Pakao
Zrenjanin: Taksi
mafija u odnosu na koju je Al Kapone bio beba
Kuki, Šuki i ostali Frangi
U Zrenjaninu važe stari feudalni odnosi: ko preuzme vlastelinku sa njom dobija i kmetove.
Vlastela su gazde iz taksi mafije, a kmetovi su nesreæni vozaèi. Policija je tu samo da
skida kajmak i da se ne meša u svoj posao
Milan
Malenoviæ
Miladin Cvetiæ iz Zrenjanina nekada je službovao u MUP-u. Zbog lažne
optužbe za zloupotrebu službenog položaja otpušten je sa posla. Pravosnažnom presudom iz 2003. osloboðen
je svih optužbi i rehabilitovan, ali nije vraæen na posao. Miladin ima
porodicu i kao èastan èovek oseæao je obavezu da sve uèini kako bi svojim ukuæanima
omoguæio koliko-toliko normalan život. Zato je poèeo
da radi kao linijski taksista u Zrenjaninu. Za posao je koristio auto svoje æerke,
opel suzu.
Mama svih tata
Oni bezobzirni i bezdušni ovo su iskoristili da bi se obogatili preko tuðih
leða, pa su obznanili kako žele da osnuju taksi udruženje,
èiji bi èlanovi dobili dozvolu da se bave ovim poslom. Neki vozaèi
su poverovali, drugi su bili prisiljeni da poveruju, a najupornije neverne Tome
postale su žrtve organizovane bande koja ih je kažnjavala za primer drugima.
Tako je nastradao i Miladin.
Èlanarinu
od 2.000 dinara dnevno od Miladina i drugih vozaèa uzimala je izvesna
Olgica Ðorðeviæ, medicinska sestra, poznata po svom nevenèanom suprugu Zoranu
Frangiju, tati svih bosova nelegalnih taksista u Zrenjaninu. Ko æe
za koga da vozi u principu je bila odluka proizašla iz dogovora
gazda. Vozaèi se nisu pitali.
Olgica je vozaèima prièala da iza nje stoji izvesni Goran Petroviæ, koga je opisivala kao psihopatu, dvostrukog ubicu i èoveka
sa jakim leðima u policiji. Kako æe se kasnije videti, izgleda da je sama Olgica bila mama svim tatama taksi
podzemlja.
Nesreæni i preplašeni vozaèi svoju dnevnu èlanarinu, koja se na srpskom zove reket, kada gazde nisu tu, predaju i
prodavaèicama u Impelovom kisoku, dok drugi hitaju u taksi udruženje Maksi
i tu ostavljaju pare, da sluèajno gazde ne pomisle kako neæe
da plate. Neki se odluèuju i da odbiju poslušnost.
Dvojica taksista sa stanice Bagljaš, tako, prestaju da plaæaju
reket. Da bi ih disciplinovao, Zoran Frangi jednog od njih presreæe u
Novom Sadu i surovo prebija. Nesreæni èovek
sluèaj prijavljuje policijskoj stanici na Detelinari, odatle predmet prosleðuju
u Zrenjanin, gde o svemu obaveštavaju Frangija. Nekoliko dana kasnije
pretuèenom taksisti biva zapaljen auto, a ubrzo i drugom neposlušnom vozaèu
vozilo nestaje u plamenu. Policija Zrenjanina se pravi blesavijom nego što
i inaèe jeste, a ostali vozaèi shvataju lekciju. Pobunjenika je sve
manje.
Obavešteni smatraju da divlje taksi tržište Zrenjanina gazdama donosi
najmanje hiljadu evra dnevno. Neki veruju da se ubire i preko dve hiljade. Od
2.000 dinara dnevno po glavi vozaèa toliko para ne može
da se namakne, ali može od 4.000, zbog èega podivljale gazde smišljaju poseban plan.
Naizgled, na ulici besni rat izmeðu gazda. Jedni drugima bi
da otimaju vozaèe, ali tako da nijedan gazda ili auto u njegovom vlasništvu
ne nastrada. Stradaju samo vozaèi koji voze automobile u sopstvenom
vlasništvu. Da bi preživeli, nesreænici onda plaæaju reket i jednima i drugima. Znaèi, duplo. Najmanje. Može
ponekad da se omakne i trostruko, ali je to, milošæu gazda, ipak,
retkost.
