Svedočanstvo

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige "Protokoli sionskih mudraca" (1)

Ko ima uši neka čuje

Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

Dr Ratibor M. Đurđević

Satana im je mnogo pomogao da odu daleko u postizanju svojih ciljeva. Judejsko globalno carstvo već je ostvareno u: Ujedinjenim Nacijama i njenim agencijama, Ujedinjenoj Evropi i njenim savetima, parlamentu itd., finansijskim ustanovama- MMF, Svetskoj banci, kontroli medija, informativnih sistema.

Tajnom, ali prepoznatljivom judeo-masonski kontrolisanom vladom SAD-a, Britanije, Francuske, Nemačke i ostalih parlamentarnih demokratija.

Mi smo u klopci - ali judejska vlast nije još postala apsolutna kao što će biti u konsolidovanom Novom Svetskom Poretku. Jedini spas je u duhovnoj, hrišćanskoj revoluciji. Bez toga Bog neće imati razloga da nas spase od satanske judejske autokratije. A to znači: dejudaizacija naše kulture i verovanja, filosofije i životnih stavova, umetnosti i prosvete, medija i morala, je nezaobilazni zadatak u našoj situaciji.

Potčinjavanje hrišćanskim vrednostima, odlučno odbacivanje podmetnutih nam farisejskih pošasti. Vraćanje hrišćanskim korenima i isterivanje judejskih besova. Još jednom dejudeizacija i hristijanizacija.

Protokoli Sionskih mudraca ne odnose se samo na upravnike komunističkih klanica, već u istoj meri i na direktore evro-američkih parlamentarnih demokratija. Čitaoci i proučavatelji Protokola s obe strane Atlantskog okeana, obično se usredsređuju pa povezanost judejske zavere sa uspostavom boljševičkog i drugih komunističkih režima. Takvo raskrinkavanje je neophodno i opravdano, jer se uzroci tih krvavih događaja teško mogu na koji drugi način dobro razumeti.

Takav pristup Protokolima, na žalost, zanemaruje činjenicu da su judeo-bankari isto tako određivali i razvoj političkih događaja u demokratskom svetu. Na primer, politička praksa u Britaniji je bila određena judeo-masonskom dominacijom kroz radnu spregu bankara i Krune, a kasnije i u funkcionisanju mo- derne britanske države. Uticaj judejskih bankara se preneo i na britansku koloniju Ameriku i nastavio se u izmenjenoj, ali ne manje kobnoj formi kad su se formirale nezavisne Sjedinjene Američke Države. Posle detaljnog proučavanja i pisanja nekoliko studija, predložio sam da se ta država, čiji sam i sam državljanin, nazove Judeo-Amerika.

Ljudi obavešteni o zakulisnim radnjama u Francuskoj masonskoj revoluciji nemaju nikakve sumnje da je francuska demokratija, sem kratkih intervala, bila već dva veka pod dominacijom ateističke masonske lože Grand Orijent (Veliki Istok). Pri tom se misli na neznabožački, vavilonski, antihrišćanski Istok. Francuska je, pod vođstvom te satanske klike, postala sekularna antihrišćanska država. Čak i posle 200 godina, ona je nastavila da se razvija u neprijateljstvu prema Crkvi i Hristu. Ukratko, sekularna (bezbožna) demokratija je prikriveni rat protiv hrišćanstva, dok je boljševizam brutalan i krvožedan oblik otvorene pobune protiv Hrista - Boga.

„Demokratija" kao antihrišćansko oruđe

U odabiru iz Protokola Sionskih mudraca koji je učinio Daglas Rid, a koji sledi u trećem delu mojih komentara na Protokole, čitaoci će doći do zaključaka sličnih mojima: da je „demokratski" oblik rata protiv Hrista opasniji po društvo i duše od boljševičkog zbog toga što se dešava u podmukloj i skrivenoj ofanzivi.

