Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (90)

Tužilac podmazan, dokazi okrečeni

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Zaposleni u srpskom pravosuđu, svi osim sudija i tužilaca i njihovih zamenika, odlukom njihovog sindikata, stupiće 1. novembra, kada je ovaj broj već poslat u štampariju, u štrajk, do ispunjenja njihovih uslova. A traži se povećanje zarada, bolji uslovi rada...

Srpski premijer će odbiti svaki mogući dogovor, a već je dao direktive ministarki pravde da se štrajk ignoriše, a ona je naredila predsednicima sudova i tužiocima da prete i da šikaniraju one koji su u štrajku, da im prete otkazima...

Misija MMF-a je zabranila srpskoj vladi da do kraja 2017. godine izvrši bilo kakvo povećanje plata i zaposlenima u pravosuđu, vojsci, policiji....

I šizofreni srpski premijer će, bez imalo stida izaći i saopštiti da on lično ne dozvoljava da se plate povećaju, jer to traži MMF!

Ko rukovodi ovim nesrećnom zemljom?

Od sudskih taksi, koje sudovi prinudno naplaćuju od privrednih društava, ustanova i svih učesnika u postupku, mogu da se izdržavaju i sudovi i tužilaštva, ali premijeru je važan ''suficit u budžetu''. Da ubira takse, poreze, ali da nikom ništa ne plaća.

Štrajk zaposlenih radnika u pravosuđu paralisaće rad sudova i tužilaštva.

Srpsko pravosuđe je gore nego u tursko doba. Zaposlenima se neće pridružiti sudije i tužioci i njihovi zamenici, jer oni, u odnosu na druge zaposlene u državi, imaju dosta bolje plate, koje dobrom delu nosilaca pravosudnih funkcija služe za džeparac. Njihov glavni prihod je korupcija, kojom se nekažnjeno bave, jer su odani svakoj vlasti. Umesto primene zakona, veliki broj sudija i tužilaca postupa po direktivama izvršne vlasti i partijske oligarhije.

Magazinu Tabloid pismom se obratio građanin Jovica Bogosavljević, koji pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi izvršni postupak u predmetu I 38429/2013 - u kojem postupa sudija Jasmina Svorcan. Gospodin Boljanović je odlukom suda vraćen, posle deset godina, na rad u Ministarstvo odbrane. Presuda je izvršena tako što su ga iz Surdulice poslali na rad u Kikindu! Da bi mu se osvetili. On je morao to da prihvati.

Rešenje o izvršenju doneto je dana 23. 6. 2014 godine, ali ga sud nije dostavio na izvršenje, uz usmeno obrazloženje da je Vlada Srbije zabranila izvršenje presuda prema Ministarstvu odbrane Srbije.

Uputili smo pismo predsednici suda da nas obavesti da li je dosledna primena zakonitosti osnovno načelo pravnog sistema Srbije, ili su za sud važnije direktive koje izdaje izvršna vlast.

Nismo dobili odgovor. A, reč je o nekoliko hiljada presuda koje sud ne izvršava, jer je naređenje došlo ''odozgo''!

A da su sudski postupci pred srpskim sudovima čista lakrdija, govori i slučaj građanina Ivana Boljanovića iz Mladenovca, čije pismo objavljujemo uz izvesna skraćenja.

"...Dana 9 oktobra 2012. godine u mene je, u svom stanu u ul. Ljubice Ivošević-Dmitrov br. 31/7 iz unapred,sa šest metaka napunjenog revolvera (od kojih je jedan bio sa pojačanim razornim dejstvom - PPU metak ) pucao moj ujak Mirko Božić, pukovnik policije u penziji, bivši zamenik načelnika Glavnog štaba Republičkog MUP-a Srbije, da mojoj majci ne bi vratio dug od 32.000 evra koje mu je ona dala da reši neke svoje finansijske probleme još 2009. god. Od tih 32.000 evra, 25.000 evra mu je dala uz priznanicu, dok mu je 7.000 evra dala pre toga bez ikakve priznanice. Navedeni novac Mirko Božić mojoj majci nije vratio , majka je podnela parničnu tužbu sudu 6. septembra 2012. godine za iznos od 25.000 evra, a Mirko Božić je na mene pucao 9. oktobra 2012.god. Do danas on dug nije vratio, po dve presude - Osnovnog i Apelacionog suda, već mu sudski izvršitelji naplaćuju dug, ali u presudi zbog pokušaj mog ubistva, koja je preinačena u "nanošenje lake telesne povrede", navedeno je da nema motiva zašto je Mirko Božić pucao u mene.