Banditi sa zaštitom policijske uprave, konkretno naèelnika
PU Zrenjanin Bojana Markoviæa, lako reketiraju nezaštiæene vozaèe:
neposlušnima pale automobile ili ih prebijaju, a batine neretko dobijaju i sami
putnici. Pravi Divlji zapad u vojvoðanskoj ravnici.
Policija i pravosuðe, naravno, ni na koji naèin ne pokušavaju
da zavedu red. Haos im je isplativiji.
Fini ljudi i poneko ubistvo
Miladin je u to vreme radio za nekog Acu Stankoviæa, gazdu na balkanski naèin. Èoveka
koji mulja èaèkalicu po praznim ustima i laže svoje kmetove kako æe
da im sredi legalizaciju, odnosno da izdejstvuje da dobiju dozvole za
taksiranje. Jututunci se svaki put oduševe kada èuju
èarobnu reè juhahaha, i tako Aca vlada svojim stadom.
Na drugoj strani su neki Kuki i Šuki, odnosno Dušan Markoviæ i Dragan Zdravkoviæ. Oni svojim Jututuncima ništa
ne obeæavaju - oni ih samo biju. Kada se naljute umeju i vozilo da im zapale, a
neki æe i glavu da izgube. Inaèe su Kuki i Šuki
pristojni ljudi.
Dana 3. septembra 2009. njih dvojica zaustavljaju Miladinovo vozilo koje se
kretalo iz Zrenjanina prema Kleku. U automobilu nije bilo putnika, veæ
samo vozaè sa suprugom. To je desperadosima olakšalo posao i oni bez posebne
muke od nesreænog èoveka otimaju 2.000 dinara uz opasku da od tog momenta on radi za njih, a
ne više za Acu Stankoviæa.
Miladin po odlasku drumskih razbojnika zove svog "gazdu", Acu, i preprièava mu ceo dogaðaj. Gazda Aca ga umiruje reèima da on radi za njega, a da Kuki, Šuki
i slièna boranija ne treba da ga interesuju. Usput mu nareðuje
da predveèe svrati da mu da dnevnu èlanarinu. Kako, kada mi je sve oteto,
pita zapanjeni Miladin. To me ne interesuje, odgovara Aca i prekida vezu.
Miladin, kome su nekadašnje kolege iz policije davno okrenule leða jer nije umeo da sauèestvuje
u njihovim nezakonitim pohodima, odluèuje da i Aci odnese pare,
iako je tog dana veæ platio reket drugoj bandi.
Posle neke dve nedelje duplog oporezivanja, Miladinovoj æerki
puca film. Ona je vlasnik opela suze kojim njen otac taksira i ona od
njega traži da prestane da radi dok se ne reguliše pitanje izdavanja taksi
dozvola. Dosta joj je da njen veæ ionako životom
unesreæeni otac plaæa dnevni reket svima koji se provuku kroz neèiji krevet. Upravo u
to vreme je ona sluèajno na ulici naletela na Olgicu i ovo joj rekla. Bilo joj je dosta svega.
Olgica joj na to samo odgovara: "Neæeš još
dugo da se smeješ."
U noæi 14. na 15. septembar 2009, oko dva sata ujutru, na parkingu ispred zgrade
u Veljka Vlahoviæa 10, u podmetnutom požaru izgoreo je opel suza kojim
je Miladin hranio porodicu. Sledeæeg dana vlasnica izgorelog
auta, Svetlana Cvetiæ, podnosi kriviènu prijavu protiv lica za koja je verovala da su umešana
u ovaj dogaðaj. Umesto da pohapsi poèinioce koji su joj veæ
odavno bili poznati, policija o svemu obaveštava Kukija i Šukija,
a njih dvojica krajem decembra pokušavaju da dokrajèe
posao i da ponovo zapale olupinu automobila, koja je stajala ispred kuæe
Cvetiæevih.
Zamenik Okružnog javnog tužioca Edita Tatiæ zatim odbacuje kriviènu prijavu Cvetiæa pozivajuæi se na fingirani policijski izveštaj 960-09 u kome je èak
naveden i pogrešan vlasnik zapaljenog automobila. Posle toga Miladinova æerka
podnosi prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv
inspektora Kerleta i Marjanoviæa, kao i protiv samog naèelnika PU Zrenjanin.
