https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid  istražuje

 

Zašto su "opasni" sunčevi zraci?

 

Lažima do profita

 

 

Dr Majkl Holik već trideset godina proučava dejstvo vitamina D i u svojoj knjizi "Prednosti UV zračenja" (The UV Advantage) tvrdi da izlaganje ultravioletnim zracima sprečava mnoge bolesti. Američka dermatološka akademija ga je zbog toga izbacila iz svog članstva, a članovi jednog građanskog udruženja za zdravu kožu ("Safe Skin Association") poveli su protiv njega pravu kampanju kako bi ga diskreditovali. Kako je otkrio dr Holik, oba udruženja finansiraju proizvođači zaštitnih sredstava za sunčanje

 

 

Piše: Ivona Živković

 

 

Čudne stvari se poslednjih godina događaju. Ne samo da ljudi više nisu u stanju da žive bez stručnog nadzora lekara i bez lekova već su se i mnogi prirodni fenomeni, za koje se hiljadama godina verovalo da daju život i zdravlje, pokazali veoma opasnim. Sunčevi zraci su jedna od takvih nedavno otkrivenih "opasnosti" i zato u popularnim medijima sve više dobijamo savete "znalaca" u belim mantilima da se sunca i dugog boravka na otvorenom prostoru što više klonimo.

Iako je život gradskog čoveka već organizovan tako da preko devedeset posto vremena provodi pod krovom ili u nekom zaklonu od sunca, i ono malo izlaganja na ulici dok se stigne do auta ili autobusa ispada da je opasno. Ljudi se zato leti mažu zaštitnim kremama sa faktorom protiv UV zračenja, stavljaju šešire i nose duge rukave. Radnici na njivama i na ulicama gradova, međutim, ne dobijaju zaštitne kreme i zaštitna odela niti su bolje plaćeni zbog toga što moraju po osam sati da rade na suncu. Što se mora, mora se.

Ali i pored brojnih upozorenja, čak i oni koji se pridržavaju instrukcija i redovno posećuju lekare obolevaju od raka kože, raka prostate, dojke, debelog creva, reume, rahitisa, artritisa, multiple skleroze. Bolesti je toliko da farmaceutski biznis, hteo ne hteo, ostvaruje sve veći profit. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom protiv UV zračenja samo su deo koji donosi dobru zaradu.

Ispada da što su naučna saznanja u medicini veća, bolesnijih je više.

I lekari i farmaceuti, kao i naučnici, tako se sve više umnožavaju i ne mogu da zadovolje tražnju bolesne ljudske populacije.

Ali, ako bi vam neki lekar u belom mantilu nakon mnogih skupih istraživanja i analiza koje koštaju hiljade evra, umesto skupe terapije koja bi uključivala ugradnju veštačkog kuka ili kolena ili implantaciju matičnih ćelija, preporučio obično sunčanje, verovatno biste pomislili da se šali. Kolege bi ga istog trenutka proglasile šarlatanom.

Dr Majkl Holik se već trideset godina suočava sa nekom vrstom takvih problema.  Američka dermatološka akademija ga je izbacila iz svog članstva, a kada je objavio knjigu "Prednosti UV zračenja" (The UV Advantage), članovi građanskog udruženja za zdravu kožu, "Safe Skin Association", poveli su protiv njega pravu kampanju kako bi ga diskreditovali. Kako je sam dr Holik otkrio, ovo društvo se uglavnom finansira upravo od proizvođača zaštitnih sredstava za sunčanje.

Ali, dr Holik ne posustaje. Jer ono što već decenijama pažljivo istražuje, to je kako vitamin D, koji nastaje u koži izlaganjem suncu, dalje deluje u našem organizmu.

Tako je razotkrio da ovaj vitamin ima ključnu ulogu u nastanku mnogih bolesti za čije simptome savremena medicina propisuje veoma skupe medikamente, a koji u stvari i ne leče već samo doživotno ublažavaju tegobe.

Međutim, ono što ne leče lekari, leči Sunce. Da bi se zaštitila od UV zračenja, koža proizvodi D vitamin. Sama reč vitamin znači da se radi o vitalnom sastojku, znači nečem čega u organizmu mora biti. Prosto rečeno - bez tog sastojka nema života jer se organizam kao veoma složena konstrukcija, u kojoj se obavljaju još složeniji biohemijsko-električni procesi, menja, i čak raspada. Početak promena ili raspadanja sistema oseća se kao simptom bolesti.

