Na nišanu
Uz čiju pomoć pljačkaška
kompanija tajkuna Demokratske stranke, Miroslava Bogićevića, i dalje diže
kredite
Farmakom, dužan svakom
Miroslav Bogićević je tajkun
koji je služio za punjenje kase Demokratskoj stranci i njenim glavarima. Farmakom
MB iz Šapca je prezadužen, ali nekim čudom i dalje je kreditno sposoban, pa je
i od države dobijao povoljne, bespovratne kredite. Analizirajući podatke
o poslovanju ovog koncerna, lako se dolazi do zaključka da je ova kula od
karata nastala da bi se novac prebacivao u džepove ljudi na vlasti. U
međuvremenu se vlast promenila, ali Bogićević još opstaje. A nova vlast je
odlučila da ga i javno amnestira, i zaboravi na stotine miliona evra, koliko je
Bogićević oštetio državu, banke, svoje radnike i seljake iz Mačve.
Potop
nastao slomom poslovanja Inter-kopa, teško će izdržati Mačva i njena
okolina, jer će kao „ grom iz vedra neba" udariti na podizvođače, kooperante
i dobavčljače iz ove regije, kao i banke, fondove i državne rezerve čije je
sedište van Šapca. Ali kad na tu tanku granu stane još i Farmakom iz Šapca, u
vlasništvu tajkuna Miroslava Bogićevića, nastaće period „kuku-lele"
i u potpunosti će se otkriti posledice „žute koalicije" i njenih prljavih
investicionih ulaganja.
Farmakom
Koncern, d.o.o iz Šabca (matični broj: 17184865) čini u Srbiji još deset
privrednih društava, i to: Mlekara, AD, Šabac (07171366), u vlasništvu
M. Bogićevića i Koncerna Farmakom 100 odsto, Rudnik olova i cinka Suva Ruda,
doo (17288849), osnovao 2008. Farmakom Koncern, Rudnik Lece, doo,
Medveđa (17289446) , preuzeo 2008. Koncern, Rudnik i topionica Zajača,
AD, Loznica (07121059), u vlasništvu Koncerna 100 odsto, Livnica, AD, Pošega
(07217013) , u vlasništvu Koncerna 68,66 odsto, PIK Debrc AD, Debrc (07171480),
u vlasništvu Koncerna 88,85 odsto, Industrijski kombinat Guča AD, Guča (07146256),
u vlasništvu M. Bogićevića i Koncerna Farmakom 100 odsto, Fabrika
akumulatora AD, Sombor (08046930), u vlasništvu Koncerna 100 odsto, M.B.
Retall group doo, Šabac (20696695) i Zorka Standard d.o,o, Šabac (07389736)
, u vlasništvu Koncerna 100 odsto. Zorka-Exa doo za proizvodnju ambalaže
od plastike obrisano je iz Registra APR-a još 03.07.2006. godine i spojeno sa Koncernom.
U
inostranstvu ovaj koncern ima još pet povezanih privrednih društava, i to: Farmakom
M.B. d.o.o, Brčko (Bosna i Hercegovina), osnovan 2009. godine, Farmakom
M.B. Zajača dooel, Skoplje (Republika Makedonija), osnovan 2006. godine, Farmakom
M.B. Europa SRL, Milano (Italija), osnovan 2009. godine, Farmakom M.B.
o.o.o. Moskva (Ruska Federacija), osnovan 2011. godine i Farmakom M.B. GMBH,
Minchen (S.R. Nemačka), osnovan 2011. godine. Zajednički kontrolisano
društvo Yufofarm d.o.o, Šabac (20142010) osnovano je 2006. godine sa 50
odsto učešća Koncerna, a drugi suvlasnik je preduzeće Yufos doo, Beograd.