Ubrzo posle toga sa broja u privatnom vlasništvu (poznatog
redakciji) porodicu Cvetiæ poziva izvesni Milan Aleksiæ, koji se predstavlja kao
da je iz "unutrašnje kontrole". Interesuje ga šta je sve porodica pisala
ministru. Koliko je ovaj poziv bio imbecilan pokazuje i to što
im se Aleksiæ izvinio da ne može dugo da prièa, jer nema dovoljno kredita. Zato ih je pozvao da se naðu u
samoj zgradi policije, kod ljudi na èiji su se rad Cvetiæi žalili!
Zajednièko dranje kože
Ni u pravosuðu Cvetiæi nisu bili bolje sreæe. Ilustracije radi, sudski dostavljaè im je pismena istražnog
sudije Karolja Šmita obavezno dostavljao nedeljom u veèernjim
satima, i to bez koverte. Kao da se plašio da ga neko ne vidi da
ide u kuæu buntovnika.
Krajem prošle godine konaèno dolazi do pravog obraèuna
izmeðu voða klanova u Zrenjaninu. Zoran Frangi, nevenèani suprug Olgièin,
puca na Gorana Petroviæa, za koga nije sigurno šta taèno doðe
Olgici. Tri metka su ranila Gorana, ali je preživeo. Olgica skuplja èaure
sa mesta obraèuna i njih zajedno sa oružjem sklanja kod taksiste Nedeljka
Avinovskog, gde ih policija kasnije i pronalazi.
Pošto su na ovaj naèin i Zoran i Goran sklonjeni sa ulice, Olgica utehu traži
kod drugog. Jedan je malo, a dvojica potaman. Novi izbor su veæ
pomenuti Kuki i Šuki. Njihova sledeæa žrtva je Predrag Šiklica, koga u njihovom prisustvu 11. februara
2010. ubijaju Goran Dragiæ i Ðorðe Blažiæ.
Posle ovog zloèina, Dragiæ pada u ruke policiji, a Blažiæ
uspeva da napusti Srbiju i da privremeno utoèište
naðe u Hrvatskoj. Na brod koji saobraæa izmeðu
Splita i Ankone 8. aprila 2010. ukrcava se slovenaèki
državljanin Alojz Mirik. Hrvatskom pograniènom policajcu je Alojzov
pasoš sumnjiv i traži dodatnu proveru, u toku koje se utvrðuje da je putna isprava
ukradena, a da je njen nosilac Ðorðe Blažiæ,
za kojim je srpska policija raspisala meðunarodnu poternicu.
Do podataka o toku samog ubistva Šiklice istražni
organi su, izgleda, došli priznanjem samog Dragiæa. O spremnosti ovog poèinioca
da sve isprièa na predstojeæem glavnom suðenju, neko iz policije ili pravosuða obaveštava ljude iz
podzemlja, pa oni 13. jula 2010. bacaju bombu na kuæu
Dragiæevih roditelja. Niko nije povreðen, ali je to jasan znak
upozorenja da i u taksi mafiji važi omerta - zakon æutanja.
Nesreæni divlji taksisti u Zrenjaninu æute i rade, ili trpe batine
i opet æute. Miladin Cvetiæ za sada ne radi. Nema èime, jer mu je auto izgoreo, a na stari
posao u policiji ne može da se vrati dok su ovakvi banditi tamo na vlasti.
Nije po zakonu, ali mora se
Linijski taksi je vrsta
prevoza koja lièi na autobuski saobraæaj, samo što se koriste manja vozila.
Veæ smo pisali o tome da ovakav naèin prevoza putnika mogu da obavljaju samo vozila sa najmanje devet sedišta. Opel suza je registrovan za samo èetiri putnika i vozaèa. Znaèi, ne ispunjava uslove
predviðene zakonom. Ni ostala vozila linijskog taksija iz
Zrenjanina ne ispunjavaju te uslove, ali ih njihovi vlasnici ipak koriste da bi
prehranili porodice. Ima ih nekoliko desetina samo u tom gradu.
Duško Markoviæ, Dragan Zdravkoviæ, Olgica Ðorðeviæ i naèelnik Bojan Markoviæ još uvek su na slobodi. Rade svoje poslove. Jedni sa ove, drugi sa one strane
zakona. Jedinstveni su samo u podeli plena i zaštiti svoje kože.