Tako jednu od ključnih uloga igra aktivirana forma vitamina D. Naime, nakon što se stvori u koži, on menja svoju formu i ta nova forma (modifikacija) kreće da cirkuliše po organizmu i obavlja svoju vitalnu funkciju. Krv prenosi samo tu modifikovanu formu i ona tako ide do raznih tkiva i organa gde se i dalje modifikuje i obavlja vitalne poslove. Ukoliko ove prve, a zatim i druge modifikacije nema, njegov unos u organizam preko hrane ili sunčanjem nema efekta. Dr Holik je jedan od najboljih poznavalaca ovih modifikovanih formi i član je tima koji je jednu takvu modifikaciju uspeo i da veštački sintetizuje. I ona se, na užas farmaceutskog biznisa, sve više koristi kao efikasna terapija za mnoge bolesti.

 

 

Vitamin ili hormon?

 

Način cirkulacije vitamina D je tako mnogo kompleksniji nego što se ranije mislilo.

Naime, jedno od prvih pitanja sa kojim su se suočili naučnici bilo je šta je vitamin D - hranljivi sastojak (pošto ga ima u hrani) ili hormon, jer se tako ponaša u organizmu? Hormoni su, naime, određene supstance koje sam organizam stvara i imaju podsticajnu ulogu za rad nekog organa, kao neki impuls. Reč "horm" na grčkom to i znači. Zanimljivo je da modifikacije vitamina D u organizmu imaju upravo takvu ulogu - podsticajnu. Zato ga mnogi smatraju i hormonom.

Još 1800. je otkriveno da bakalarovo ulje leči rahitis, ali ga i sprečava, pa se pomislilo da se u tom ulju nalazi vitalan sastojak za kosti, i nazvan je vitamin A. Ali, kuvanjem bakalarovog ulja vitamin A iz njega nestaje, dok lekovito svojstvo za kosti ostaje. Zato se došlo na ideju da tu ima još nečeg veoma važnog za kosti. Već su bili identifikovani vitamini A, B, i C, pa je taj novootkriveni sastojak nazvan - vitamin D.

Sto godina kasnije je otkriveno da se izlaganjem suncu pod dejstvom UV zraka koža brani tako što proizvodi upravo taj sastojak nazvan vitamin D. I onda je zaključeno da se oboljenja kostiju, posebno rahitis, leče izlaganjem suncu.

Ovu teoriju životinje svakako ne znaju, ali izlaganje suncu skoro sve praktikuju, jer očito imaju za tim biološku potrebu.

Ali, najveće otkriće u vezi sa vitaminom D dogodilo se 1970. kada je utvrđeno da on nakon stvaranja u koži cirkuliše kroz organizam i modifikuje se u sve složenije oblike. I tek tada nastaje njegovo vitalno dejstvo. Naime, vitamin D iz kože ide najpre u jetru gde se hidroksilira i tako nastaje prva modifikovana aktivna forma nazvana 25 hifroksi vitamin D. To je forma vitamina D koja cirkuliše putem krvi i koju doktori mere. Ali, to još nije dovoljno aktivna forma vitamin D, već se ona modifikuje još jednom u još složeniju formu, a to je 1,25 dihodroksi vitamin D. I to je do sada najaktivnija otkrivena forma vitamina D. I upravo ona daje impuls crevima koliko kalcijuma da apsorbuju iz hrane, te onda taj kalcijum ubacuje u krvotok odakle stiže do kostiju. Zato je važno da se u blizini ove forme vitamina D uvek nalazi i kalcijum, a onda i fosfor i magnezijum. Za pravljenje 1,25 dihidroksi vitamina D zaduženi su bubrezi, ali i neki drugi organi. Za sada se zna da su to prostata, debelo crevo, ali i grudno tkivo. Zanimljivo je da su to tkiva koja su veoma podložna kanceru. Njihove ćelije odnosno mitohondrije u njima na taj način su očito izložene velikom utrošku energije zbog poslova koje moraju da obavljaju.

Dakle, za zdravlje kostiju i mišićnog tkiva potrebno je da u organizmu postoji aktivna forma vitamina D nazvana 1,25 dihidroksi vitamin D.