Metod tog „demokratskog" dela judejskog rata protiv Hrista je relativno jednostavan, iako ne manje destruktivan od otvorenog i brutalnog napada na hrišćanstvo kroz komunizam.

Judeo-bankari i judeo-masoni su taj metod „demokratskog" porobljavanja hrišćanskih naroda doveli do savršenstva.

Taj metod borbe protiv Hrista sastoji se u zapanjujuće jednostavnom postupku. Narod bira svoje predstavnike u parlamentu slobodno i uz svu zaštitu protiv krađe glasova i drugih zloupotreba.

Kad se poslanici nađu u prestonici, na njih se primenjuje skriveni ali neumoljiv pritisak da govore i glasaju kako su tajni Gospodari odredili. Sloboda narodnih predstavnika je prividna i ograničena postojećim "javnim" mnjenjem. Ovo je zavisno od medija i opšte prihvaćenih, i od judeo-masona obliko- vanih ideja i stavova.

Judejci su gospodari medija, izdavaštva, prosvete i kulture, kao i ekonomskog i industrijskog domena. Judejska buđ je prožela nekadašnji, zdraviji hrišćanski pogled na svet. Ko se od narodnih poslanika pobuni protiv judaizovanih (naprednih, sekularističkih, liberalnih) shvatanja iza kojih stoje skriveni judeo-masonski posmatrači, taj je političar zapečatio svoju političku karijeru. Proglasiće ga ekstremistom, čudakom, fašistom, zatucankom, itd. i na idućim izbo- rima će biti odstranjen iz politike.

Ceo proces je doveden do politički smrtonosnog savršenstva. U knjizi "Amerika opet kolonija": Uljezi i njihovi podanici Amerikanci, Sveska B, Vašington pod totalitarnim uljezima, opisao sam tu tragičnu situaciju u detalje.

Oko 40 američkih poslanika i senatora su tako izbačeni iz političkog života. Ostali su prihvatili ograničenja koja je jevrejski lobi uspostavio i tako se predstavničko ljudsko krdo u prestonici kreće kako ih judejski kauboji upućuju. Glavno je da „demokratija" (u ovoj specijalnoj formi) trijumfuje, a koliko će žrtava pasti u Iraku, Izraelu, Jugoslaviji, Čečeniji-to nije važno. U ime miroljubivog američkog naroda, surovi Judejci guraju svoje megalomanske projekte za osvajanje sveta. Protokoli Sionskih mudraca kazuju nešto o kriminalnom mentalitetu sadašnjih osvajača sveta.

Jedan od pokazatelja nedostatka ljubavi i poštovanja koje judeo-bankari pokazuju prema potčinjenom čovečanstvu...

Ove zime (2001) izlazi iz štampe moja poslednja knjiga, Putokazi za treći milenijum. Sveska A se bavi pozitivnim duhovnim vrednostima i naslovljena je "Ka Hristu".

Druga sveska prikazuje negativne i zle pojave u savremenom čovečanstvu, pa nosi i prikladan naslov, "Ka Satani". Jedan od članaka u njoj saopštava izučavanje podljudske talmudske vere i međuljudskih odnosa koje žigoše profesor Izrael Šahak, jedan od hrabrih kritičara farisejske nečovečnosti prema Nejevrejima.

Kao što su proroci pre više od 2.000 godina oštro osuđivali neznabožački mentalitet Izraelaca zaraženih vavilonskim i feničanskim uticajima, tako i profesor Šahak osuđuje etiku džungle kojom se rukovode savremeni rabini i njihovi vernici među „pobožnim", tačnije posatanjenim Jevrejima. Bog je ljubav, a Satana je pakost i zverost - najkraće rečeno i sasvim razumljivo.

Podstrek za ovo savremeno razmatranje potiče iz ekološke situacije koja se preteći nadvila nad čovečanstvo. Ovo pišem o pravoslavnom Božiću 2001.

