Tabloid istražuje

Diverzije iz RTS-a: Vaše pravo da platite sve

 

Servis javni, serviseri tajni

 

Radio televizija Srbije godišnje prikupi i preko 150 miliona evra od građana i delom iz marketinga, ali nikako da počne da posluje sa zaradom. Stalno se uzimaju novi krediti od poslovnih banaka, a na šta pare troše Aleksandar Tijanić i njegovi zaštitnici i čauši, ne može da se sazna jer je to - poslovna tajna

 

Branko Jovanov

 

U Srbiji se pretplata za nacionalnu televiziju zvanu RTS plaća preko računa za struju. Sva domaćinstva koja poseduju brojilo za utrošenu električnu energiju, a ima ih 3,1 miliona, po izveštaju EPS-a, dužna su da RTS-u plaćaju mesečno po 500 dinara za takozvani Javni servis, odnosno najobičniju televizijsku pretplatu za dva kanala.

Direktor RTS-a je Aleksandar Tijanić kome je upravni odbor (predsednik akademik Nikša Stipčević) na svojoj 5. sednici odredio mesečnu platu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Taj isti Tijanić je na 42. sednici UO održanoj 25. februara 2010. izvestio da je za funkcionisanje RTS-a potreban godišnji prihod od - 100 miliona evra.

Na toj istoj, 42. sednici UO je prihvatio bilans uspeha iz 2009. godine, u kome je ukupan prihod bio 13.773.137.000 dinara, odnosno 140 miliona evra. I pored toga što je Tijanić samo neki minut ranije novčane potrebe RTS-a prikazao za 40 miliona evra manjim od ostvarenog prihoda, državna televizija je 2009. završila sa manjkom 1.559.043.000 dinara!?

Najviše para je otišlo na materijalne i nematerijalne troškove, 9.678.558.000 dinara, dok je za plate i ostale lične rashode dato 3.536.880.000 dinara.

Samo neki mesec kasnije, odnosno na 46. sednici UO, Tijanić daje potpuno drugačiji izveštaj. Po njemu na plate odlazi 2,5 miliona evra mesečno, odnosno tek 30 miliona evra godišnje (umesto 35 miliona kao u izveštaju za 2009), a za program se troši 25 miliona evra. Po tome ispada da se više para izdvaja za uhlebljenje zaposlenih, nego za osnovnu delatnost zbog koje televizija i postoji.

 

Misterija miliona

 

Po izveštaju UO sa njegove 14. sednice, prosečna plata u RTS-u iznosi 350 evra mesečno. Koliko to onda radnika ima RTS, ako se mesečno za njihove plate izdvaja 2,5 miliona evra, odnosno: kolike su to plate koje dobijaju oni najbolje plaćeni?

Zbog navodne uštede, UO RTS-a već godinama najavljuje otpuštanje radnika. Na svojoj 39. sednici ovaj organ je doneo odluku o otpuštanju 1.000 radnika proglašenih tehnološkim viškom. Koliki je to broj može da se vidi kroz poređenje sa bugarskom nacionalnom televizijom, koja posle poslednjeg talasa otpuštanja treba da ima oko 1.300 zaposlenih. Bugarska je po broju stanovnika i teritoriji uporediva sa Srbijom, ali njena nacionalna televizija ima onoliko zaposlenih koliko RTS planira da otpusti u jednom navratu!?

   Inače, RTS po sistematizaciji radnih mesta iz marta 2009. treba da ima 4.002 zaposlena.

Na 38. sednici UO Tijanić je izveo i računicu po kojoj bi RTS otpuštanjem 700 radnika uštedeo deset miliona evra godišnje. Kako je ovo izračunao nije ni pokušao da objasni, ali po njemu su za otkaz viđeni radnici zarađivali prosečno po 15.000 evra godišnje. Malo mnogo i za nacionalni servis!

Gde to odlaze pare koje se skupljaju od onih 500 dinara koje svako srpsko domaćinstvo mora mesečno da plati ako ima strujomer? Na plate zaposlenih sigurno ne toliko koliko na razne lopovluke. Kao primer neka posluži organizacija Evrosonga 2008. godine, za koju je republička vlada RTS-u poklonila 10 miliona evra.

U novembru 2007. imenovan je Organizacioni odbor na čelu sa Mlađanom Dinkićem, uz koga su stali, pored njegove savetnice iz ministarstva Ljiljane Trgovčević, još i Zoran Alimpić, tadašnji v.d. gradonačelnika Beograda, Andreja Mladenović, član Gradskog veća Beograda, Olivera Lazović, direktorka Turističke organizacije Beograda, neizbežni Aleksandar Tijanić, Sandra Šuša kao izvršni producent Pesme Evrovizije 2008, Branka Ružić-Hinić, direktorka finansija RTS-a, i Nebojša Nedeljković, direktor marketinga RTS-a.

Poučen ranijim iskustvima, RTS je za pomoć u organizaciji Evrosonga raspisao tender za partnera koji bi bio sposoban za celokupni paket usluga. Izabrana je nemačka kompanija Prokon, koja je tražila 9,5 miliona evra za izgradnju scene, rasvetu i zvuk. Na svojoj 31. sednici od 8. septembra 2008. godine, UO, međutim, usvaja izveštaj po kome je za scenu, rasvetu i zvuk plaćeno 2,5 miliona evra!?

Ovaj izveštaj je toliko pun rupa i nedoslednosti da je pravo čudo kako se za njega nije zainteresovalo i javno tužilaštvo. Tako, na primer, za marketing se navodi izdatak od 360.000 evra, dok se već u sledećoj tački za bilborde i outdoor kampanju navodi trošak od dodatnih 230.000 evra, iako i to spada u marketing.