Kod osoba sa bolesnom jetrom postoje dva problema. Jedan je da takav organizam nije u stanju da stvori prvu modifikaciju 25 hidroksi vitamina D, a drugi je ukoliko organizam ima smanjenu apsorpciju masti s obzirom na to da se vitamin D rastvara u mastima. Tada nastaje nedostatak vitamina D odnosno njegovih aktivnih formi, čak i kada se on stvara u koži ili unosi sa hranom u dovoljnim količinama.

Sličan je problem sa bubrezima koji ne funkcionišu dobro.

Upravo takvi ljudi imaju problem sa osteoporozom ma koliko unosili kalcijum u organizam.

 

 

Sintetizovan aktiviran vitamin D

 

 

Zato se u ovim slučajevima mora uzimati aktivna forma vitamina D, a ona se ne nalazi u onome što se prodaje kao hranljivi suplement.

I dr Majlk Holik je bio u timu stručnjaka koji je prvi uspeo da sintetizuje hemijski tu veoma aktivnu formu nazvanu 1, 25 dihidroksi vitamin D, koji neki smatraju hormonom. Za njeno dobijanje korišćena je jedna mnogo složenija procedura. Ova aktivna forma vitamina D može se dobiti samo kao propisana terapija i ona se koristi za lečenje osteoporoze i u Evropi i Japanu. Aktiviran vitamin D (1,25 dihidroksi) uzima se oralno ili se ubrizgava u krv.

Rezultati takvog lečenja pokazali su se veoma uspešnim. I oni koji su imali slab rad bubrega, i oni koji su bili vezani za invalidska kolica zbog problema sa kostima, ponovo su počeli da hodaju.

Još jedno važno otkriće iznenadilo je naučnike. Koža ne samo da proizvodi vitamin D već i prepoznaje aktiviran vitamin. I to je jedno od najnovijih otkrića o čemu dr Holik posebno govori u svojoj knjizi "Prednosti UV zračenja".

Naime, aktivirana forma 1,25 dihidroksi vitamin D može da spreči rast ćelija kože i to je pokazao eksperiment sa ćelijama kože koje su uzgajane u kulturi.

Tako je doktor Holik još 1985. počeo da razmišlja o mogućnostima lečenja psorijaze (hyperproliferative skin disorder psoriasis) aktivnim vitaminom D. I ovaj tretman se danas sprovodi.

 

 

Deficit vitamina D i geografska širina

 

Otkriće da vitamin D ne samo da reguliše metabolizam kalcijuma već da je u stanju da reguliše i rast ćelija u koži, dovelo je do zaključka da je možda moguće povezati nedostatak vitamina D sa pojavom raka kod ljudi koji žive na većoj geografskoj širini, daleko od Ekvatora, jer su upravo oni deficitarniji ovim vitaminom zbog slabijeg dejstva sunčevih zraka.

Naime, na geografskim širinama iznad 40 stepeni, čak 60 posto populacije je izloženo riziku da postane deficitarno vitaminom D.

Ugroženost je najveća na kraju zime, ali mnogi su deficitarni i posle leta naročito zbog korišćenja zaštitnih kremova za sunčanje. Ali sve ovo može biti prolaznog tipa i adekvatnim  izlaganjem suncu vitamin D seponovo stvara. Problem nastaje kada je ova deficitarnost hronična i traje godinama kod ljudi koji se uopšte ne izlažu suncu ili imaju jaku pigmentaciju koja je duboko u koži i UV zraci se teže probijaju, kao što je kod crne rase.

Po mišljenju dr Holika, organizmu je dnevno potrebno 1.000 i.j. (međunarodnih jedinica) vitamina D da bi se zadovoljile potrebe tela. I to je veliki problem, jer se sa hranom ne unosi dovoljna količina ovog vitamina (kao što tvrde neki stručnjaci). Takođe, multivitaminski preparati daju samo 40 i.j. vitamina D što je 40 procenata potreba.

I ovde se izgleda radi o sličnom principu izračinavanja neophodnih količina vitamina i to su "stručna" merenja koja se plasiraju preko velikih medicinskih autoriteta, zapravo napravljena tako da pogoduju interesima farmaceutskog biznisa.