Ovaj od
Demokratske stranke napravljeni sistem bio je opredeljen da povuče srpsko
rudarstvo i na početku 2012. godine imao je 3.067 zaposlenih. Baš u to vreme
stranka je Koncernu dodelila i medijsku funkciju da iz blata izvadi dnevni list
Politiku, u vlasništvu preduzeća Politika novine i magazini doo,
Beograd. Ubrzo posle petooktobarskog državnog udara preduzeće je zajedno sa
novinama poklonjeno kompaniji Bode Hombaha, ali je „brak" sa
austrijsko-nemačkim i istovremensko balkanskim medijskim koncernom bio
neuspešan.
Vlasnik
koncerna Farmakom, Šabac je Mirosav Bogićević, JMBG: 0510953772017, koji
je preduzeće osnovao 15. juna 1997. godine.
U
poslednje četiri godine imovina, obaveze i poslovni prihod koncerna Farmakom
bili su sledeći (u milionima dinara):
Poslovna
imovina Kapital Učešće kapitala
Obaveze Poslovni prihod
2008.
17.964
3.464 19,28 %
14.500
14.001
2009.
22.110
4.424 20,00 %
17.686
16.740
2010.
31.250
5.813 18,60 %
25.437
20.084
2011.
40.107
6.761 16.86 %
33.346
43.009
Iz ovih
podataka jasno se pokazuje da Farmakom Koncern iz Šapca ima opadajuću stopu pokrivenosti
ukupne poslovne imovine sopstvenim kapitalom, jer na kraju 2011. godine
sopstvenim sredstvima pokriva samo 16,86 odsto ukupno angažovane poslovne
imovine, dok su obaveze po kreditima i prema dobavljačima, državi i javnim
preduzećima dostigle, čitavih 83,14 odsto vrednosti te imovine.
Ukupna
poslovna imovina ovog Koncerna je 40,1 milijardu dinara i čini je stalna
imovina (nepokretnosti, oprema, postrojenja i transportna sredstva) u isnosu od
skoro 14 milijardi dinara, ili 34,84 odsto iskazane knjigovodstvene vrednosti
ukupne poslovne imovine. Razliku od 24,8 milijardi dinara čini obrtna imovina,
iskazana u knjigovodstvu matičnog i zavisnih društava, ili 61,88 odsto ukupne
vrednosti poslovne imovine, dok su odložne poreske obaveze 1,3 milijarde
dinara, ili 3,28 odsto.
Ono što
najviše zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana
knjigovodstvena vrednost zaliha od 18,2 milijarde dinara, ili više od 180
miliona evra. Zalihe u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer
se moraju finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2010. godinu
vrednost zaliha u ovom Koncernu povećana je za 7,7 milijardi dinara, ili za
više od 75 miliona evra.
Sama
činjenica da se ovaj Koncern bavi raznorodnim poslovima (preradom mleka i
proizvodnjom mlečnih proizvoda, klasičnom obradom zemljišta, proizvodnjom
akumulatora, rudarskom proizvodnjom, livarstvom i izdavanjem dnevnih novina)
govori da nešto nije u redu u sistemu ovog privrednog subjekta, koji se nekad
nazivao poslovnim sistemom.
Ukupne
obaveze Koncerna su 33,3 milijarde dinara, od čega dugoročni krediti 14,7
milijardi dinara, devet milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i
9,6 milijardi obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i
zaposlenima.
Koncern
u dugovima
Samo
obaveze po osnovu uzetog kredita u 2011. godini u visini od 120 miliona evra od
Međunarodne finansijske korporacije, preuzete u ime i za račun Farmakoma, čine
veliko opterećenje za ovu grupu privrednih društava. Ako je u tom aranžmanu
bilo posrednika koji su sebi uzeli (preko ili mimo računa) udeo u aranžiranju
tog posla, situacija je još teža za dužnika. Postavlja se opravdano pitanje
čime je ovaj ionako prezaduženi Koncern garantovao za ovaj kredit, ili je te
obaveze na sebe preuzela sama država direktno, odnosno posredstvom neke
poslovne banke koja ima Srbiju za većinskog vlasnika!
