Oj Karlovci, mesto moje drago, ko detence došao sam amo...

 

Idi, ovo je vojvodina

 

U obraćanju javnosti dr. Radovana Čolakovića iz Petrovaradina, povodom incidenta koji se desio u  sremskokarlovačkoj gimnaziji, vidljive su posledice dugoročne kampanje pojedinih vojvođanskih bezumnika, poput predsednika LSV, Nenada Čanka. Naime, ukoliko nekome zazvuči benigno i smešno to što jedan provincijski profesor kaže „Ovo je država Vojvodina", treba podsetiti da je svaki mali separatizam pod ovim nebom tako i počeo, a završavao se na štetu Srbije, gubljenjem teritorija i seobom naroda.

 

...

 

Sve je počelo povodom problema koji sam imao jer mi je dete dugoročno bilo psihički maltretirano u gimnaziji u Sremskim Karlovcima. Da bih rešio ovaj problem, nekoliko podnesaka sam predao upravi karlovačke gimnazije, ali ni na jedan mi nisu odgovorili. 

Predmet sam predao ombudsmanu, inspekciji, Povereniku za informacije od javnog značaja i upoznao sam sa celim slučajem i Ministarstvo prosvete. Inspekcija mi je danas poslala obaveštenje iz koga se vidi, da su zaista odgovorne „poterali” da se drže zakona. Medutim, ono što vam pišem odnosi se na gore izrečenu rečenicu (naslov, prim. red.)...

Naime, pre par dana sam pozvan u školu da bi rešili problem. Sastanku su prisustvovali direktorka škole profesor  Slavica Šokica, pomoćnik direktora škole Milan Jakšić, Nataša Stanišić sekretar škole, mr. Ljiljana Pižurica pedagog škole, Draga Vignjević, pomoćnik direktora i predstavnik Saveta roditelja škole, koji nije želeo da se predstavi. Nakon mojih upornih insistiranja da se poštuje i primeni zakon Srbije i da se vodi zapisnik, predstavnik Saveta roditelja karlovačke gimnazije mi je pred svima doslovno rekao: „Ovo je država Vojvodina, a ne Srbija”!

Zamolio sam ga da ponovi rečenicu i on je ponovio još jednom! Pomoćnik direktora škole je takođe dodao, da on zna nas i da za pedeset godina života nisam ništa stekao, jer je on to čitao u novinama.

O čemu se radi? Pripadam vojnim beskućnicima i imamo svoje udruženje. Živim u kasarni i mnoge novine su pisale o našim teškoćama, tj. o vojnim beskućnicima.

Posle ovih reči diskriminacije moje porodice, ustao sam i otišao. Prvo  što mi je palo na pamet je rečenica: „Prosto da se naježiš„.

 

 

Dr. Radomir Čolaković

 Petrovaradin