Jurišnici

 

Raspojasani kadrovi Srpske napredne stranke u akciji opsade funkcija i fotelja

 

Vučićevo zamorče iz Borče

 

Umesto stručnosti kadrovi Srpske napredne stranke moraju da imaju bezrezervnu ljubav prema vođi i vrhu stranke i spremnost da za njih otimaju svaki dinar i evro do kojih dođu. Većina njih ve� se dokazala u proneverama i krađama, što je, izgleda, najvažnija preporuka za dobijanje neke od funkcija na koje po koalicionom sporazumu naprednjaci polažu pravo.

 

Milan Malenovi�

 

Srpska napredna stranka je najjača članica vladajuće koalicije i kao takva bi morala da da najviše visokih državnih funkcionera. To, međutim, nije slučaj, jer ova stranka uopšte ne raspolaže dovoljnim brojem kvalitetnih kadrova, posebno kuburi sa visokokvalifikovanim ljudima sposobnim da se uhvate u koštac sa problemima koji pritiskaju ovu državu.

Šef kabineta prvog potpredsednika vlade Srbije, Aleksa Joki�, jedan od najvažnijih kadrovnika naprednjaka, u medijima je poznat po svom javno izgovorenom vapaju, koji doslovno prenosimo: "Mog Aleka mnogi bi da vide mrtvog".

Pod tim je podrazumevao Aleksandra Vučića, koga samo najbliži prijatelji i oni koji su više od toga oslovljavaju sa "Alek". Jokića u stranci smatraju za pijanca i budalu koja je veći deo svog vremena provela po kanalima. Sve što je stekao u životu, tvrde obavešteni, stekao je na državnim jaslama. On i njegov brat radili su kao službenici DB-a.

Svoj kapital zaradio je "pošteno". Recimo, kuću u Valjevu su mu napravila, bez i jednog jedinog dinara, preduzeća Termoelektro - Beograd, Termovod -Valjevo i druge firme tadašnjeg sistema Termoelektro, čiji je direktor tada bio Ljubomir Davidovi�.

O ovome postoje dokazi, svedoci i radni nalozi, ali se navodni borac protiv korupcije, Vuči�, ne interesuje mnogo za prošlost svog šefa kabineta. Vredi pomenuti jo� i lokal u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, pa halu u Jajincima i mnoge druge nekretnine koje Joki� poseduje.

Dok je bio u službi Državne bezbednosti, u Valjevu je bukvalno pljuvao po narodu i spopadao sve žene, bila udate ili ne...Joki� je ranije bio u SPS-u, odakle je otišao pod nejasnim okolnostima, a danas je jedan od onih koji vode glavnu re� kada se postavljaju kadrovi SNS-a. Trenutna preokupacija mu je razbijanje valjevskog odbora naprednjaka. Kada ovakvi ljudi vode kadrovsku politiku najjače stranke na vlasti, nije ni čudo što ona delegira potpune neznalice.

  Odličan primer toga koliko malo kvalifikovanih kadrova ima SNS predstavlja Dragoljub Simonovi�, zvani Sima Ciganin, aktuelni direktor Železnice Srbije koji jedine veze sa železnicom ima tako što je u mladosti kao nekvalifikovan bio pomoćni radnik na stanici, zadužen da udaranjem čekićem proverava ispravnost točkova na kompoziciji.

  Ne zna se tačno ni šta je od škola završio Srba Filipovi�, naprednjački kadar na mestu portparola Ministarstva poljoprivrede. Obrazovanje on ne prikazuje ni na svojim zvaničnim prezentacijama na internetu, a u stranci i ministarstvu se otvoreno govori kako je postavljen samo da bi za račun Aleksandra Vučića špijunirao ministra Gorana Kneževića.  Pre ove funkcije Filipovi� je na beogradskim ulicama u zimskom periodu glumio Deda Mraza, što mu je, očigledno, dovoljna preporuka za mesto koje danas zauzima. U međuvremenu je uspeo da dogura i do nezapaženog autora blogova na internetu.

  Goran Višnji�, direktor novosadskog Zavoda za izgradnju grada (ZIG), istina, ima fakultetsku diplomu, ali nema nikakve veze sa građevinarstvom, jer je diplomirani ekonomista. Sa 26 godina se zaposlio u Šipad Komercu, a dogurao je i do mesta člana Glavnog odbora SNS-a, što ga je i preporučilo za ovu funkciju, budući da je poznat po svojoj odanosti Vučiću..

