Na nišanu

Kako se iznutra ubrzano raspada razbojnički režim Aleksandra Vučića

SUDNICA U LUDNICI

U drugoj deceniji zastrašujuće pljačke, kriminala, diktature jednog opsednutog ludaka, potpuno je tragikomično i besmisleno raspravljati o korupciji i sličnim stvarima, primerenim državama sa institucijama sistema. A, Srbija ih nema. Stvarnost je ogoljena, Vučićev režim izaziva građane na odsudnu odbranu poslednjeg što imaju, preostale časti i morala, dostojanstva i brige za najbliže. Razularena naprednjačko-radikalska mafija će u suprotnom početi da gura narod kao što je radio čileanski diktator Augusto Pinoče: na stadione. I tamo da se „razračunava" sa „nepodobnima". Ne bude li Srbija ustala, ni takvo nešto nije daleko.

Luka Mitrović

Arthur Koestler, mađarski Jevrejin, pisac i novinar, razočarani komunista i engleski špijun iz sredine dvadesetog veka, rekao je jedno gorku istinu, koju danas treba razmatrati zbog srpskog društva koje je režim Aleksandra Vučića korumpirao, kao niko pre njega:

"Da li je moć korumpirana? Obratno je takođe tačno. Progon korumpira žrtvu, iako možda na suptilniji i tragičniji način!".

Može se smatrati da je ovo dijagnoza onoga od čega Srbija danas pati. Podanici podilaze Vučiću, on podilazi njima.

Ali, šta biva kad se u praksi jedan potpuno korumpirani sistem počne raspadati? Šta se dešava kad dođe do ličnog obračuna „jakih ljudi" iz Vučićeve kriminalne bare i jedan ode u zatvor a drugi računa da će taj njegov „dušmanin" tamo duže biti, pa na kraju izađe brže nego što je planirao? Ili neki drugi scenario? Šta onda zna grešni korumpirani sudija?

Najnoviji primer, mada pod još nedovoljno razjašnjenim okolnostima: Dragana Živadinović, predsednica Višeg suda u Nišu, uhapšena je zbog jedne „sitne usluge" koju je dobila (vaučer za boravak od sedam dana sa porodicom u hotelu na Zlatiboru), jer je potpisala uslovni otpust osuđeniku, a sporni „vaučer" joj je plaćen sa računa porodične firme osuđenikove porodice, „za tu službenu radnju" pribavila sebi i članovima svoje porodice imovinsku korist.

Nakon saslušanja ove, po svemu „režimu lojalne" predsednice Višeg suda u Nišu, javni tužilac za organizovani kriminal predložio je sudiji za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu da joj se odredi pritvor. Čemu ovolika galama i potezanje tužioca za organizovani kriminal, zbog nekog pišljivog vaučera, čija vrednost u opštoj pljački nikome nije važna? Najviše sitnih hiljadu evra, „all inclusive".

Ali, ako se malo dublje zaroni u ovu „problematiku", vidi se da je sudija Živadinović 2019. godine, kao sudiju Apelacionog suda u Nišu donela oslobađajujuću presudu Vučićevom kriminalcu, sa severa Kosova Zvonku Veselinoviću za nelegalno iskopavanje šljunka.

Prethodno su, kako je i poznato, Veselinović i njegovi partneri bili osuđeni u sudu u Pirotu (neko neoprezno doneo presudu!) zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, ali ih je zatim veće Apelacionog suda u Nišu na čelu sa Draganom Živadinović oslobodilo uz obrazloženje da nema dokaza za krivično delo!

Nedugo nakon toga, Visoki savet sudstva (VSS) je predložio sudiju Draganu Živadinović za predsednicu Višeg suda u Niša. Kao osobu koja se „dokazala" jer je Zvonka Veselinovića videla kao „nevinog" i preinačila presudu u oslobađajujuću.

Živadinovićeva se od 2010. pa sve do 2019. godine nalazila u Apelacionom sudu u Nišu. Dakle, punih devet godina. I sigurno je, dok traje ovaj režim, niko sa te pozicije ne bi pomerio (možda bi i napredovala još) da se nije desila „afera Vaučer".

Ali, evo laičkog pitanja: da li, zaista, korumpirane srpske sudije „padaju" zbog „sedam dana u hotelu na Zlatiboru", neke sitnine koju prime kao „džeparac" ili je u pitanju nešto veće i važnije? Poznato je da je srpsko pravosuđe do guše u korupciji, da pojedine sudije i tužioci žive kao lokalne paše, prebogati i „namireni", kako lično tako i „šire porodično". Dakle, u pitanju su „podmazivanja" koja se mere desetinama i stotinama hiljada evra.

Kako je onda sudija Živadinović „pala" u ruke Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, zbog jednog smešnog podmićivanja i čije posledice nemaju nikakvu „težinu"? Da je Srbija neka zaista stroga pravna država, gde bi ovaj krivično-procesni „egzorcir" bio izvršen kao opomena drugima u sistemu da se „ne usude", bilo bi razumljivo. Ali, u Srbiji gde je podmićivanje sudija notorna stvar i gde režim Aleksandra Vučića (i Vučić lično) određuje ko će u zatvor a ko ne, ovaj slučaj govori o nečemu sasvim drugom.

