Postdemokratija

LEGALIZACIJA PROSTITUCIJE

U zemljama u kojima je prostitucija legalan posao, službenice imaju redovne finansijske kontrole, sanitarne i lekarske preglede. Zato je kod nas to zabranjeno, jer ko zna šta bi se sve otkrilo takvom proverom svih onih koji se bave prostitucijom u politici i javnom životu, tvrdi Tabloidov kolumnista Mile Isakov, novinar i bivši podpredsednik u Đinđićevoj vladi, a potom ambasador Srbije u Izraelu.

Piše: Mile Isakov

Kad je nedavno poslanik SPS-a, Branko Ružić predložio da se prostitucija legalizuje, prva moja reakcija je bila negativna, kao i povodom svega što kaže taj tobožnji socijalista, koji nosi veći sat od glave. Ali, brzo sam se trgnuo. Ima i on pravo nešto da pogodi. Ne mogu ja zbog nekog ko zna da gleda na sat, a ne prepoznaje vreme, odustati od svojih uverenja. Ako sam, polazeći od sebe, protiv zabrane pušenja, moram biti i protiv zabrane prostitucije. Nek svako puši šta hoće. Ako sam za legalizaciju marihuane, onda sam i za legalizaciju prostitucije, mada dosad nisam bio korisnik ni jedne ni druge od te dve građanske samoinicijative. Nikad se ne zna.

Valjda sam u prvi mah imao otpor i zato što sam to smatrao lažnom dilemom, jer prostitucija je ovde uveliko legalna i legitimna. U svim delatnostima. Čak, u našoj Skupštini, koja bi verovatno odbila takav predlog, nema ni jednog poslanika koji se nije kurvao sa nekoliko partija. Za lovu, naravno. Pardon, ima jedan, profesor Pavićević, kojem je ovo prvi i jedini politički angažman. Možda postoji i još po neki, koji lično nisu menjali stranke, ili zajedno sa strankom koalicione partnere, kao prezervative, ali to su retki izuzeci koji samo potvrđuju pravilo. Svi ostali, bez stida i srama, javno su praktikovali političku prostituciju, u čemu je prednjačila upravo predsednica Skupštine. Valjda je zato i predsednica.

Naprimer, ceo SNS, koji je prethodno bio u SRS, a onda vodio ljubav sa Koštunicom, pa sa Tadićem, pa sa Dačićem. O incestu sa Šešeljem da i ne govorimo. I svi poslanici DS imali su ljubavnu aferu sa Đinđićem, Tadićem, Đilasom i Pajtićem, a neki od njih i sa liderima drugih partija čiji su ranije bili članovi. I posebno sa SPS-om, tešeći se međusobno u zajedničkom bolu. Naravno zbog love, a ne ljubavi. Sad su u svađi, kao pravi bivši ljubavnici, ali bol im je i dalje zajednička, boli ih Crven ban za narod i otadžbinu.

Ne treba posebno ni govoriti o onima koji su u samoj Skupštini nekoliko puta promenili boju lampiona ispred svog kupleraja, pa sad ne znaju ni kako im se tačno stranka ili poslanička grupa zove. A tu su i Rasimovi, Veljini i Čankovi pretstavnici, koji su zajedno sa svojim liderima u Parlament i vlast ulazili uvek sa drugim partnerima. Čak i tako da sa jednim uđu u Skupštinu, a onda pretrče kod jačeg u vlast. Nema ko se sa kime nije kurvao, zbog para. I svi bi oni glasali protiv legalizacije prostitucije, jer njenim priznavanjem priznali bi i tu svoju sklonost. A onda, ako se to omogući baš svima, oni više ne bi bili tako poželjni. Najstariji zanat, ako se legalizuje, ni za njih više ne bio tako profitabilan.

Prva i najglasnija protiv Ružićevog sasvim neobaveznog predloga pri novogodišnjem ćaskanju u nekim novinama, u kojem je mali iz fudbalskog podzemlja glumio političara sa ljudskim likom, bila je njegova šefica u Skupštini. Plavuša, Dijana Vukomanović, zgrozila se nad idejom da se legalizuje to navodno iskorišćavanje žena, kao da nju takođe ne koriste kao ikebanu u stranci i Skupštini. Kao da njeno ljupko lice ne prepoznajemo samo kao deo kulise u izbornim kampanjama, pa čak i na konferencijama za štampu, kad njih desetak, kao nemi hor, postroje iza leđa predsednika partije, da se osmehuju kao starlete dok on govori ili mudro klimaju glavom, kao da razumeju. A znamo je i iz Skupštine, gde kao deo glasačke mašine, koja uredno podržava predloge vlade i revnosno glasa za njih. Ko zna sa kime je sve dotična morala u krevet ili onako usput s nogu, da bi dogurala do potpredsednice stranke i šefa poslaničke grupe. Da bi postala razredni starešina, koji pazi da se đaci iz njenog odelenja strogo drže naučenih lekcija, a ne da improvizuju nešto iz svoje glave, ko Ružić, koji se neprestano trudi da se prikaže kao samostalni frajer. Jeste da mu je i srce na levoj strani, ali na levoj ruci je i Big ben. Sa tim budilnikom može se u dubine i do dvadesetak metara, mada on kad gnjura dupe mu se vidi. Kao ono kad je izjavio da ne veruje da je predsednik FK Partizana kriv za pronevere, mada on ne zna njegovo poslovanje, jer sa njime nema nikakve veze osim čisto sportske trgovine bodovima i igračima.

Naravno, Vukomanovićka nije u pravu kad kaže da se u prostituciji iskorišćavaju samo žene. Ima suprotan primer upravo u svojoj stranci u slučaju starog asa Mrkonjića. On je, da bi produžio svoj politički vek, pokušao da izigrava švalera i u sedamdesetoj, kako bi pokazao da je još vitalan i potentan. Ali, zaljubio se, siroma, i propao. Bila je to propagandna prostitucija, smišljena da seks skandalom podigne rejting i Mrki u politici i Bekuti na estradi, ali Mrka, željan nežnosti koje u politici nema, poverovao je u to i tako prekršio osnovno pravilo političara - Nikad ne smeš da sam poveruješ u ono što pričaš narodu. Znači, ako hoćeš da uspeš u ovoj zemlji, moraš da se uklopiš u lanac prostitucije. Ništa iskrenost, ništa emocije, samo goli interes i lova. Tako i u kupleraju iskusna kurva savetuje svaku početnicu- Kad počneš da uživaš u ovom poslu, vreme je da se povučeš. Tako se i Mrka povukao, mada ne svojom voljom, ali je zato Ana Bekuta uspela, vratila se na veliku scenu, pa i zaradila lepe pare na koncertima koje joj je on organizovao. Ko je tu iskorišćen?

Uostalom, nemoj da se lažemo, plaćaju ljudi, a sve češće i žene, seksualne usluge i u sopstvenom braku, i to mnogo skuplje nego u Hajatu ili na splavovima. Prostitucija je biznis u kojem svako svakoga iskorišćava, a u ovom razjarenom kapitalizmu prostitucija je postala i način života u ovoj zemlji.

Prostituišu se i mediji i novinari, da bi preživeli; učenici, student i njihovi profesori, kupovinom i prodajom okean i diploma; radnici i poslodavci, trgovinom radnim mestima i platama. Zato je treba legalizovati, da bi se bar znalo reda i da niko ne bude previše prevaren. A što kaže sajdžija Ružić, da i država od toga ima koristi, a ne samo kurve i makroi.

I alkohol je svojevremeno bio zabranjen, pa su zahvaljujući tome nastali prvi milioneri u Americi, koji su sa tim bogatstvom uzeli pod svoje politiku i vlast i odmah ukinuli prohibiciju, da se ne bi i drugi tako bogatili. Slično je i sa marihuanom i ostalim drogama.

Svaka zabrana je prilika za korupciju, za kurvanje i prostituciju, i uvek se neko debelo nafatira. Nešto slično se sprema i sa ovim silnim zabranama pušenja. Nije to nikakva briga vlasti za naše zdravlje i za okolinu, već namera da se opet neki na tome obogate, a onda deo prebace na račune onih koji su im to omogućili uvodeći zabranu. A kad se to obavi zabrane će biti ukinute ili bar olabavljene kao i u odnosu na prostituciju. Da u pozadini sveprisutne zabrane pušenja stoji lova, najbolje potvrđuje i argument da je to i finansijski interes države, jer, navodno, ako manje budemo pušili, manje ćemo se razboljevati i tako manje koštati državu za lečenje. Ta tvrdnja, međutim, ima jedan kontraargument, da ćemo ako budemo zdraviji još duže živeti, pa tako duže i primati penzije, što će za državu biti mnogo veći trošak. Dakle, nije reč ni o našem zdravlju, ni o interesima države, nego klanova, koji su očigledno smislili način da i iz toga izvuku materijalnu korist. A posle će biti zabranjeno nešto drugo.

Prema tome, nije uopšte dilema da li prostituciju treba legalizovati ili ne, to će se svakako dogoditi, samo još nije vreme. Moćnici, koji upravljaju našim životima, još nisu iscrpeli sve potencijale tog obnovljivog prirodnog resursa, koji je najprofitabilniji dok je u ilegali. Kao zabranjeno voće.

Kad jednom bude legalizovana prostitucija, biće to mali privatni biznis tih devojaka koje nemaju ili ne vide drugu šansu, kućna radinost tako reći. Biće one i tada iskorišćavane i eksploatisane, baš kao što je to slučaj i sa gospođicom Vukomanović, koja toga nije ni svesna. Ali, biće slobodnije od nje, jer same će birati klijente i određivati uslove i cenu, a ne njihovi makroi. Kao i u svakom biznisu, stvar je u tome da se izbace posrednici, mešetari koji mute vodu i skidaju kajmak, bogateći se na tuđoj grbači.

Legalizacijom, država profitira kroz ubiranje poreza, ali i preuzima odgovornost za zaštitu, kako onih koji pružaju usluge, tako i njihovih korisnika. Redovnim kontrolama i lekarskim pregledima obezbeđuje da higijena u tom poslu bude zagarantovana, a svi učesnici zdravi i čisti. I pre i posle. Ne bi bilo loše da se gospođica Vukomanović založi da tako nešto bude uvedeno i u Narodnoj Skupštini. Bilo bi bolje i njoj i svima nama.

Zoran Đinđić je, svojevremeno, pri formiranju svoje vlade, bio uveo obavezni lekarski pregled svih ministara, posebno njihovog mentalnog zdravlja, ali ti rezultati nikad nisu ugledali svetlost dana. Šta mislite zašto?