Pljačka
Kako država milionskim iznosima iz Fonda
za razvoj finansira tajkune
Fond za rasturanje Srbije
Fond za razvoj Srbije ima kapital od 84,9
milijardi dinara, odnosno 746 miliona evra, a na kraju prošle godine je imao
potraživanja po datim kreditima 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra.
Najveći korisnici sredstava su upravo oni koji imaju najviše para, kao što su tajkuni,
ali i preduzeća koja nisu u stanju da pozajmicu vrate.
Milan Malenović
Fond za razvoj
Srbije predstavlja instituciju preko koje Vlada Srbije realizuje podsticaje
privredi, kreditima, koji često imaju niske kamatne stope, pa i niže od
inflacije u tekućoj godini. Ali, ipak se prikupe sredstva, uglavnom po osnovu
kamata, a delimično i kursnih razlika, za tekuću potrošnju. Tako je u celoj 2012.
godini ukupan poslovni prihod, po tim osnovama, iznosio 15,5 milijardi dinara,
uz iskazanu neto dobit u iznosu od 458,8 miliona dinara, ili nešto više od
četiri miliona evra. Dok je u prethodnoj 2011. godini Fond imao poslovne
prihode od čak 78 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju, usled
otpisa potraživanja preduzećima u stečaju kod kojih je zaključen stečajni
postupak i otpisa dugova preduzećima koja su privatizovana, pa je u toj godini,
iskazan gubitak u poslovanju od, čak, pet milijardi dinara.
Fond za razvoj raspolažene
kapitalom od 84,9 milijardi dinara, ili 746 miliona evra. Ova sredstva Fond je
uglavnom formirao iz sredstava od prodaje Telekoma Srbije, 50,9
milijardi dinara, tačnije 60 odsto ukupnog kapitala Fonda potiče iz tog izvora.
Ukupna potraživanja
po datim kreditima na kraju 2012. godine iznosila su nešto više od 80 milijardi
dinara, ili 704 miliona evra. Ali teško se dolazi da podataka ko su najveći
dužnici. Međutim, pouzdano se zna da se tamo novac usmerava ne gde je potreban,
već gde partija ministarstva za privredu i privatizaciju, Ujedinjeni Regioni
Srbije, ima politički interes. Novac se troši i na plate zaposlenih u samom
Fondu (po trenutno važećem zvaničnom izveštaju u Fondu radi 61 osoba). Prema
godišnjem bilansu Fonda, za neto zarade i naknade zarada u 2012. godini (tada
70 zaposlenih) isplaćeno je 127,56 miliona dinara, što po zaposlenom, u
proseku, iznosi 1.822.285 dinara, ili mesečno 151.857 dinara. Dakle, tamo ima
dosta tehničkog osoblja, pa je jasno da nadležno ministarstvo dozvoljava visoka
lična primanja, da bi zid ćutanja o partijskim nalozima rukovodstvu Fonda bio
obezbeđen. Koliki je prosek neto plata u Fondu za razvoj, toliko ne primaju ni
ministri u Vladi Srbije.
Najteže je saznati
ko je uopšte proteklih godina dobijao pare iz Fonda, a razlog za ovu
tajnovitost leži upravo u činjenici da nisu finansirana mala i srednja
preduzeća, kako tvrde u Fondu i vladi, već najbogatiji i najveći tajkuni u
Srbiji.
Najviše je, po
nezvanično dobijenim podacima, dobio Vojin Lazarević. Njegovo preduzeće
"Rudnap Group - Minel Kotlogradnja" samo u periodu od 2007. do 2010.
dobilo 508 miliona dinara.
Ni Miodrag Kostić
Kole, u svetu poznat po tome što je od države Srbije kupio tri šećerane za
ukupno šest evra, nije prošao mnogo lošije od Lazarevića. Iz republičkog
budžeta preko Fonda za razvoj on je dobio oko 320 miliona dinara, što je tada
vredelo oko četiri miliona evra, bez da je novac ikada vratio.
Među korisnicima
sredstava Fonda za razvoj nalaze se i Željko Žunić (Beohemija, dobio
ukupno oko šest miliona evra) i Miroslav Bogićević (njegova tri
preduzeća su dobila ukupno 380 miliona dinara). Na spisku dobitnika sredstava
prethodnih godina nalazi se i Zoran Drakulić (ukupno dobio 360.000.000
dinara), a sredstva je dobio i PZP Beograd u vlasništvu Mila Đuraškovića
(200.000.000 dinara).
