih. Predviđa se da će najveći investitor u Izraelu biti Amerika koja igra tu ulogu u poslednjih 50 godina. Osim poslovanja sa Evropom koje će se nastaviti, Izrael pokušava da sarađuje i sa Dalekim istokom. Sa Singapurom, Hong Kongom, Kinom i Japanom. Džek Ma, vlasnik Alibabe već je dvaput posetio Izrael gde se pregovaralo o saradnji. Tokom prošle godine kineski investitori učestvovali su u 17 većih projekata u Izraelu, a prošlog juna 500 kineskih investitora bili su na jednom poslovnom kongresu igde se pregovaralo o uzajamnim projektima. Izrael takođe može da posluži kao „investicioni most" između Kine i Sjedinjenih Država ukoliko se trgovinski rat između te dve zemlje pogorša. Inače, više od 1.200 kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom osnovano je u Izraelu od 2010. godine, a od tog broja 79 odsto još su aktivne i šest odsto već su kupljene od strane velikih svetskih kompanija. Medicinska marihuana nastavlja da privlači investicije. Radi se o istraživanjima uzgoju, razvoju i distribuciji. Izrael takođe namerava da ove godine znatno poboljša veze sa brazilskom privredom.
Holandija je imala svoju prvu berbu banana koja nije značajna samo zato što je prva u jednoj evropskoj zemlji, već zato što na svetskom nivou bananama preti nestajanje zbog zaraze gljivica poznate po imenu „panamsko zlo". Holandske banane, na čijim je istraživanjima radio naučnik Gert Kema iz holandskog univerziteta Vangeningen ne rastu u zemlji već u mešavini kokosovih vlakana koja se dobijaju iz kore kokosovog oraha i mineralnih sastojaka. Biljke banane se snabdevaju hranivljim rastvorima. Profesor Kema je stručnjak za patologiju tropskog rastinja. Inače, oko 400 miliona ljudi na svetu za osnovnu hranu koriste banane, po tvrđenju Vangeningen univerziteta. Gljivice koje kroz zemlju napadaju biljke banana već su uništile vrstu Gros mišel koja se najviše prodavala pedesetih godina prošlog veka. Predviđa se da bi holandska metoda uzgajanja banana mogla da se proširi po svetu, uključujući i Latinsku Ameriku.
A 1. Časopis Ekonomist govori o dominaciji Kine
Pre sto godina, piše renomirani časopis Ekonomista u svom broju od 12. januara, vođe kineskog pokreta Četvrti maj hteli su da potisnu konfucijanizam i uvezu dinamizam Zapada. Stvaranje nove Kine, tvrdili su oni, doći će regrutacijom „gospodina Nauka" i „gospodina Demokratija". Danas je kinesko rukovodstvo odlučno da regrutuje g. Nauku, ali ne i g. Demokratiju. Trećeg januara Kina je spustila na tamnu stranu Meseca svemirsku letilicu, a to se niko pre njih nije usudio. Uraditi tako nešto pokazuje velike ambicije. Za taj poduhvat potrebno je ogromno naučno i tehnološko umeće i kineski predsednik Si Jinping očekuje plodove od kineskih istraživanja istovremeno dok kineska komunistička partija steže apsolutnu vlast u toj zemlji.
Nauka i tehnologija su kineski nacionalni projekti i prioriteti. Ponekad se naučnici toliko zanesu pa manipulišu i ljudskim genima sa očigledno neetičkim metodama i rezultatima. Kako nauka, eksperti se slažu, ne može da pripada samo nekoj određenoj naciji, kineski naučnici će morati da poštuje međunarodna pravila jer se mnoga istraživanja rade u mešovitim međunarodnim timovima. Bilo kako bilo, u stručnim krugovima jasno je da kineska nauka grabi velikim koracima, što se vidi po broju objavljenih radova, mada i dalje dosta zaostaju za Amerikom koja ima kvalitetnije radove.
Važno je pitanje, piše Ekonomista, kako se kineska nauka odnosi prema g. Demokratiji. Mada ništa ne govori da naučnici moraju da veruju u političke slobode, ali kritičko razmišljanje, skepticizam, empirizam i česti kontakti sa stranim kolegama mogu biti pretnja autoritativnim režimima. Mnogi kineski naučnici biće zadovoljni samo sa akademskim slobodama, ali drugima to neće biti dovoljno. Sovjetski Savez je pokušao da takve probleme reše ne davanjem specijalnih privilegija svojim naučnicima, već njihovom izolacijom u posebne gradove. To im, na kraju, nije donelo mnogo pozitivnih rezultata. Ekonomist podseća na Andreja Saharova koji je razvio sovjetsku hidrogensku bombu, a kasnije postao najpoznatiji disident i na Fanga Lizhia, kineskog astrofizičara koji je inspirisao studentske proteste na Tiananmen trgu 1989. godine.
U tom članku Ekonomista o svinjskim nogicama koje je Srbija ponudila Kini nije bilo ni reči.