Prema presudi Višeg suda u Beogradu, koju je donela sudija Snežana Nikolić-Garotić (kojoj je moj predmet dodeljen nakon što je smenjena iz Specijalnog Suda-prethodni sudija je bio Vladimir Duruz, koji verujem da kao čestit i pošten čovek, kako se o njemu priča. takvu presuda nikada ne bi doneo) Mirko Božić je meni ispalio tri metka dok sam bio od njega na dovoljnoj udaljenosti da ga nikako nisam ugrožavao, naneo mi prostrelinu desne nadlaktice i ustrelinu u desnu stranu grudnog koša,tako što je krivično delo pokušaja ubistva prekvalifikovano u nanošenje lakih telesnih povreda. I pukovnik policije je osuđen na devet meseci "teške " robije.

Lekari u UC-u sa mi ostavili projektil u ustrelini grudnog koša (iako je ustrelina po definiciji rana u kojoj je zaostao projektil ili neki njegov deo) koji se jasno video na tri rendgenska snimka i isti mi je izvađen tek posle dvadeset dana kada sam dobio visoku temperaturu i trpeo užasne bolove.

Presudu sudije Snežane Nikolić Garotić potvrdio je Apelacioni sud u Beogradu, predsednik veća sudija Zoran Savić i članovi veća sudija Vučko Mirčić i sudija Vesna Petrović (Ovo je najskuplje veće u Apelacionom sudu u Beogradu, napomena autora).

U toku suđenja, koje je trajalo tri godine tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jelena Katić ni jednog trenutka nije zastupala optužnicu koju je podigla protiv Mirka Božića, niti izvodila dokaze kojima bi je potkrepila, što je po ZKP-u bila obavezna : okrivljenom nije postavila ni jedno pitanje pri njegovom saslušanju pred dvoje sudija, ali je zato meni kao oštećenom pri saslušanju pred sudijom Vladimirom Duruzom postavila deset pitanja, na glavne pretrese nije dolazila već je slala zamene koje su ćutale kao zalivene. Nije došla čak ni na glavni pretres na kome su svoje nalaze obrazlagali sudski veštaci medicinske struke neuropsihijatar Branko Mandić i sudske medicine Branimir Aleksandrić i veštak balističar Milan Kunjadić, a zamena koja je bila prisutna trojici veštaka nije postavila ni jedno jedino pitanje.

Ja sam tražio da tužilac angažuje savetnika za balistiku, ali je Jelena Katić to odbila a zatim se nije ni pojavila na glavnom pretresu. Iz skice lica mesta na kojoj su sva oštećenja na zidu i plafonu sobe u kojoj je na mene pucao Mirko Božić se nalaze na desnoj strani zida, okrivljeni je prema svojoj izjavi na glavnom pretresu ispalio u mene tri hica svojom desnom rukom u pravcu moje desne ruke i da sam mu ja bio okrenut licem u lice što je notorna laž jer bi tada sva oštećenja od ispaljenih metaka bila na levoj strani zida - znači da sam mu u trenutku pucanja bio okrenut leđima. Tužilac se protivio rekonstrukciji pokušaja ubistva, iz razloga što je okrivljeni nakon uslovnog puštanja iz pritvora da se brani sa slobode bez dozvole Suda okrečio lice mesta i uništio poslednje materijalne dokaze sopstvenog zločina! Tužiocu to nije bio osnov da Optužnicu proširi zbog novog počinjenog krivičnog dela (uništavanja dokaza) već osnov da se protivi utvrđivanju stvarnog činjeničnog stanja!