Ako bi se unos vitamina D vršio samo putem hrane, po mišljenu dr Holika trebalo bi tri puta nedeljno jesti bakalar ili skušu, ili piti dnevno deset čaša mlaka ili soka od pomorandže. Da i ne govorimo o tome da pasterizovano mleko, kakvo se jedino može naći u prodavnicama, nema u sebi enzime neophodne za njegovo razlaganje u organizmu. Ove enzime ima samo sirovo sveže kravlje mleko, ali ono je u tim količinama premasno. Tako je mnogo jednostavnije izaći na sunce, i to u početku bez ikakvog zaštitnog krema, sve dok se vitamin D ne napravi u koži i ne pusti svoj karakterističan miris. Onda se može staviti krem sa zaštitnim faktorom, ukoliko nam je stalo da dobijemo tamniji ten.

Sad je pitanje koliko vremana treba biti na suncu? Neki izgore posle deset minuta, a neki mogu satima da se čvrlje. I to je poenta, o čemu u svojoj knjizi dr Holik daje i tačnu tabelu, a što sve zavisi i od pripadnosti određenoj rasi, ali i u zavisnosti od geografske širine gde se suncem napajamo. Važno je i da se suncu izloži što veći deo kože (koliko je to moguće), ali je dovoljno da se suncu svakoga dana bar izloži što veća površina ruku i lica.

Stanovnici Velike Britanije bele kože mediteranskog tipa moraju tako dnevno imati bar 30 do 60 minuta izložene ruke, noge i lice i to dva do tri puta nedeljno. Za kavkaski tip kože ne treba više od 5 do 10 minuta dnevno, do tri puta nedeljno.

Američki i evropski crnci, međutim, pošto imaju duboku pigmentaciju na koži, samim tim su veoma zaštićeni od UV zračenja, pa oni za razliku od belaca mogu na suncu biti i trideset puta duže a da zbog toga nemaju oštećenja na koži. Tako oni imaju prirodni zaštitni faktor 15 do 30. Ali zato oni koji žive u urbanim sredinama u Evropi i SAD, moraju mnogo više vremena da provode na suncu da bi zadovoljili svoje potrebe za vitaminom D.

Po istraživanjima naučnika koji su proučavali DNK mitohondrija, koji se prenosi samo preko majke, otkriveno je da svi ljudi potiču upravo iz Afrike, i da je tu ljudska vrsta provela prvih 140.000 godina, pre nego se krenulo u kolonizaciju ostalih delova na planeti. Ispada da su ljudi stvoreni da žive pod vedrim nebom, ali da su tu sposobnost vremenom izgubili kako su sve više razvijali naseobine sa zaklonom.

Zato danas među ljudima sa crnom kožom u SAD vlada prava epidemija raka prostate.

Stavljanje zaštitne kreme za sunčanje sa faktorom 8, smanjuje se sposobnost kože da stvori vitamin do čak 95 procenata. Trideset minuta sunčanja u kupaćem kostimu bez zaštitnog krema, jednako je uzimanju 20.000 i.j. vitamina D putem hrane.

Važno je napomenuti i da oblaci, kao i mnoge čestice u industrijski zagađenim sredinama, skreću ili apsorbuju UV zrake. Isti je slučaj sa staklom. Tako koža neće proizvesti vitamin D ako sedimo u stakleniku, ispred prozora ili u automobilu. Zastakljivanje terasa u gradovima je veoma štetna moda, a o tome kakvo je povrće koje se gaji u staklenicima ne treba mnogo mudrovanja da bi se shvatilo. Najprostije rečeno - felerično. Bez obzira na to kako lepo izgledalo. I mi u Srbiji poslednjih godina sve više jedemo paradajz, krastavac, papriku koji su potpuno bez ukusa.

Zbog nedostatka vitamina D organizam tako iz hrane uzima samo 10 do 15 posto kalcijuma, a us sunčanje taj procenat se povećava na 30 posto.

Takođe je važno napomenuti da ne postoji bojazan od trovanja vitaminom D zbog dužeg izlaganja suncu. Koža, naime, pravi onoliko vitamina D koliko je to organizmu potrebno, a višak se onda uništava. Zapravo je sunce to koje uništava ove viškove vitamina D u koži. Oni koji satima bez zaštite ostaju da se čvrlje na suncu, tada jednostavno počinju da gore i nastaju opekotine na koži. Da li to znači da se koža žrtvuje upravo zato da se čitav organizam ne bi otrovao prekomernom količinom vitamina D? Priroda je očito sve sredila sama i bez farmaceuta i saveta "stručnjaka" u belim mantilima.

 

Skladištenje vitamina D i gojaznost

 

Već smo rekli da kada se u koži nakupi dovoljna količina D vitamina, on kreće preko krvotoka da cirkuliše po organizmu. I naravno organizam ga, "znajući" da sunca nema, uvek - skladišti za tmurne dane.