Pre 68 godina, kad sam kao student došao u Beograd iz Kruševca, na bregovima Košutnjaka bilo je, u toku zime, 10-30 santimetara snega. Skijao sam se i uživao u zimskoj lepoti Banovog Brda i Topčidera. Sada tu nema ni jedan santimetar snega. Stanujemo u tom kraju i po ulicama se crni asfalt.

U toku poslednjih 20 do 30 godina, judejski finansijski silnici i njihovi arijevski poslušnici su ekspanzijom industrije upropastili prirodnu ravnotežu u atmosferi. Sada - ekolozi nam objašnjavaju - izduvni gasovi su progoreli rupu u ozonskom sloju i sunce zagreva atmosferu bez zaštitnog omotača. Voda koja je isparila se ne pretvara u kišu ili sneg, i tako se ne vraća na zemlju, već odlazi u vasionu. Prošlog leta je bila neuobičajeno velika suša. Vodostaj na rekama koje pokreću električne turbine je sada nizak i inženjeri objašnjavaju nestanak struje u hladnim danima nedovoljnom količinom vode u rekama.

Kriza nije nova. Već pre 40 godina stručnjaci su izražavali strah od moguće klimatske katastrofe, uključujući i posledice po zdravlje ljudi.

Ekološki pokret je počeo, ali nije daleko stigao. Ko sprečava rešenje tog ozbiljnog problema? Oni koji žele da prodaju što više naftnih proizvoda bez obzira na opasnost po zdravlje i prirodu. Ljudi u gradovima su tako zaglupljeni da više vole da žive u zagađenim centrima nego da pređu u predgrađa gde je zdravstvena pretnja nešto manje ozbiljna.

Pre 30 i 40 godina u Americi, gde je opasnost bila veoma vidljiva, pronalazači su diskutovali o drugim izvorima energije za pogon vozila: vodonik (hidrogen) sagoreva čisto i ima ga mnogo u prirodi; takođe, električni motori ne truju okolinu kao benzinski. Zašto te mogućnosti nisu iskorišćene? Zato što gospodari demokratske politike nisu to dozvolili. Znači Judeo-bankari i izvršitelji njihove čudovišne volje, judeo-masoni, su krivi za ovaj zločin nad prirodom - čovečanstvom.

Naučnici, takoreći o svom trošku, su pokušali da nađu praktična rešenja. Patente su gospodari finansija uhapsili i odbili da ulože novac u dalje njihovo istraživanje i primenu. U međuvremenu ljudi i biljke su nastavili da se guše u prljavom vazduhu. Pre neko veče jedan stručnjak je ozbiljno izlagao o klimatskim trendovima po kojima će Balkan - teren sa pogodnom klimom za gajenje voća i povrća i mesnate hrane - postati, u dogledno vreme pustinja! Judeo-bankari su tako pohlepni na dobit da im ništa nije važnije - ni zdravlje, ni budućnost čovečanstva. Oni kontrolišu demokratske procese i ne dozvoljavaju da se pitanje reši. To su zločinci - kapitalisti, Judejci ili „hrišćani". Kao beslovesne životinje, oni sprovode svoje kratkoročne interese i odbijaju da se pokaju i pokore Tvorcu koji im je dao Zemlju na uživanje. Oni je pretvaraju u pakao. Bednici - moćnici. Zverovi. „Sinovi Satane", kako ih je Hristos naznačio. (Jov. 8:44).

Velika tragikomedija judeo-demokratije: Navodna borba protiv komunizma

Pukovnici i drugi viši oficiri KGB-a koji su prebegli na Zapad tokom 1970 -ih raskrinkali su podvalu o borbi demokratija protiv sovjetskog režima. Oni su nedvosmisleno objasnili celu igru: navodni sukob između tiranskog komunizma i slobodoljubive zapadne demokratije je bila obmana glupavih Goja.

