Tabloid istražuje
Pitanja koja traže odgovor:
ko je ubio Slavka Ćuruviju?
Još nisu svezani, i
dalje su povezani
Slučaj ubistva Slavka
Ćuruvije, već godinama je roba kojom međusobno trguju politički i medijski mešetari.
Upotreba mrtvog Ćuruvije došla je do granica nepodnošljivog. Vodeći nekrofili
Beograda i Srbije, obavezan su dekor na godišnjicama njegovog ubistva. Ali, baš
niko od njih se nije zapitao, kakva je uloga Aleksandra Vučića u njegovoj
likvidaciji, i nijednom istražitelju nije palo na pamet da ga ispita na
okolnost da je bio ministar za informacije u trenutku Ćuruvijine likvidacije i
da mu je on lično zabranio njegove novine i oteo celokupnu privatnu imovinu! U
neverovatnom scenariju stalnog opstruiranja istine o njegovoj smrti, donedavni mrzitelj
RTV B92, Aleksandar Vučić, postavlja direktora ove kuće Verana Matića na čelo
međunarodne komisije za utvrđivanje smrti srpskih novinara Slavka Ćuruvije,
Milana Pantića i Dade Vujasinović. Valjda zato što ta komisija ima zadatak da i
dalje vrši opstrukciju, Matića je, na Vučićevu inicijativu, odlikovao
predsednik Tomislav Nikolić, Sretenjskim ordenom trećeg stepena.
major Goran Mitrović
Kada je na Veliki petak, 11. aprila 1999. godine, usred agresije NATO
alijanse na Srbiju, u centru Beograda ubijen novinar Slavko Ćuruvija, najavljen
je krvavi obračun tadašnjih vlastodržaca sa ''unutrašnjim neprijateljem''. Smrt
Slavka Ćuruvije omogućila je i da mnoge zveri iz tadašnje vlasti pokažu svoj
trag.
Tadašnji potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i
generalni sekretar Aleksandar Vučić, koji su u to vreme obavljali značajne
državne funkcije (Nikolić je bio potpredsednik, a Vučić ministar za
informacije u Vladi Srbije) izjavili su da im nije žao smrti Slavka Ćuruvije!
Smrt bi se valjala ulicama Beograda, da se tadašnji podpredsednik
Savezne vlade Vuk Drašković nije istog dana oglasio preko, tada
legendarnog NTV Studio B, najoštrije osuđujući ubistvo Slavka Ćuruvije,
najavljujući da će izaći iz Savezne vlade i, ako se ubistva nastave, da će,
usred rata, pozvati članstvo SPO-a na demonstracije protiv ''ubilačkih
vlasti'', kako se izrazio. Iako su i Srpska radikalna stranka i Srpski pokret
obnove bile vazalni pokreti vladajuće Socijalističke partije, istup Vuka
Draškovića je, praktično, prekinuo lanac ubistava neistomišljenika tadašnje
Kraljice smrti, Mirjane Marković i njene partije JUL. Smrt novinara Slavka
Ćuruvije, koji je pre početka agresije NATO alijanse na Srbiju bio vlasnik
lista Dnevni Telegraf i nedeljnika Evropljanin, nije ni do danas rasvetljena.
Po tadašnjem Vučićevom Zakonu o javnom informisanju, Ćuruvija je ostao
bez oba lista. Gradski sudija za prekršaje, po prijavi građana, bio je ovlašćen
da u roku od dva dana donese rešenje o novčanom kažnjavanju novina, a žalba
nije odlagala izvršenje. Kazne su bile drakonske tako da su listu Dnevni
telegraf zaplenili svu imovinu, a tadašnjem direktoru Ivanu Tadiću, po Vučićevom
ličnom naređenju, iz stana su iznete sve stvari, uključujući i dečja kolica, iz
kojih je, od izvršitelja, jedva Ivanova supruga otela dvogodišnje dete! Svet je
bio šokiran bestijalnošću srpskih vlasi, koje su još uvek bile pod
sankcijama Ujedinjenih nacija.
Prošle godine (21. septembra 2012.), na predlog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, Vlada Srbije je donela
odluku o formiranju Međunarodne komisije koja će da istraži nerešena ubistava
novinara u Srbiji: Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Komisiju
je i zvanično promovisao direktor RTV B92 Veran Matić, na konferenciji OEBS-a
o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi.
Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije najavljena je
odmah po dolasku DOS-a na vlast. Ali, organizator Ćuruvijinog ubistva,
Stevan Nikčević, koji je bio zamenik načelnika Centra bezbednosti Beograda
u tadašnjem Resoru državne bezbednosti Srbije, odmah po obaranju Miloševića s
vlasti, uspeo je da postane značajan član SPO-a, čak je kao kooministar
policije bio u tadašnjoj prelaznoj Vladi, na čijem je čelu bio socijalista Milomir
Minić!
Naime, Nikčević je pustio u javnost dosije
"Ćuran", o praćenju pokojnog Slavka, sve do trenutka kada je on
streljan, usred Beograda, na Veliki petak. Ubrzo Nikčević napušta SPO, koji na
izborima nije ušao u Vladu Srbije, postaje član Demokratske stranke i pomoćnik
tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, a potom
je 8 godina bio direktor SDPR Jugoimport, kao kadar DS-a.
Nakon što je prošle godina formirana koaliciona
Vlada Srbije, čiji je premijer Ivica Dačić, sve je zbunila vest da je
Stevan Nikčević, nakon razgovora sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srpske
napredne stranke, postao naprednjak. On je sa sobom doneo i tašnu u kojoj je
bilo više od 50 miliona evra. Da li ga je Vučić primio u svoje jato samo zbog
novca, jer njegova pohlepa je neutoljiva, ili je na taj način želeo da zauvek
uništi tragove koji su i njega činili odgovornim za smrt Slavka Ćuruvije?
Umesto u zatvor, Stevan Nikčević je postao državni sekretar u ministarstvu
trgovine, čiji ministar je Rasim Ljajić, sa mogućnošću da rukovodi i
poslovima SDPR-a Jugoimport!
Otkud Veran Matić na čelu Vučićeve Komisije? Veranovu
Radio televiziju B 92 radikali Nikolić i Vučić opisivali su kao izdajničku, zločinačku,
organizovali mitinge protiv ove te-ve stanice. Na uglu Bulevara AVNOJ-a i Ulice
španskih boraca se 26. maja 2007. godine okupilo 200 članova SRS-a, pripadnika
pokreta Obraz i navijačkog udruženja Familija, koji su se odazvali akciji lepljenja
plakata sa imenom Ratka Mladića. Oni su potom prošetali 100 metara do zgrade B92,
gde su uzvikivali uvrede na račun zaposlenih, i skandirali Ratku Mladiću.
Okupljenima se obratio megafonom tadašnji
funkcioner radikala, generalni sekretar stranke Aleksandar Vučić, nakon čega su
se okupljeni razišli. U okolini je izlepljeno više plakata sa natpisom
"Bulevar Ratka Mladića", a četiri komada i na samu zgradu B92.
"Ovo je naš način da pokažemo da ne mogu da
nas uplaše i da je Srbiji sloboda bila i ostala najvažnija, pa neka dođu da i
nas uhapse. Sa oduševljenjem ih dočekujemo i nikakav problem u tome ne
vidimo", rekao je Vučić, nakon što je i sâm zalepio jedan plakat.
"Naša današnja akcija 'Sloboda u pet do 12'
je sprovedena, jer u Srbiji ne postoji sloboda i jer deca i mladi ljudi, ali i
svi ostali ljudi, nemaju pravo da misle drugačije od antisrpskog režima Borisa
Tadića i Vojislava Koštunice", rekao je Vučić.
Ipak, 14. februara ove godine predsednik Srbije
Tomislav Nikolić, po nalogu Aleksandra Vučića, odlikovao je Verana Matića!
Predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić je odlikovan Sretenjskim
ordenom trećeg stepena za sprovođenje društveno-humanitarne akcije "Bitka
za bebe", a taj orden pripao je i penzionisanoj glumici Mariji Crnobori,
za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti.
Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade
Srbije, ministar odbrane i koordinator rada svih službi bezbednosti, gospodin
Vučić uzima u punu zaštitu i promoviše ljude koji su dovođeni u vezu sa
ubistvom Slavka Ćuruvije. Generalni direktor RTS-a u dva mandata Aleksandar
Tijanić, čije smenjivanje je najavio Tomislav Nikolić u prošlogodišnjoj
izbornoj kampanji, a izostalo je na zahtev Vučića. Prošle godine Tijanić se
penzionisao, jer je oboleo od teške bolesti, sa lošom prognozom. Umesto da
ostavi RTS sa dugom od osam miliona evra, Tijanić ulazi u dil sa Vučićem
i danas, posle godinu dana, taj dug se popeo na preko stotinu miliona evra!
Upućeni tvrde da je većina para otišla na podračune SNS-a i Vučićeve račune u
Crnoj Gori i Londonu.
U vreme kada je ubijen Ćuruvija, Tijanić se od
njega blagovremeno distancirao. Optužio je Ćuruviju da mu je u njegovom stanu
nestao pištolj, i pobegao je u Banja Luku. Tijanić je, da podsetimo, bio
prijatelj porodice Milošević, ministar za informisanje u Vladi Mirka
Marjanovića, kao kadar JUL-a, i stekao je sve moguće privilegije. Po obaranju
Bengalskog tigra, kako je nazivao Miloševića, postao je savetnik
Vojislava Koštunica, a potom i direktor RTS-, kao kadar ove stranke. Ni Vlada
Mirka Cvetkovića nje ga smenila, jer se, iznenada, sprijateljio i sa Borisom Tadićem.
Šta je Tijanić znao o ubistvu Slavka Ćuruvije? Da li ga je Vučić zaštitio kao
čoveka koji mnogo zna o ovom slučaju?
Po Vučićevom nalogu, dnevni list Informer je
najavio Verana Matića kao novog direktora RTS-a, i da će to postati ne čekajući
Tijanićevu smrt. Ovaj list, međutim, iznenada 13. jula na sva usta blati Verana
Matića, iznoseći i šokantne podatke, da policija danonoćno obezbeđuje ovog
čoveka, da ga, o trošku poreskih obveznika čuva i kada ide na letovanje!
Interesantan je uspon još jednog saradnika
ubijenog Ćuruvije - Ljiljane Smajlović, stare obaveštajke (rođena 1956.
godine), koja je, kao i Vučić, menjala ideologije i sledbenike, prvo kao Karadžićeva
novinarka, a potom kao pristalica njegovog hapšenja. Doduše, redigovana
biografija Ljiljane Smajlović na engleskom, izdanju Wikipedie, pokazuje sve
njene inostrane kontakte i aranžmane i lakoću s kojom se oslobađala ličnih veza
prema svojim zaštitnicima i promoterima, ali njeno ponovno postavljanje 1. jula
ove godine za glavnog urednika upropašćenog lista Politika, a po nalogu
Aleksandra Vučića, nije slučajna.
Komisija za istraživanje ubistava novinara, ima,
ustvari, za cilj da zauvek zatre tragove inspiratorima i nalogodavcima ubistva
Slavka Ćuruvije, budući da se odavno zna da su i
Ćuruvijine ubice ubrzo potom ubijene, radi zatiranja
tragova. Umesto da budu zatvoreni, one koji povezuje ovaj slučaj drže se
zajedno, na okupu. Šta ujedinjuje ove ljude, koji su potpuno različitog
političkog shvatanja, vaspitanja, morala i ličnih kontakata u političkim
strukturama i u profesiji?
A. 1
Formiranje komisije
za rasvetljavanje nerazjašnjenih ubistava novinara u Srbiji, je populistička
predstava i cirkus koja vređa mrtve ljude, izjavila je udovica
Slavka Ćuruvije. "To je puter na njegovoj glavi. Možda
on (Vučić) hoće da sebe od toga emancipuje, ali, pošto je pravnik, neka koristi
sredstva koje predviđaju zakoni ove zemlje," izjavila je Prpa.
"Ne znam koja
su božanska svojstva te Komisije koja treba da razmatra dokaze pošto,
očigledno, tužilaštvo nema tu sposobnost da razmatra te iste dokaze", izjavila je Prpa i
ocenila da tokom vlasti Borisa Tadića nije bilo političke
volje da se taj proces pravno okonča, te "njih treba
pitati zašto to nije bilo u njihovom interesu".