Naime, kompletan antisistem koji je stvorio Aleksandar Vučić, počeo je da se ruši kao kula od karata. Počeli su obračuni unutar njegove stranke, njegovih sitnih i krupnih prestupnika. Ni sudije ni tužioci uskoro neće znati da li da primenjuju zakon ili da slušaju „šta im se kaže". Sudija Živadinović, svakako bi mogla da ispriča javnosti kako je „slušala šta joj se kaže", ali je sad kasno. Možda, jednog dana. Zajedno sa drugima koji su služili jednoj razbojničkoj klapi koja je odlučila da sahrani Srbiju.

I kad je reč o pravim kriminalnim akcijama koje dolaze sa vrha države, a ne iz „lokala", onda treba reći da je već dugo vremena šef Vučićevih batinaša i „korodinator" kriminalnih gangova koji rade pod okriljem Vučićevog režima, zapravo čovek koji je o funkciji šef kabineta predsednika Republike, Novak Nedić.

Tu tamo, „kad raja digne glavu" sastane se Nedić sa „kršnim momcima" i povede ih na druženje, čašćavanje, požali se kako je „predsednik ugrožen" i pošalje ih „na teren" da izmlate pobunjene građane, polome ih, zastraše, a onda im podeli zaslužene i prilično bogate „premije".

Ali, to je tek jedan od poslova Novaka Nedića. Nedavno je napravio „grupni portret" sa nedavno uhapšenim „biznismenom", izvesnim Branimirom Bracom Vujovićem, u Monaku, a društvo im je pravio i Goran Đoković, stric slavnog tenisera Novaka Đokovića, „veliki investitor", novcima svoga bratanca.

Ali, šta će tamo Novak Nedić, šef Vučićevog kabineta? Naravno, zbog velikih para, poslova, raznih nezakonitih petljavina i slično tome. Sigurno da nisu raspravljali i lepotama Monaka, niti o umetničkim delima (osim, eventualno, o njihovoj vrednosti na tržištu, da li je „roba" opljačkana i slično).

Hvalio se Nedić da je u Francuskoj dva-tri puta bio gost kod Gorana Đokovića. Vujovića je, kaže, upoznao preko Filipa Bačevića, koga je znao od ranije. A, Bačević je sin bivšeg ministra i ambasadora Srbije u Kini Milana Bačevića. Onoga što je predlagao da Kinezi prokopaju kanal Dunav-Morava-Vardar i „izađe" na Egejsko more, te poveže luku Hamburg preko Srbije, sa Egejskim lukama.

Mnogo je tu alkohola popijeno, toliko da je Bačević sa svojim fantazijama morao da se skloni dalje od javnosti. Sve ih je Vučić „namirio" milionskim iznosima iz budžeta. Njihova deca i unuci zato divljaju po Srbiji, slobodni od svakog zakona.

Korupcija i drugi kriminal nisu tekovina Vučićevog režima, ali je on prvi čovek na tako visokoj funkciji koji je sve institucije ubacio u „zonu kriminala" i to na način da u državnim ustanovama Srbije više nema nevinih, i šire u tom smislu.

Oni koji zaista vide u kom pravcu sve ovo ide, odlučiju se za „suprotan smer".

Tako je, prema nalazima „Eurostata", blizu 70.000 građana Srbije je tokom prošle godine zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu samo u zemljama Evropske unije. Od prve godine vlasti Srpske napredne stranke (2112) do 2022. utrostručio se broj onih koji su utočište od Vučićevih krvoločnih i svega gladnih čopora, potražili u nekoj od država Evrope - ukupno 413 hiljada građana prema domaćim službenim podacima, a prema podacima šest država gde Srbi najčešće odlaze u emigraciju (Nemačka, Švajcarska, Austrija, Francuska, Švedska, Norveška), privremeno ili trajno se tamo nastanjuju, potraže posao zasnivaju porodicu, odlaze sa porodicom ili se priključuju delovima porodice koji su već tamo, taj broj iznosi preko pola miliona" Pola miliona Srba odseljenih za deset godina vladavine Aleksandra Vučića! A, skoro još toliko je „otišlo", što prirodnom smrću, što od teških bolesti u istom periodu.

Od 2013-2022. je ukupno 413 hiljada građana Srbije prvi put tražilo i dobilo boravišnu dozvolu u EU. Naravno ovaj broj je značajno veći jer postoji i neregistrovana emigracija, a takođe ovde su dati podaci samo za EU u koju, po nekim procenama, odlazi 80% srpske emigracije. Kada se ovaj broj upari sa negativnim prirodnim priraštajem, odnosno podatkom da je u periodu od 2012. do 2022. umrlih više nego rođenih za čak 468 hiljada, dolazi se do podatka da je Srbija postala „kraća" za milion građana tokom Vučićeve vladavine.

Ako to ne govori o zločinačkoj naravi njegovog režima, onda ništa drugo ne treba ni reći ne go u tišini sačekati „poslednji vagon".