Pre čitanja tih izlaganja, i ja sam bio jedan od miliona „korisnih idiota" (kako je Lenjin zvao levičarske napredne liberale i druge Goje na Zapadu). Verovao sam u diplomatsku i medijsku sliku o neizgladivoj suprotnosti parlamentarne demokratije prema marksističkim revolucijama. Bio je tu NATO pakt nasuprot Varšavskom; u Vijetiamu, a i ranije u Koreji, bio je rat protiv revolucionarnih pokreta azijskih naroda, i američka i druge anglo-saksonske „demokratije" su im se suprotstavile. Tu je bio i SEATO - Savez antikomunističkih država, koji je navodno bio front da zaustavi komunističku agresiju na jugu Azije i Tihom okeanu, a koji je organizovano navodni antikomunista Džon Foster Dals, dugogodišnji američki ministar spoljnih poslova. On je istovremeno, ali tajno, bio glavni arhitekta- sovjetskog širenja u svetu.

Bilo je „neuralgičnih tačaka" kao Vijetnam, Kambodža, Angola, Nikaragva. Sve je to vrilo na površini. Ispod te judeo-demokratske opsene, komunisti su uspostavljali diktature, u Kini, Koreji, Vijetnamu, Kambodži, Etiopiji, Angoli, Kubi, Nikaragvi - većinom pod vidom „agrarne revolucije" ili borbe protiv nacionalističkih ili revolucionarnih diktatora - Čang- Kaj Šeka, Dijema, Somoze, Hajle Selasija, itd.

Uprkos antikomunističkoj pozi u američkom ministarstvu spoljnih poslova bilo je visokih činovnika prokomunista i levih naprednjaka, mnogi od njih sa jevrejskim prezimenima.

Komunistički valjak se kotrljao i crvene zastave su se vijorile na mnogim teritorijama. Ako bismo ih na globusu predstavili crvenom bojom, bilo bi toliko rumenila da bi se stvarni antikomunisti morali zabrinuti. Ceo gaj sistem varki i lukavstava je teoretski pretpostavljen u „dijalektičkoj" judejskoj formuli na koju su se i vladajući komunisti uveliko oslanjali. U svojoj svesti i u teoriji oni se rukovode šemom: teza + antiteza = sinteza

Teza je mogao biti demokratski sistem. Antiteza je akcija judeo-masonsrije (komunizma) u potpomaganju revolucija, socijalizma, sekularizma. Sinteza je prokomunistički, judeo-masonski svet prožet marksističkim fantazijama, a koji se oslanja na aktivnosti levičara (socijalista, liberalnih političara).

To je baza koja se kreće u dalju fazu Novog (judejskog) Svetskog poretka. To je navodno nezaustavljivi progres čovečanstva. Neće se „čovečanstvo" od toga ovajditi, ali će judeo-masoni prići bliže svojoj diktaturi nad ljudskim masama i državama. Satana je jedini dobitnik; on carstvuje nad čovečanstvom koje se privolelo Protivniku Božijem, umesto sinu Božijem, Isusu Hristu.

Onda je komunistička sekta počela pucati. Preko Gorbačova, sovjetsko krilo prepoznatljivo se rastočilo, i taj, na oko moćni blok, se srušio. Takav lom se desio ranije britanskom, francuskom i drugim kolonijalnim upravama, koje su judeo-bankari urušili kao njima nepotrebne smetnje. Izgledalo je da je sloboda najzad stigla Moskvi i njenim satelitima.

Kao što je pre sedamdeset godina Hitler gutao jednu susednu državu za drugom, judeo-masoni su sada stavili šapu na države Ujedinjene Evrope i NATO-a, pripremajući se na dugoročnu ofanzivu na Rusiju i sibirska bogatstva.