Izuzeće tužioca Jelene Katić sa moga predmeta sam tražio dva puta preko Ministarstva pravde, dva puta preko Državnog veća tužilaca i jednom preko Republičkog javnog tužioca i ista nije izuzeta ( jer je morala da odradi unapred dogovoreni posao ) i uvek mi je odgovarano da je moj zahtev neopravdan i da ona radi sve po zakonu.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi ''da je okrivljeni vrstan strelac, šampion u pucanju u bivšoj Jugoslaviji, pa je jasno da je kritičnom prilikom, da je to želeo, mogao da pogodi oštećenog u bilo koji deo tela u kome se nalaze vitalni organi (ja sam pogođen u ruku i grudni koš u visini srca i metak je završio ispod desne lopatične kosti odakle je izvađen posle 20 dana) posebno kada se ima u vidu mala udaljenost sa koje je pucao i skučen prostor u kome oštećeni nije mogao da se zakloni ili pobegne, a naročito što mu je okrivljeni bio laka meta nakon ranjavanja, pa da je išao sa tim da ga ubije, to je mogao učiniti i do dolaska policije. "! Zaista sramno obrazloženje! (Au, al je to koštalo Božića velikih para, napomena novinara). Pitam se samo od kada se srce i pluća koji se smatraju vitalnim organima ne nalaze u grudnom košu? Zašto taj vrstan strelac koji je imao nameru da mene pogodi samo u ruku to nije i učinio već me je pogodio u ruku i grudni koš u kome se nalaze srce i pluća - vitalni životni organi! Od kada, ispaliti tri metka u leđa nenaoružanog čoveka, koji ti se nalazi na dovoljnoj razdaljini da te fizički ne ugrožava, ne predstavlja pokušaj ubistva - verovatno samo u slučaju kada to čini pukovnik policije!

Sudija Zoran Savić zaslužuje da bude citiran: "...Okrivljeni nije pucao u oštećenog sa namerom da ga ubije, već da ga pogodi u ruku" - navodi se u obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu. To što je pucao u grudni koš, to je omaška vrsnog strelca!

O tome koliko je i policija štitila Mirka Božića, najbolje govori podatak da deset meseci "nije znala adresu na kojoj isti stanuje nakon puštanja da se uslovno brani sa slobode pa su tužioci i istražne sudije za njim raspisivali potragu i tražili privođenje istog da bi ga saslušali zbog drugih krivičnih dela. Istražni sudija Višeg suda u Beogradu, stalno pijana Darinka Šćepanović mojoj majci svedoku pokušaja ubistva) na saslušanju preti rečima: '...naletećete vi na minu' (da istražni sudija preti svedoku pokušaja ubistva-moguće je samo u državi Srbiji). Ova kriminalna presuda kojom je država Srbija legalizovala pokušaj mog ubistva uvredila bi i inteligenciju debila." Boljanović Ivan, Mladenovac

Ovakve presude donose se svakodnevno u sudnicama u Srbiji. Građani nikada nisu bili nesigurniji. Samo streljački vod može da spase Srbiju od korumpiranih sudija i tužilaca, čije nasilje prelazi svaku granicu.

Pogotovu je nasilje sudija u manjim sredinama užasno. Već smo pisali kako građanin Tomislav Jeremić iz Sjenice pokušava da dođe do pravde u Osnovnom sudu u Sjenici. Sudija Samra Čengić ga iscrpljuje odlaganjem suđenja. Te službenici nisu okrivljenom uručili poziv, te nije videla blagovremeno da je on uplatio troškove veštačenja...To nasilje sudije Samre Čengić je postidelo i uglednog advokata iz Novog Pazara Mehmeta Hota, koji je odlučio da dalje besplatno zastupa nesrećnog Tomislava.

Ali, nisu sudije muslimani iz Sjenice samo protiv Srba namazani ratničkim bojama. Istina, njihova sprega je i porodična. Predsednik suda je Rifat Kurtović, a glavni advokat u gradu je njegova supruga Zerhija Mašović Kurtović. Pa ko hoće, neka se iščupa iz njihovih kandži.

I Sabaheta Zeković nikako da okonča parnicu u ovom sudu, jer sudija Samra Čengić ima svoje prioritete. Sabaheta i njen muž izgleda živi neće dočekati presudu sjeničkog osnovnog suda, u kojem sude porodični klanovi, koji godinama odugovlače suđenje, iscrpljuju stranke plaćanjem troškova za advokate i takse, tako da je život u Srbiji kao u vreme otomanskih kadija i sudija.

