Republička i gradska vlast u Beogradu, spremaju se da zaduže građane za nove desetine milijardi evra, kako bi se pokrenuo faraonski projekat izgradnje metroa. Pravi razlog za ovo je, kako pokazuju primeri iz Gradskog-saobraćajnog preduzeća u Beogradu, uzimanje enormnih provizija, koje u pojedinim slučajevima iznose i 3.000 odsto od realne nabavne cene!
Igor Milanović
Istog dana, 17. novembra 2016, kada su Aleksandar Vučić i Siniša Mali po ko zna koji put najavili početak izgradnje metroa u Beogradu, došlo je do potpunog kolapsa šinskog gradskog saobraćaja. U poslepodnevnim satima prvo je nastala havarija na elektro-mreži na uglu ulica Nemanjina i Kneza Miloša, zbog čega su tramvaji napravili kolonu od Slavije do Glavne autobuske stanice u Karađorđevoj ulici.
Ubrzo pošto je taj problem otklonjen, novi tramvaj, takozvani „Španac", pokvario se na istom tom mestu blokirajući Ulicu Kneza Miloša, pa su automobili stvorili novu kolonu do Doma narodne skupštine.
Sindikati Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu upozoravaju da se već godinama ne nabavlja dovoljno rezervnih delova za popravku vozila. Situacija je, tvrde oni, ovih dana postala kritična.
Novca, zaista, ima sve manje u kasi beogradskog javnog prevoznika, ali što ga je manje to su lopovski apetiti direktora GSP-a Željka Milkovića i vlastodržaca sve veći.
Rukovodstvo Saveza ozbiljnih sindikata GSP-a (SOS) ima nezvanična saznanja o masovnim krađama prilikom nabavke rezervnih delova i novih vozila. Zvanična dokumenta ne mogu da dobiju, jer rukovodstvo ovog javnog preduzeća odbija da im dostavi informacije zatražene na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.
U GSP-u sve je pod velom tajne.
Kada je došao do saznanja da se u vožnju puštaju i neispravna vozila sa falsifikovanim putnim nalozima u kojima se havarije ne pominju, Sindikat je od rukovodstva, shodno Zakonu, zatražio dostavu putnih naloga.
Uroš Jovanović, diplomirani pravnik u GSP-u, kao i Vladimir Murganić, nepoznate funkcije u JKP GSP, ove zahteve redovno odbijaju sa obrazloženjem da bi dostava ovih informacija dovela do narušavanja privatnosti!?! Da li se radi o ljubavnim pismima između zaposlenih ili o putnim nalozima koji na zahtev moraju da se pokažu službenim licima, te tako ne predstavljaju nikakvu privatnu tajnu?
Istovetno se postupa i sa zahtevima za pristup informacijama o javnim nabavkama. Od poštenih članova tenderskih komisija GSP-a sindikalci su dobili obaveštenje da se pojedini rezervni delovi plaćaju i do 3.000 odsto skuplje nego što koštaju u maloprodaji.
Primera radi, kuglični ležajevi koji u običnim prodavnicama koštaju od 800 do 1.000 dinara po komadu, plaćeni su u postupku javnih nabavki 30.000 dinara za komad!?!
Postoje i indicije da su i novi autobusi „Ikarbusa" plaćeni bar 20 odsto iznad uobičajene cene.
Ništa od ovoga SOS ne može da proveri, jer rukovodstvo GSP-a odbija da dostavi validnu dokumentaciju, ali je ovakvo ponašanje više nego indikativno. Zašto bi neko krio dokumenta, ako je sa istima sve u redu?
Poslovodstvo ima para za preplaćivanje rezervnih delova i novih vozila, jer u tim poslovima može dobro da zaradi, ali nema para da plaća radnike, jer od njih nema nikakve materijalne koristi.
Pored sniženja plate od 10 odsto koje je javnim preduzećima naložila republička Vlada, u Gradskom-saobraćajnom preduzeću Beograd plate su preko novog kolektivnog ugovora produžavanjem radnog vremena bez dodatnog plaćanja faktički umanjene za još 20 odsto. Ovaj novi kolektivni ugovor su prihvatili korumpirani predstavnici tadašnjih reprezentativnih sindikata, koji su posle toga ostali bez članstva.
Nakon umanjenja plate od faktički 30 odsto u odnosu na stanje iz 2014. godine, mnogi vozači su stupili u takozvani „beli štrajk", što znači da odlaze na bolovanja kada god mogu. Situacija je posebno kritična kod šinskih vozila, jer nedostaje oko 100 vozača tramvaja u odnosu na sistematizaciju radnih mesta. a svakodnevno je još pedesetak njih na bolovanju ili odmoru.
Zbog ukupnog stanja u preduzeću, upozoravaju sindikalci, vozači masovno napuštaju GSP i odlaze da rade kod privatnika ili, još češće, u inostranstvo, gde se njihovo znanje i traži i korektno plaća.