Aktivna forma 25 hidroksi vitamin D u krvi tu se nalazi dve nedelje. Toliki je period njenog raspadanja. Nakon toga se mora organizam snabdeti novim količinama. Ukoliko ni za dve nedelje ne odemo na sunce, postoji rezerva koja je uskladištena u mastima. I ona se aktivira. Problem je što kod gojaznih ljudi ogromna količina masti iz sala jednostavno "usisa" vitamin D, odnosno previše ga razloži tako da on ne može iz masti da izađe kako bi ga pokupio krvotok.

Zato su debeli ljudi često deficitarni vitaminom D. Oni tako mogu koristiti samo aktivnu formu koja je uskladištena u krvi i traje dve nedelje, i moraju se zbog toga stalno izlagati suncu. Zbog ovog velikog razlaganja (gubljenja) vitamina D u mastima, debeli moraju imati dnevni unos od najmanje 2.000 i.j.

 

Uticaj vitamina D na mentalne aktivnosti

 

Vitamin D reguliše i nivoe lučenja hormona melatonina. Ovaj hormon luči hipofiza i on prouzrokuje kod ljudi pospanost i tera organizam u stanje hibernacije. A vitamin D upravo snižava nivo melatonina. Šta se događa kod nedostatka vitamina D? Ljudi koji žive daleko od Ekvatora, u severnim krajevima se tako ujutru bude a da im nivo melatonina nije smanjen i oni osećaju zato hroničan umor i pospanost. Ovo se naziva "sezonskim emotivnim poremećajem" i ima za posledicu tešku depresiju. Tako je i postotak samoubistava i alkoholizma u ovim delovima sveta veći. Tipične su nordijske zemlje, Rusija, Kanada. Ovi ljudi prosto imaju potrebu da čitave zime budu hibernirani. A razlog je upravo slaba izloženost sunčevim zracima i hronični nedostatak vitamina D.

Pored ovoga javljaju im se bolovi u kostima i mišićima, što ih takođe čini depresivnim.

Jedna studija je pokazala da povećanjem nivoa aktivnog 25 hidrokis vitamina D u krvi nestaju ovi simptomi "sezonskog emotivog poremećaja".

U Australiji su napravili i jednu studiju kada su zaključili da je mogućnost da neko oboli od šizofrenije veća ukoliko je osoba rođena zimi. Nije dokazano da to može biti povezano baš sa nedostatkom vitamina D, ali je poznato da je uloga vitamina D veoma važna prilikom formiranja mozga.

Zna se i da ljudi sa hroničnim nedostatkom vitamina D imaju mišićnu slabost, a pored osteoporoze može nastati i osteomalacija, što je kao rahitis kod odraslih. Ovim pacijentima se često pogrešno dijagnostikuje fibromijalgija, tvrdi dr Holik.

 

 

 

 

 

Ljudi su stvoreni da žive napolju

 

Statistika rađena u SAD pokazuje zastrašujuće veliki procenat ljudi koji su deficitarni  vitaminom D.

 

Tako je pronađeno da je deficitarno čak 40 posto stanovništva:

 

32 posto lekara i studenata medicine u jednoj bolnici gde je sprovedeno istraživanje.

42 posto afroameričkih žena u trudnoći.

48 posto devojčica od 9 do 11 godina.

60 posto pacijenata u svim bolnicama.

76 posto trudnica ima ozbiljan deficit, što kod dece može stvoriti predispozicije za kasniji nastanak dijabetesa (tip 1), artritisa, multiple skleroze i šizofrenije.

81 posto dece od takvih majki je deficitarno vitaminom D.

80 posto pacijenata koji leže u kući su deficitarni vitaminom D.

 

 

 

 

Prirodni superantioksidanti štite od UV zračenja

 

Pojedini superantioksidanti uveliko pospešuju sposobnost tela da se izbori sa opekotinama zbog prevelikog izlaganja suncu. Astaksantin je jedan od najmoćnijih prirodnih zaštitnih faktora i dozvoljava i belim ljudima ostanak na suncu dva puta duže pre nego što koža počne da gori. Drugi moćni antioksidant sa ovom sposobnošću je tropsko bobičavo voće, kao voće akai ili šipak (Punica granatum). Svi ovi antioksidanti pokazali su se kao veoma dobri u lečenju kancera.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane