Proces
Optuženi dokazuje svoju nevinost, umesto
da tužilaštvo dokazuje njegovu krivicu
Neka visi
Čedo
Iako uskoro treba da pristupi Evropskoj
uniji, Hrvatska u slučajevima suđenja Srbima za ratne zločine ne ispunjava ni
afričke, a kamoli evropske standarde, zbog čega je svaki srpski turista
potencijalni kandidat za višegodišnju robiju. Slučaj Čede Jovića ovo najbolje
dokazuje, jer je uhapšen bez međunarodne poternice, sudi mu se uz stalno
kršenje zakona, a nepravnosnažnu kaznu već je skoro izdržao u pritvoru u kome
se nalazi već pet godina.
Milan Glamočanin
Uskoro će se navršiti pet godina kako je
na graničnom prelazu, pri ulasku u Hrvatsku, uhapšen srpski državljanin Čedo
Jović koji je od tada u pritvoru optužen za navodni ratni zločin počinjen
tokom građanskog rata u Hrvatskoj devedesetih godina. Pre ovog puta Jović je u
ambasadi Hrvatske proverio da li se nalazi na spisku osumnjičenih i dobio
negativan odgovor. I pre tog puta on je boravio u Hrvatskoj i nikada nije imao
nikakvih problema.
Tog jula 2008. godine na graničnom
prelazu se ispostavilo da je za njim izdata lokalna poternica Županijskog suda
u Osijeku koja nije bila prijavljena hrvatskoj ambasadi u Beogradu.
Predmet je dospeo u ruke sudiji Darku
Krušlinu koji je Jovića četiri puta osudio na kaznu zatvora od pet godina.
Sve Krušlinove presude je Vrhovni sud Hrvatske ukidao i predmet vraćao na
ponovno odlučivanje, ali uvek istom sudiji. Poslednji put se to desilo pre nekoliko
dana kada je veće u sastavu Vesna Vrbetić (predsedavajući), Damir
Kos, Dražen Tripalo, Marin Mrčelj i Žarko Dundović (sudija izvestilac) po
četvrti put ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo sudiji Krušlinu.
Kao što je Tabloid pisao u brojevima
253 i 261 Jović je optužen zbog navodne komandne odgovornosti iako su svi
stručnjaci, pa i sami propisi koji su u to vreme bili na snazi u JNA u kojoj je
služio, pokazivali kako on nikako ne može da bude nadređen osobama za koje se
sumnja da su počinile ratni zločin. Osim toga, Joviću se sudi uz konstantnu
povredu njegovog prava na odbranu, jer mu se na suđenjima ne dodeljuje
prevodilac, a i svi materijali mu se dostavljaju na hrvatskom jeziku.
Iako je Jovića već četiri puta
proglasio krivim za navodnu komandnu odgovornost, isti Županijski sud u Osijeku
je hrvatskog državljanina Kufnera u jednom drugom postupku oslobodilo
krivice. Sličnost ovih postupaka je u tome što su i Kufner i Jović za vreme
građanskog rata u Hrvatskoj bili bezbednjaci, jedan u hrvatskoj, drugi u
jugoslovenskoj vojsci. U obe vojske je postojao istovetni zakon po kome vojna
policija nije potpadala pod komandnu odgovornost vojne bezbednosne službe. U
slučaju Hrvata Kufnera sud je prihvatio argumentaciju odbrane da on realno nije
mogao ni da spreči izvršenje ratnog zločina, niti da kazni počinioce.
Nasuprot tome, u slučaju Srbina
Jovića sud je prihvatio tvrdnji izvesne "kuvarice Coke", koja je
izjavila kako je "Jović bio značajna ličnost, jer su ga svi
pozdravljali". O obavezi nižih činova da pozdravljaju nosioce viših činova
u vojsci sud u Osijeku, izgleda, nije obavešten.
Nastavlja se kafkijanski proces u
kome optuženi mora da dokazuje svoju nevinost, umesto da tužilaštvo dokazuje
njegovu krivicu. Kako je Vrhovni sud Hrvatske presudu ukinuo po žalbi odbrane,
Jović ne može da bude osuđen na više od pet godina, tako da će u julu ove
godine u svakom slučaju izaći iz zatvora. Mada, s obzirom na činjenicu kako
hrvatski sudovi nogama gaze i zakone i ljudska prava, svašta je moguće, pa i to
da Joviću bude produžen pritvor i posle isteka kazne na koju je osuđen u
Županijskom sudu.