Prezaduženost
Koncerna Farmakom najbolje se ogleda u ogromnom povećanju rashoda za kamate,
koje su u 2011. godini iznosile pet milijardi dinara, ili više od 50 miliona
evra. To je povećanje rashoda po osnovu kamata i kursnih razlika na uzete
kredite u odnosu na prethodnu godinu za 73 osto. Ti rashodi su u 2011. godini
dostigli,čak, 11,4 osto ukupnog poslovnog prihoda. Zaista je neverovatno da se
ovaj Koncern zadužio za 333 miliona evra, odnosno da je našao dovoljno naivnih
poverilaca.
Samo
matično društvo Farmakom i druga četiri društva u njegovom sastavu imaju ukupne
obaveze veće od 40,9 milijardi dinara, što se nakon konsolidacije, odnosno
umanjenja za interne obaveze, svodi na ukupne obaveze po konsolidovanom bilansu
od 33,3 milijarde dinara. Sledeća zavisna društva ovog Koncerna imaju najveće
obaveze (u milijardama dinara): Farmakom, d.o.o Šabac, matično društvo 17,8,
Mlekara, AD, Šabac 8,5, Fabrika akumulatora AD, Sombor 6,5, Rudnici
i topionica ADM Zajača 5,4, Industrijski kombinat Guča 2,7
milijardi dinara.
Jedno
novinarsko istraživanje od leta 2010. godine pokazalo je da je republički Fond
za razvoj od ukupno 17 milijardi dinara, koliko je imao na raspolaganju za
kreditiranje malih i srednjih preduzeća, Bogićevićevim firmama dao ukupno 380
miliona dinara, uz kamatne stope od 0,5 do 2,5 odsto. Korisnici su bili: Farmakom
MB (svrstan od strane APR-a u velika preduzeća) 270.000.000 dinara, Mlekara
Šabac (razvrstana od strane APR-a u velika preduzeća) 100.000.000 dinara i
Livnica Požega (nedostupni podaci APR-a) 10.000.000 dinara.
Uništenje
kompleksa fabrika Zorke Šabac i AIK Šabac, uključivši u to i lokalnu
trgovinu i poslovnu banku, i pokušaj mlađanih kadrova petooktobarske
revolucije da na temeljima zaduživanja podignu sisteme Inter-kop i Farmakop
koštaće narod Mačve najmanje deset godina bede. Za to vreme kadrovi
Demokratske stranke, pa taman i formirali stranku Zapadna Srbija, pokušavaće
da još jednom obmanu narod Mačve, jer nova koalicija na vlasti nema stručnosti
da istraži sve mahinacije i finansijske malverzacije prethodne žute koalicije i
njenih kadrova. A Miroslav Bogićević neka trlja glavu sa onim iz Demokratske
stranke, koji su ga uvalili u ovaj galimatijas. On od svojih problema nije ni
pre znao odakle da krene, a DS mu je utrapila još i dnevni list Politiku,
u koji, prema našim saznanjima nije ni stupio kao jedan od dva ravnopravna
upravljača.
A. 1
Filip
makedonski ubija rudare
Šabački golemaš
(tajkun) Miroslav Bogićević kupio je rudnik Lece kod Medveđe, po sopstvenoj
izjavi, za potrebe svojih kompanija, pre svega u proizvodnji akumulatora, čiji
je najpoznatiji brend black horse. Osim olova, u rudniku Lece ima i značajnih
količina zlata, srebra i cinka. Procenjuje se da samo na jednom jalovištu,
nazvanom Brana 9, ima rude u vrednosti od najmanje 50 miliona dolara, dok neki
veruju da tamo leži čak i celih 100 miliona dolara.
Za Lece je
svojevremeno bila zainteresovana jedna engleska kompanija koju vode potomci
istih onih stručnjaka koji su pre Drugog svetskog rata radili na projektu ovog
rudnika. Ipak, državna vrhuška je odlučila da se Lece u postupku privatizacije
proda domaćem milijarderu i jednom od najvećih sponzora Demokratske stranke,
Miroslavu Bogićeviću. Iza ove izuzetno povoljne kupovine, kao uostalom iza
celog koncerna Farmakom MB, stajao je Dušan Petrović, bivši ministar iz redova DS-a,
ali i ceo vrh pomenute partije koji je na ovaj način izvlačio novac i
prebacivao ga na skrivene račune u inostranstvu.
Na
funkciju direktora rudnika Bogićević dovodi Filipa Petrovskog,
makedonskog državljanina koji sa rudarstvom nema dodirnih tačaka, ali se zato
odlično razume u maltretiranje radnika i stvaranje nezakonitog ekstra profita
za svog gazdu i njegove žute mentore. Za njegova direktorovanja primljeno je i
ponovo otpušteno 1.500 ljudi. Davor Milanov, upravnik jame, sam je dao otkaz i
pobegao glavom bez obzira, jer nije više mogao da trpi potresne scene nehumanih
uslova u kojima rade rudari. Pre podnošenja ostavke bukvalno je plakao pred radnicima.
Rudari su
morali da rade i po 12 sati dnevno za platu koja nije dovoljna ni za obično
preživljavanje. Ugovori sa radnicima se, istina, potpisuju uz navođenje plate
od 40.000 dinara mesečno, pa i više, ali se isplaćuje između 18.000 do 30.000
dinara. "Stručnjaci" koje je iz Makedonije doveo Petrovski, dobijaju
duplo veću platu od one koju primaju domaći radnici na istom radnom mestu.
Da bi uštedeli, vlasnici i direktori rudnika novoprimljene rudare bez ikakve
obuke odmah šalju na rad. Iz tih razloga je jedan tek svršeni gimnazijalac
dobio upalu pluća, pošto nije znao da je jama puna vlage. Posle bolovanja mu je
odmah uručen otkaz, jer radnici u Bogićevićevim firmama ne smeju da se razboljevaju.
U Lecu je izričito zabranjeno i sindikalno organizovanje - ko pristupi nekom
sindikatu dobija momentalni otkaz.
Lece nema
projekat za današnji izgled i površinu, tako da rudari ne mogu da ostvare ni
pravo na beneficirani radni staž. I bezbednost na radu je nepoznat pojam za
menadžment koji je dovukao Bogićević. Prosečno se svakog drugog meseca dogodi
nesreća sa teškim posledicama.
Pošto se
sve radi bez projekta, a tako je isto napravljena i pruga kojom ide vozić sa
rudom, redovno dolazi do iskakanja vagona. Pretprošle godine su dvojica rudara
smrskana pod teretom vagona koji su izleteli iz šina na mestu od ranije
nazvanom "krivina smrti". Obojica su na sreću preživela, ali su
doživotni teški invalidi.
Najstrašnija
nesreća je izbegnuta pukim čudom. Po zakonu u priručnom magacinu sme da bude
najviše 500 kilograma eksploziva. Pošto se Petrovski i njegovi saradnici niti
razumeju u zakon, niti žele da troše novac na redovni transport, u rudniku se
nalazilo pet tona eksploziva. Zbog najavljenog dolaska inspekcije, eksploziv je
sklonjen u jedan od tunela rudnika koji se nije koristio.
Ispod
pomenutog tunela su drugi radnici kopali novi tunel, opet bez ikakvog projekta.
Probijajući takozvane lepeze, vertikalne tunele koji spajaju različite
horizonte, naišli su i na eksploziv. Pet tona eksplozivnih materija se obrušilo
na nesrećne rudare i samim čudom nije došlo de eksplozije koja bi proguta celu
smenu i kompletno uništila rudnik i okolinu.
A. 2
Amnestiran
Gospodin
Bogićević je bio prvi na listi za hapšenje. Već se pakovao na dugogodišnje
odsustvo od slobode. Neko je, ipak, odlučio da amnestira Bogićevića. Predpostavlja
se da je tu odluku doneo Miodrag Rakić, da Bogićević, u trenucima rastrojstva u
pritvoru ne odveže jezik, i opiše kako je, i koliko novca, preko računa njegove
kompanije i povezanih preduzeća, otišlo u džepove Demokratske stranke, Borisa
Tadića, Miodraga Rakića, Dušana Petrovića, i gde su ta konta, u kojim bankama
po belom svetu.