Vlasnik
"Ružičaste imperije" Željko Mitrović takođe je dobro prošao u Fondu.
Njegovo u međuvremenu finansijski ruinirano preduzeće dobilo je svojevremeno
oko dva miliona evra kao pomoć za proizvodnju CD-a i DVD-a!?
Iako u Fondu
zvanično tvrde da ne odobravaju kredite preduzećima koja su u blokadi ili
posluju sa gubitkom poslednje dve godine među najvažnijim i najvećim
korisnicima su upravo firme koje su u stečaju ili restruktuiranju, te tako nisu
u zakonskoj obavezi da dobijena sredstva vrate.
Ko je sve dobijao
namenske kredite za podsticanje proizvodnje iz Budžeta Republike Srbije za
2012. godinu, u ukupnom iznosu od 3,2 milijarde dinara, gde je Fond bio
komisionar, dakle, kredite je davao u ime i za račun i iz sredstava Republike,
po nalogu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u prvom polugođu, a
kasnije po nalogu Ministarstva finansija i privrede (preduzeća u restruktuiranju
navedena po redosledu davanja kredita u milionima dinara):
23.02.2012.
Zastava
oružje 80
IMT
20
Livnica Topola 32
Vulkan,
Niš 10
Simpo
ŠIK 50
RTB Bor
1.500
09.03.2012.
Elan,
Prijepolje 15
Vršački
vinogradi 20
Zastava
Kamioni 30
Industrija
kablova 25
IHP Prva petoljetka
8
Šamot
10
03.05.2012.
Jagodinska
pivara 15
AD Gibnjara
15
Simpo,
Vranje 90
Industrija
kablova 65
28.05.2012.
Industrija
kablova 25
Magnohrom
25
20.06.2012.
Industrija
kablova 100
31.08.2012.
Industrija
kablova 110
22.10.2012.
Jagodinska
pivara 70
IMK 14
oktobar 60
Internacional CG
35
Zastava
kamioni 25
HI
Župa 20
F-ka reznog
alata 25
Krušik-Plastika 50
05.12.2012.
Simpo, Vranje
220
Utva, avio indust.
60
26.12.2012.
Vulkan
Niš
10
Internacional CG
8
Pzp
Beograd 10
Vojvodina,Starčevo
10
AD Dolovo
5
PIK
Zemun 15
Dragan
Marković 25
Javor,
Ivanjica 10
21. oktobar,
KG 10
MIN
Lokomotiva 250
Zavarivač,
Vranje 10
Metal Sistemi,
KG 8
FAP
Korporacija 19
Spisak nije konačan,
jer u Fondu smatraju da su podaci ko je i koliko para dobio službena tajna. Ovu
praksu je uvela još bivša direktorka Olivera Božić, a nastavila i
aktuelna, Slađana Backović.
Predsednica Upravnog
odbora Fonda je Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne
samouprave, a članovi su: Ivica Kojić, Aleksandar Ljubić, Jovan Krkobabić,
Sulejman Ugljanin, Velimir Ilić, Tatjana Matić, Zorana Mihajlović i Dejan
Popović.
A 1.
Puno kradu, a
puno im dadu
Budžet Fonda za razvoj iznosi 17 milijardi
dinara godišnje. Mada mu je zvanična namena podsticaj razvoja malih i srednjih
preduzeća, istina je znatno drukčija. Naime, najveći korisnici Fonda za razvoj
su srpski multimilioneri. Na primer, za samo tri godine „Rudnap Group - Minel Kotlogradnja",
preduzeće koje se nalazi u vlasništvu tajkuna Vojina Lazarevića, dobilo je
milionske kredite u nekoliko navrata. Na visokom mestu među korisnicima kredita
nalazi se i ime Miodraga Kostića, vlasnika „MK grupe". Njegovo preduzeće
je od Fonda dobilo više nego celokupna srpska privreda. I Kostić i Lazarević su
tim parama kupovali jahte kojima krstare Jadranom. Samo jedno od ovih luksuznih
plovila vredi čak 28 miliona evra. Od Fonda je dva miliona evra dobio i Željko
Mitrović, tačnije preduzeće „Pink digital" koje se bavi štampanjem CD
diskova!