Nismo mi od juče

Epizoda 146

Zoran Milojević

Moj otac, koji je beogradsko dete, u Beogradu je završio sve-od osnovne škole do fakulteta, pričao mi je da se između dva svetska rata, akcenat mladih Beograđana nije razlikovao od akcenta većeg dela Srbije. "Beogradski akcenat i dijalekt" se pojavio kad su izrasla deca onih koji su na partizanskim konjima ugazili u Beograd. Ta deca su poverovala da su nešto drugo u odnosu na "provincijalce".

U poslednje četiri decenije, taj "beogradski akcenat" je toliko napredovao da se izgubio čak i onaj akcenat koji sam ja zatekao u Beograd, pre četrdeset godina. U tome najbolje "napreduju" novinari RTS-a. Posebno mi paraju uši voditeljke "Slagalice" i urednik Dnevnika i voditelj "Nedeljnog popodneva", Vladimir Jelić. On je prevazišao sve, pa akcentuje tako da od izgovora srpskih reči pravi burlesku. Po mom mišljenju, Jelića bi trebalo "komisijski ukinuti".

U svetu, ali i kod nas, sve je više ljudi koji se zalažu za "životinjska prava". Kad malo bolje razmislim, među Srbima je zaista narastao broj lisica, tvorova i hijena, ali je broj majmuna među Srbima u ekspanziji. Da je danas Darvin živ, verujem da bi rekao da su Srbi poslednji ostaci čovekolikih.

Stari poznanik, dopisnik strane štampe iz Beograda, "poverljivo" mi priča kako NATO pakt pravi čitav podzemni svet ispod Šare i Prokletija. S obzirom da sam video fotografije još prošlog leta u Kosovskoj Mitrovici, pitam ga kao pristalicu Tonika Šljivke, zašto neko ne objavi te slike? "Ne bi bilo korisno", kaže on meni, a ja glupan ne razumem.

-Kad bi se a areni borili Britanci i Amerikanci sa jedne strane a sa druge lavovi, navijao bih za lavove!

Nije mi odgovorio ništa. A, ništa neće reći ni Tonik Šljivka.

Sigla je barem jedna dobra vest iz fudbala: fudbalski stadion Crvene Zvezde zvaće se "Rajko Mitić". Pre tri decenije, imao sam čast da slušam veličanstvenog Šekija koji nam je pričao o šamaru koji je dobio od Rajka Mitića, jer je Šeki je svojim driblinzima ismejavao protivnika (Austrijanca Ocvirka, tada najboljeg centarhalfa sveta)..

Kad je 1951. godine moj otac postao nastavnik, bio je plaćen po najvišem platnom razredu za srednje škole. Posle šest meseci, bio je plaćen po prvom platnom razredu za višu spremu. Posle tri meseca, otac je postao profesor i čekao još devet meseci da bi bio plaćen po prvom platnom razredu predviđenom za visoku spremu.

Posle tri godine, Zakon o platnim razredima nasleđen još iz vremena Kraljevine Jugoslavije, ukidao se postepeno, da bi na kraju i potpuno bio ukinut. Objašnjenje u javnosti je bilo da su "platni razredi ostaci komunističkog sistema i monarho-fašističke diktature, koji su neprimereni našem socijalističkom sistemu..".

Svi, iole pismeniji Srbi, do Drugog svetskog rata pisali su isključivo ćirilicom.. Svi privatni zapisi Nikole Tesle pisani su ćirilicom. Sva literarna dela između dva rata Ivo Andrić je pisao na ćirilici. Slobodan Jovanović, Miloš Crnjanski, Kralj Aleksandar, Nikola Pašić, svi naši pisci, pesnici, novinari...Svi su pisali ćirilicom. Danas dve trećine Srba piše latinicom.

Već je postala tradicija da Srbi "malo mnogo ništa" ne znaju o svom kulturnom nasleđu i tradiciji.