Njihovo globalno carstvo u Evro- Americi i severnoj i centralnoj Aziji se već dalo nazreti. Jugoslavija je razgrađena kao smetnja judeo-masonskim diktatorima, uz lukave i surove metode koje nisu ništa čovečnije od Staljinovih i Hitlerovih. Mnogi su bivši Jugosloveni izgubili živote u tom najnovijem Judeo-masonskom preuređenju.

Čemu je onda služila huka i buka ,,hladno? rata" između judejskih demokratija i judejskih Sovjeta? Glavna funkcija te međunarodne šarade je bila da se evro-američki goji drže u strahu, da se ne bune protiv traćenja narodnog bogatstva na skupoceno naoružanje. To je bila i funkcija pretnje nuklearnim ratom. Svi smo se mi ponašali kao Goje - glupava stoka - nesposobna da razazna cinične istine iza te dimne zavese. Mi obični smrtnici prosto ne možemo da pariramo lukavstvu Sinova Satane, bar dok se ne vratimo prosvetljenju i zaštiti od zabluda koju hrišćanstvo pruža.

Naši lideri imaju isuviše duboko ispran mozak judejskim smicalicama. Zbunjeni goji su nemoćni da pariraju, jer su im judeo-masoni pomutili rasuđivanje.

Porobljeni Zapad

(Slučaj i skandal Hajder)

Mnogima će ovaj podnaslov biti čudan i nepojmljiv. Lažljivi judeo-mediji i judeo-prosveta su nam tutnuli u glavu da smo mi na Zapadu slobodni i predstavljamo demokratiju u najlepšem smislu. Mi jesmo slobodni, ali samo u ograničenom obimu. Slobodni smo da napadamo „demokratsko" uređenje i predlažemo bolja rešenja za privredu ili politički sistem, za monetarnu politiku ili društvene odnose.

Ali, u najvažnijvm nismo slobodni: ne smemo da predložimo odbacivanje judeo-bankarske kontrole i vraćanje na hrišćansku i nacionalistički ideološku osnovu; odbacivanje judeo-liberalnog, sekularističkog sistema i judejsku kontrolu našeg društva. To je tabu-tema. Judeo-demokrate to zovu fašizam, mračnjaštvo, uspostavljanje nacionalističkih normi. Uzbuna povodom Jerga Hajdera prošle godine to jasno pokazuje...

Mi koji površno pratimo politička zbivanja bili smo zatečeni uzbunom u sadašnjim judeo-liberalnim i medijskim forumima Evrope povodom Hajdera. Imali smo utisak da se radi o nekom vanredno važnom zbivanju. Moji jednomišljenici i ja nismo bili iznenađeni. Judeo-masonska klika - svesni i nesvesni pioni u izgrađivanju Novog (judejskog) Svetskog Poretka - su se opravdano uzbunili - opravdano sa gledišta internacionalne zavere.

O čemu se tu radi?

Jerg Hajder je guverner Koruške, jedne od nekoliko provincija Austrije, ni najprostranija, ni najmnogoljudnija. Stranka se zove Liberalnom i ne radi se tu ni o kakvoj prevari. Meni se čini da se radi, o veoma veštoj, da ne kažem lukavoj upotrebi izraza „liberali", tj. oslobođen, slobodouman.

Neznabošci koji su propagirali Francusku revoluciju, zvali su sebe liberalima, tj. oslobođenim od učenja i autoriteta Rimokatoličke crkve. U slučaju Hajderove Liberalne partije, pridev liberalan je upotrebljen u hrišćanskom i konzervativnom značenju: slobodan od judeo-masonske ideologije.

Zašto su se levičarsko-liberalni upravljači toliko uznemirili, da su autoritarno i autoritativno isključili Austriju iz nekih foruma UJedinjene Evrope zato što je prema političkim pravilima austrijska država uvela Hajdera u centralnu vladu.

Zbog te oluje nezadovoljstva evropskih judeo-liberala, on se povukao iz centralne vlade. Ali to nije pomoglo. Mržnjom ispunjeni i fanatični liberali-levičari su nastavili da kakoću.