Isto tako, pod tačkom 9. izveštaja spominju se troškovi keteringa za 500 ljudi u Areni tokom 45 dana i 100 ljudi u Sava centru tokom 15 dana, po kome ispada da su oni pojeli i popili 400.000 evra!? Samo srpska delegacija je mimo pomenutih troškova na sebe tada spiskala 120.000 evra!

Ukupni troškovi RTS-a su i po ovom, ovako friziranom, računu iznosili 8.500.000 evra. Gde nestadoše onih 9,5 miliona namenjenih Prokonu samo za scenu, rasvetu i zvuk?

I u delu izveštaja koji obrađuje prihode od Evrosonga 2008. ima puno nejasnoća. Ukupni prihodi od sponzora, ulaznica i sličnog iznosili su 7,5 miliona evra, pri čemu se nigde ne pominje republička donacija od 10 miliona evra. Da li je Republika donirala jedinstveno održavanje Evrosonga u Srbiji ili je taj novac Tijaniću dala na lepe oči?

Novo a neverovatno

 

Da istina o ovim i sličnim mahinacijama ni slučajno ne izađe pred javnost, potrudio se UO u sastavu Nikša Stipčević, Milica Kuburović, Slavoljub Đukić, Boško Mijatović, Dušan Savić, Dušan Stokanović i Dragomir Antonić koji je još na svojoj 6. sednici održanoj 13. jula 2006. jednoglasno usvojio Pravilnik o poslovnoj tajni. Javni servis tako postaje - tajni.

U duhu ovog Pravilnika je verovatno i odgovor koji je UO usvojio na svojoj 24. sednici na rešenje poverenika za informacije od javnog značaja od 22. maja 2008, kojim je traženo dostavljanje stenogramskih beleški sa sednica UO. Umesto toga, UO usvaja odluku da su jedini javni dokumenti zapisnici sa sednica koji se izrađuju na osnovu stenograma.

Kako izgleda jedan od tih zapisnika, neka pokaže onaj sa 35. sednice UO, gde se u tački 3. doslovno konstatuje samo: "Izveštaj o RTV pretplati (izvestilac Branka Ružić Hinić). Po ovoj tački dnevnog reda u diskusiji su učestvovali: Dragomir Antonić, Nikša Stipčević i Predrag Marković." Ko je šta rekao, kakav je izveštaj podnet i šta je usvojeno - sve to nije ni pomenuto u zapisniku, ali jeste u stenogramskim beleškama - koje se kriju.

U istom duhu je i konstatacija sa 27. sednice UO, održane 17. juna 2008, da je član RRA Aleksandar Vasić svojim napadom na UO RTS-a preko jednog časopisa "kršenje dogovora između predsednika UO Nikše Stipčevića i predsednika Saveta RRA Nenada Cekića, postignutog 4. juna 2008., da se sva sporna pitanja između RRA i RTS-a rešavaju na konstruktivan način i bez upoznavanja javnosti..."

Tako je RTS postavio naše pravo da ne znamo ništa, ali da sve plaćamo.

  

 

 

 

 

Oj, Gebelse, brate u tuđini

 

Sukob na relaciji RTS - SOKOJ dosta dugo je tinjao. Još na 24. sednici UO održanoj 24. marta 2008. Tijanić izveštava kako je grupa nacionalnih emitera formirala asocijaciju sa ciljem da se zaštite od SOKOJ-a.

Na sledećoj, 25. sednici od 21. aprila 2008. UO donosi zaključak kojim poziva SOKOJ da donese jasan i nedvosmisleni tarifnik na osnovu koga radio i televizija treba da plaćaju za korišćenje autorskih prava. "SOKOJ mora da prestane sa zloupotrebom zakona na osnovu koga ima pravo naplate za korišćenje autorskih prava i da prestane sa pretnjama emiterima koji žele uvođenja reda u ovu oblast, a koji ne žele da plaćaju harač SOKOJ-u, koji potpuno svojevoljno i bez ikakvih kriterijuma određuje iznose za plaćanje", navodi se u pomenutom zaključku uz pitanje: "Kako je moguće da u jednom mesecu naknada iznosi milion dinara, a već u sledećem pet miliona?"

Sa druge strane, RTS je nemilosrdan prema građanima koji ne plaćaju pretplatu, pa čak i prema onima koji nisu ni dužni da to čine.

Iako potraživanja za neplaćenu mesečnu TV pretplatu zastarevaju posle godinu dana, na šta je svojevremeno upozoravao i Nenad Cekić, RTS građanima ne oprašta dug. Tako može da se desi da, ako dugujete neku mesečnu pretplatu od pre više od godinu dana i platite uz račun za struju pretplatu za ovaj mesec, ona bude knjižena kao otplata starog, već zastarelog duga, a da vas o tome niko ne obavesti. Pretplatu za mesec za koji ste mislili da plaćate - i dalje dugujete.

Na svojoj 12. sednici UO čak konstatuje i da postoje problemi sa signalom u istočnoj Srbiji, odnosno da tamo gledaoci ne mogu da prate program RTS-a, ali istovremeno ne donosi odluku da gledaoce iz tih krajeva oslobodi plaćanja pretplate.

Da bi obezbedio da niko sa političke scene Srbije ne pozove građane koji ne moraju da plaćaju TV pretplatu da to i ne čine, UO na svojoj 21. sednici donosi zaključak da se uputi pismo predsedniku i svim potpredsednicima Skupštine Srbije da se izjasne da li su spremni da opomenu svakog poslanika koji bi se drznuo da sa govornice parlamenta pozove na bojkot plaćanja RTV pretplate.