  Slavišu Kokezu je lično prvi potpredsednik republičke vlade progurao na istaknuto mesto u radnoj grupi Crvene Zvezde. Iako slabo obrazovan (ima četvrti stepen, odnosno nezavršenu gimnaziju i školu za stručni kadar) ovaj saobraćajni tehničar je za SNS značajan kao bogati preduzetnik sposoban da zaradi pare i tamo gde ih ostali ne vide. Član je Glavnog odbora SNS-a i potpredsednik beogradskog Gradskog odbora ove stranke, a bio je i predsednik FK Zemun.

U prilog tvrdnji kako naprednjaci raspolažu izuzetno malim brojem akademski obrazovanih ljudi ide i činjenica da su na Beogradskom univerzitetu gotovo bez ikakvog uticaja. Pre prošlogodišnjih izbora na BU su najuticajnije bile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije. Posle izbora i haosa u koji su upale demokrate, veliki broj studentskih aktivista priključio se SPS-u, dok je samo mali broj njih pristupio SNS-u. Naprednjaci, jednostavno, skoro da nemaju nikakvo uporište na Univerzitetu. Jedan od razloga zbog kojih malo studenata Srpsku naprednu stranku uzima za ozbiljno je, sigurno, i to što na čelu stranačkih omladinaca stoji Aleksandar Joviči�. 

O njemu jedan drugi funkcioner naprednjačke omladine i blizak Jovičićev saradnik (ako ne i nešto više), koji iz razumljivih razloga ne želi da mu ime bude pomenuto u novinama, kaže: "Žestoko ga udaraju kompleksi što nije iz centra Beograda, nego sa periferije. Kada ga neko pita odakle je, on odgovara: sa teritorije beogradske opštine Palilula, namerno prećutkujući da je iz sela Borče, koje pripada toj opštini."

  U svom CV-u Joviči� je naveo da od obrazovanja poseduje sledeće: od 2002. do 2006. pohađao je Tehničku saobraćajnu školu gde je stekao zvanje saobraćajnog inženjera, zatim je od 2008. do 2011. bio na Beogradskoj poslovnoj školi koju je napustio sa zvanjem "ekonomiste (menadžera) strukovnih studija", a 2011. godine, upisuje se na četvrtu godinu poslovnih studija, smer "Izvršno upravljanje". Da li je u međuvremenu završio ove studije i sa kojim uspehom, nije poznato.

  Joviči� u svojoj poslovnoj autobiografiji navodi i kako je 2007. godine pohađao seminar u Sloveniji na temu "Edukacija u cilju usavršavanja u oblasti inovativnog pristupa potrebama tržišta i distribucije prodajnog asortimana." U maju 2008. priznaje da pohađa kurs u Štutgartu, koji je organizovalo slovenačko preduzeće Gorenje u cilju usavršavanja u sektoru kuhinjskog projektovanja na programu Gaston (Auto Cad). Od radnog iskustva, Joviči� navodi da je u periodu od 2007. do 2009. u Gorenju radio na projektovanju kuhinja, dok je u istom preduzeću od 2009. do 2011. bio Sales Manager.

  Pre ulaska u politiku Joviči� se, po rečima pomenutog saradnika, odevao u najobičniju garderobu. Danas ne nosi odelo jeftinije od 300 evra. Osim što je za stalno zaposlen u SNS-u kao predsednik omladine, gde mesečno prima oko 50.000 dinara, on dobija prinadležnosti i kao potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a.

Ovaj projektant i prodavac kuhinjskih elemenata sa eventualno završenim privatnim fakultetom teško da može da motiviše studente i intelektualce da pristupe Srpskoj naprednoj stranci. O njegovoj sposobnosti dosta govori i to što mu govore pišu drugi, koji mu po potrebi i sufliraju, a da je u stranci i šire poznat kao neko ko krade tuđe ideje - i to od mladih talenata koje lažnim obećanjima o budućem zaposlenju odvlači u svoj kabinet, a poneke i  u krevet.

Ipak, osnovna jedinica za merenje neobrazovanosti kod naprednjaka glasi "Mićan", po Slaviši Mićanoviću - Mićanu, članu Glavnog odbora SNS-a, predsedniku Internet tima stranke i samoproklamovanom čuvaru naprednjačke ideologije.

Ovaj srpski pasdaran se nalazi na nivou fiziološke tuposti i to ne zato što je prirodno glup, ve� zato što je sam tako odlučio. Mićanovi� jo� samostalno odlučuje samo o tome da li je gladan ili žedan, dok za sve ostalo pita Aleksandra Vučića koga bukvalno obožava.

I Mićanovi� i Joviči� su u stranci poznati kao odani potrčci, koje stranački vrh iz tih razloga i trpi. U toku priprema lokalnih izbora na jugu Srbije, Mićan je kao stranački bi� putovao tim delom naše države prenoseći Vučićeve instrukcije, a kamera ga je zabeležila kako posle uživanja opijata u besvesnom stanju leži u jednoj prostoriji odbora SNS-a u Nišu.

U međuvremenu stranački funkcioneri širenje neobrazovanih kadrova po SNS-u nazivaju "mićanizacijom stranke".

Stručnost, pa ni obrazovanje, očigledno ne igraju nikakvu ulogu kada je u pitanju izbor kadrova Srpske napredne stranke. Dovoljno je da neko bude beskrajno odan Aleksandru Vučiću i voljan da za njega uzima novac, kako iz budžeta, tako i od privrednika, prinudnom naplatom.

 

A 1.

 

Napred naši reketaši!

 

Jedan od članova Glavnog odbora SNS-a, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman, ukazao je piscu ovih redova na postojanje jedne neformalne grupe preko koje se za privatne račune Aleksandra Vučića prikupljaju pare iz srpske privrede i državnog budžeta. Postojanje ove grupe jasno objašnjava zbog čega se u zapećak gura stručnost pri izboru kadrova, jer su odanost i sklonost ka kriminalu jedini potrebni uslovi.

Siva eminencija ove grupe je Nikola Petrovi�, direktor Elektromreže Srbije, koji je istovremeno i vlasnik preduzeća "Ekoenergo grup", "Jabukovnik" i "Mini hidro investment" u čijem vlasništvu se nalazi veliki broj mini hidro-centrala. Petrovi� je pomenut i u aferi Energoprojekta u Nigeriji, kada je oprano i nestalo više od 150.000 evra. Pored njega u označenoj grupi zatičemo i Gorana Višnjića, Slavišu Kokezu i Miloša Vučevića, advokata i gradonačelnika Novog Sada. Interese prvog potpredsednika srpske vlade u grupi štiti njegov rođeni brat, Andreja Vuči�.

Zaduženje ove grupe je da od domaćih tajkuna uzima novac za ostvarivanje određenih prava i da, pošto za sebe zadrži proviziju, pare prebaci na strane račune porodice Vuči� i njihovih najbližih i najpoverljivijih saradnika.

 

A 2.

 

Napredno batinanje

 

Ako ne mogu da privuku obrazovane, lideri naprednjaka se trude da bar za svoje potrebe angažuju huligane. U strategiji stranke za rešavanje unutarpolitičkih tenzija postoji i plan o izazivanju uličnih nemira koji bi poslužili kao izgovor za uvođenje vanrednog stanja. U tu svrhu veoma dobro mogu da posluže navijačke grupe.

Vrh Srpske napredne stranke je veoma blizak sa vođama zvezdinih navijača, poznatih kao Delije, ali se do skora smatralo i da su vođe partizanove grupe Alkatraz bliski SPS-u, zbog čega naprednjaci pokušavaju na svoju stranu da privuku drugu partizanovu navijačku grupu - Zabranjene. U međuvremenu se, međutim, saznalo da je jedan od najvažnijih vođa Alkatraza, ako ne i sama siva eminencija ove grupe Aleksandar Vavi�, koji nije stranački vezan, ve� ima duboke korene u srpskoj policiji i obaveštajnim strukturama.

Vavi� je pre dolaska u Partizan bio vatreni navija� Crvene zvezde, odakle i potiču njegovi kontakti sa delom vrha Srpske radikalne stranke koji će se kasnije izdvojiti u Srpsku naprednu stranku. U međuvremenu prešavši u Partizan, Vavi� je istražiteljima napada na francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu bukvalno diktirao spisak navodnih učesnika, od kojih su pojedini dokazano imali alibi. Uprkos tome svi oni su procesuirani, jer su nekome smetali. Tako je Vavi� lično insistirao da se na spisak osumnjičenih uvrsti i momak sa Karaburme koji je u vreme napada sedeo u jednom drugom kafiću sa društvom koje je potvrdilo njegov alibi. Vaviću je ovaj momak stajao na putu, jer mu nije dozvoljavao da prodaje drogu po Karaburmi.

Batinaši iz redova navijača, ve� su se isprobali tokom predizborne kampanje u Zemunu gde su se krvavo obračunali sa aktivistima Srpske radikalne stranke. Identičan scenario se priprema i za ostale beogradske opštine na kojima tokom ove godine trebaju da se održe lokalni izbori.

Surove obračune sa političkim i ideološkim protivnicima od SNS-a postavljeni organizatori batinaša objašnjavaju rečima kako niko nije jači od države. Pri tome oni sebe i svog voljenog vođu Vučića doživljavaju kao državu, dok su svi ostali, računajući tu i narod i slobodne medije antidržavni elementi sa kojima se treba obračunavati na svakom koraku i na svaki način.