Huka i buka oko Hajdera bila je - bar meni - komična. Šta je to on tako rđavo učinio? Bez upoznavanja sa detaljima, mislim da sam dobro razumeo razlog za celu uzbunu: Hajder je najavio neku vrstu nacionalnog otpora judeo-masonskim internacionalistima. Ovi se već 40 godina trude da razbiju etničku čistotu evropskih naroda.

Međunarodni gospodari su za vreme socijalističke vlade u Nemačkoj uvezli toliko Turaka u Berlin, da su neka populaciona predviđanja bila da će kroz 20-30 godina ga prestonica Nemačke postati većinski turski grad.

Socijalisti, tj. zastupnici judeo-masonskih planova, naselili su u Francusku oko 5.000.000 „crnih stopala" iz severne i drugih delova Afrike u okolinu Pariza. To je bio prkos francuskim nacionalistima i osiguravanje glasova za socijaliste za centralnu oblast Francuske, onu u, i oko Pariza.

Isti trend je bio u celoj Evropi.

(Nastaviće se)

GLOSA

Prikazujući Protokole Sionskih mudraca kao falsifikat, Judejci se nadaju da će se time obustaviti istraživanja i otkrivanja načina njihovog delovanja protiv naroda koji su žrtva judejske zavere protiv hrišćanstva, kao i protiv arijevskih nacija uopšte. Eksplozija nacionalnog gneva se može samo odložiti, ali se ta tempirana bomba ne može demontirati.

O autoru

Dr Ratibor Đurđević (1915, Ristovac), najpre je u Beogradu studirao šumarstvo, koje je kasnije završio u Edinburgu (Škotska) gde je i diplomirao. Po povratku u otadžbinu, dve godine je radio kao sekretar Hrišćanske zajednice mladih ljudi. Na tom poslu ga je zatekla nacistička okupacija i građanski rat koji su započeli komunisti. Do 1943 bio je angažovan u Nacionalnoj službi rada generala Milana Nedića

Pri Vrhovnoj komandi KVuO (Kraljevske vojske u otadžbini), Ratibor Đurđević je bio predavač u misionarsko-ideološkom odseku. Nakon dolaska Sovjeta u Srbiju povlači se i radi u izbegličkim logorima u Italiji i Nemačkoj kao sekretar Svetske hrišćanske Zajednice mladih ljudi. U to vreme pripremao je englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik.

Već 1950. godine, prelazi u Ameriku i bavi se socijalnim radom u Čikagu i, kasnije, u Denveru. Magistrirao je na koledžu Džordž Vilijams u Čikagu iz oblasti grupnog društvenog rada. Doktorat iz kliničke psihologije dobija na univerzitetu Denver i radi kao psiholog u školi za maloletnice, u vojnoj vazduhoplovnoj bazi, na psihijatrijskoj klinici i u sreskom zatvoru u Denveru. Od 1973. godine potpuno prelazi na privatnu praksu kliničke psihologije.

Dobio je diplomu Medicinskog fakulteta Bečkog univerziteta na studijama logoterapije, koju je vodio njen osnivač, prof. Viktor E. Frankl.

1975. godine, stekao je specijalni post-doktorski status "Diplomate in Clinical Psychology, American Board of Professional Psychology".

Objavio je preko 12 stručnih napisa i tri knjige iz psihologije, kao i desetak knjiga iz odbrane hrišćanstva od napada njegovih rušitelja. Punih 25 godina bio je član stručnog Udruženja američkih psihologa. Na članstvo u Udruženju podneo je ostavku u znak protesta protiv njihovog prohomoseksualnog stava. Bio je i član hrišćanskog Udruženja za psihološke studije. U Srbiju se vratio 1992 . da bi doprineo pravoslavnom radu, prvenstveno sa omladinom u nacionalističkom duhu. Umro je u Beogradu 2011. godine.