Podržimo štrajk zaposlenih u srpskom pravosuđu, da se izbore za svoja prava i dostojanstvo, ako to mi već ne činimo.

A. 1 Osuđeni pobegao iz zatvora zbog ugrožene bezbednosti

Bezbednost u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, poslednjih godina na izuzetno je niskom nivou, pa bi građani Novog Sada trebalo da budu zabrinuti, jer veliki broj teških prestupnika vrlo lako može da se domogne slobode. Razlog za to je nedovoljan broj čuvara, ali u većini slučajeva problem je nesposobnost i neprofesionalnost rukovodećih.

Poslednje u nizu bekstava desilo se proteklog meseca, a o čemu mediji nisu upoznati jer su u ovom slučaju direktno odgovorni rukovodioci,koji medije koriste samo za lično promovisanje i hvalisanje. Uprava zatvora pokušala je da prikrije bekstvo i razlog za isto, jer je za to direktno odgovoran, u tom momentu zamenik upravnika, načelnik Ajdarić, koji čak nije ni stalno zaposlen u ustanovi. Veoma je neozbiljno da neko poput njega vodi računa o bezbednosti oko 350 lica i 130 zaposlenih, jer je u pitanju radnik koji nema nikakvog iskustva i znanja iz oblasti bezbednosti. Ajdarić, koji je u ustanovu došao po stranačkoj liniji sa kupljenom diplomom ekonomiste, postavljen je na funkciju v.d. načelnika za obuku i upošljavanje pod ugovorom na određeno vreme. Takođe, veliki deo odgovornosti snosi i upravnik zatvora Zoran S. Jovanović, koji je pre odlaska na godišnji odmor za svog zamenika postavio nekompetentnog radnika koji je pokazao da voli da se igra bezbednosti, dok je načelnik za bezbednost kao nepodobna osoba isključen iz lanca komandovanja i odlučivanja.

Naime, osuđeni Dejan J. požalio se na osuđenog Branka S. da mu je prekinuo posetu, oteravši i njega i suprugu iz sale za posete. Nakon toga ga je pred čuvarima vređao i pretio mu, da bi na kraju i fizički nasrnuo na njega, o čemu postoje snimci sa video nadzora, kao i izjave čuvara i drugih osuđenih. Branko S. je nakon ovog događaja izdvojen u samicu, ali je nakon obavljenog neozbiljnog razgovora sa Ajdarićem vraćen na odeljenje gde boravi i Dejan J., iako su svi iz službe obezbeđenja bili protiv toga. Branko S. je inače premešten iz KPZ Sremska Mitrovica, gde je važio za problematičnog momka, radi boljeg tretmana u novosadskom zatvoru. U tom premeštaju posredovao je i Ajdarić pa je tako Branko S. stekao status „zaštićenog".

Videvši da je nasilnik vraćen na odelenje, Dejan J. je tražio da bude izolovan iz bezbednosnih razloga, ali je njegov zahtev odbijen pa je isti nastavio da trpi pretnje i uvrede. On je onda iskoristio priliku, kad je otišao na rad kao noćni čuvar na ekonomiji, da razvali žicu i pobegne iz kruga zatvora. Putem svog advokata poručio je da je pobegao iz bezbednosnih razloga te da će se sam vratiti u zatvor ako mu bezbednost bude garantovana,ali niko na to nije obraćao pažnju. Dejan J. je od strane policije priveden u Novom Sadu i vraćen u zatvor gde je kažnjen samicom. Branko S. i dalje ima status „zaštićenog" jer je isti za svoje ponašanje kažnjen samo ukorom, jer je na disciplinsku komisiju vršen pritisak od strane upravnika da se nasilnik što blaže kazni, pa su čak i neki pisani dokazi namerno uklanjani i uništeni kako se postupak nebi mogao završiti. Zbog propusta u radu rukovodećih niko nije pozvan na odgovornost, kao i u mnogi slučajevima do sada.

Prilično je jasno da je u ovom slučaju nasilnik ima zaštitu od strane rukovodioca, ali bi trebalo da se ispita koliko je, kome i na koji način isti platio za status „zaštićenog" i ko to u novosadskom zatvoru trguje pogodnostima sa osuđenim i pritvorenim licima.