Ekološki upropašćene zemlje lakše su podložne epidemiji virusa

Ekologija ili onkologija

Ispitivanja sve više ukazuju na to da je Saars-Cov2 u suštini običan virus gripa, a da do smrtnosti dolazi uticajem hemijskog agensa koji se nalazi svuda oko nas, s tim što se njegova koncentracija povećava iz godine u godinu. Stručnjaci za sada najviše ukazuju na retki teški metal kadmijum koji je pronađen u većim količinama u organizmima pacijenata sa težom klinčkom slikom, a koji blokira naš imuni sistem i izaziva veoma slična dejstva onima koje izaziva i covid-19. Problem bi se mnogo bolje rešio ugradnjom boljih filtera na industrijskim postrojenjima, nego vakcinacijom, ali bi time bili povećani industrijski troškovi, a smanjeni prihodi farmako-industrije.

Igor Milanović

Magazin Tabloid je već pisao o sumnjama izvesnog broja medicinskih stručnjaka da je oboljevanje pacijenata koje je Svetska zdravstvena organizacija proglasila za epidemiju virusom covid-19, zapravo, višestruki uticaj nekog hemijskog agensa na organizam obolelih. Sada je gotovo izvesno da su sumnje bile opravdane.

Grupa lekara, stručnjaka iz različitih oblasti sa područja jugoistočne Evrope, najviše njih iz Srbije i Bosne i Hercegovine putem društvenih mreža već mesecima razmenjuje informacije do kojih su došli u lečenju pacijenata zaraženih korona virusom. O rezultatima do kojih su u međuvremenu došli obavestio nas je dr Milutin Milošević, jedan od članova pomenutog tima.

Kod 90 odsto zaraženih od Saars-Cov2 virusa utvrđeno je da imuni sistem napadnutog organizma ili uopšte ne reaguje na virus, ili veoma slabo. Utvrđeno je i da se broj leukocita uopšte ne povećava, što je samo po sebi ukazivalo na prisustvo nekog hemijskog agensa koji sa virusom nije u direktnoj vezi. Jedan broj stručnjaka je imao mogućnost da sprovede dodatne analize, koje ni SZO, kao ni naše Ministarstvo zdravlja ne preporučuju, i tako utvrdio povišeno prisustvo kadmijuma u organizmima kako živih, tako isto i mrtvih pacijenata za koje je utvrđeno da imaju korona virus.

Kadmijum spada u grupu retkih teških metala i otkriven je 1807. godine. Još početkom prošlog veka je korišćen u nekim slučajevima kao lek, jer njegova visoka toksičnost još nije bila poznata.

Pre svega, kadmijum spada u prvu kategoriju kancerogenih materija. Ovaj metal, unet u telo ljudi i životinja, posle izvesnog vremenskog intervala, a u zavisnosti od doze i drugih okolnosti, može izazvati sarkome (grupa teško izlečivih malignih tumora). U plućima, kadmijum izaziva trakastu fibrozu pluća, sa nekarakterističnim Rtg nalazom, kao i znake opstruktivne bolesti (zvižduke) u plućima. Posledica delovanja kadmijuma na pluća jeste i pneumonitis, upalno stanje čiji uzrok ne moraju biti infektivni agensi, dakle, bakterije, virusi, gljivice...

Na imuni sistem deluje tako što obara broj leukocita. Sve je ovo primećeno i kod zaraženih koronom, ali je do sada pripisivano delovanju samog virusa. Akcidentalno trovanje kadmijumom je veoma retka pojava, pa ga većina zdravstvenih radnika, čak i toksikologa, nikada nije videla i zato je trovanje kadmijumom vrlo neprepoznatljivo u krugovima medicinskog osoblja.

U slučaju “pandemije” korone uopšte nije neophodno ciljano trovanje stanovništva ovim metalom, koji se ionako nalazi svuda oko nas i to u sve većim količinama. Da se korona pojavila pre 20 ili više godina sigurno ne bi imala ovolike razmere, jer je tada kadmijuma bilo u zanemarljivim količinama u našoj životnoj sredini.

Ovaj metal se izuzetno retko nalazi sam u prirodi. Za sada su poznata samo tri takva nalazišta na svetu: jedno u Istočnom Sibiru (Rusuja), drugo u Kazahstanu, a treće u Sjedinjenim Američkim Državama. On je, međutim, neizbežni nusproizvod dobijanja olova, cinka i bakra. Proizvodnja ovih metala, a posebno bakra ubrzano se povećava poslednjih godina zbog čega se dešava da kadmijum, koji ima nižu tačku topljenja, kod upotrebe zastarelih tehnologija dospeva u atmosferu i hidrosferu, a zatim se polako spušta do tačke gde ga udišemo. U ljudskom organizmu on ostaje veoma dugo, između 10 i 20 godina prođe dok se polovina unete količine ne izbaci. Ovo znači da se on faktički doživotno nalazi u pojedinim ljudima, ali i u životinjama čije meso jedemo. Kadmijum se nalazi i u većini veštačkih đubriva, pa tako dospeva u biljke koje jedu ljudi, ali i životinje čijim se mesom hranimo. Kao što se vidi iz priloženog grafikona proizvodnja ovog teškog metala je svoj vrhunac doživela početkom 90-ih godina prošlog veka od kada je konstantno visoka. Ovde su prikazane samo one količine koje su otišle u dalju preradu, a ne i one koje su završile u atmosferi.

Rast industrijske proizvodnje u mnogim zemljama koje ne vode računa o zaštiti životne sredine, pa tako i kod nas, doveo je do ispuštanja velikih količina raznih otrovnih materija u vazduh i vodu, pa tako i kadmijuma. Uglavnom se u zemljama Trećeg sveta (tu spade i Srbija) mere emisije ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i sumpora, dok se kadmijum i ostali teški metali zanemaruju. O kvalitetu vazduha u Boru i Smederevu, kao i u okolini Termo-elektrana Kostolac i Nikola Tesla najbolje mogu da svedoče žitelji tih krajeva. U uglju, koji se koristi u pomenutim pogonima, takođe se nalazi kadmijum koji se sagorevanjem oslobađa i dospeva u atmosferu.

Mi smo, očigledno, daleko više izloženi delovanjima teških metala, tako i kadmijuma, nego ranije generacije, zbog čega je naš imuni sistem dosta oslabljen, pa smo osetljiviji na zaraze nego naraštaji ranije. Ovako posmatrano, vakcine skoro da nemaju nikakvo dejstvo čak i kada bi u laboratorijskim uslovima bile delotvorne Vakcine samo pripremaju imunološki odgovor našeg organizma na napade virusa, ali ako nam je imunološki sistem već oslabljen on ni ne može da se odupre spoljnom napadu.

Zbog toga ćemo, upozoravaju stručnjaci, u buduće biti izloženi stalnim “pandemijama”, odnosno podložni virusima i bakterija sa kojima bi se naš organizam lako izborio da nam je imunološki sistem očuvan. Da bi se tu situacija poboljšala potrebno je isključiti emitere štetnih gasova, odnsosno ugraditi moderne filtere koji emisije teških metala svode na zanemarljivu količinu.

Ovo je, međutim, veoma skupo, a sa druge strane dalje slabljenje prirodne odbrane uzrokuje povećanu potražnju za medikamentima, pa tako i povećanje prihoda farmako-industrije. Ponašanje vrha SZO i sa njom povezanih banaka, al i političkih elita u svetu ne ukazuju na to da će se u dogledno vreme odustati od za njih unosne politike “truj narod, da bi mu posle prodavao lekove”.