Reagovanja
Otvoreno pismo
glavnom i odgovornom uredniku
S E N K R U P
Poštovani gospodine Brkiću, priznajem da sam u
početku bio u zabludi zbog naziva Vašeg lista i da ga nisam ni čitao. Onda se
ispostavilo da je to jedini zaista ozbiljan i izrazito kritički opredeljen list
u ovoj jadnoj zemlji Srbiji. E, sad, da odmah raščistimo u čije ime ja nastupam. Jedino u svoje sopstveno,
nazovimo ga "nezavisnog intelektualca", dakle niti u ime "prve
Srbije", koju simbolišu zadrigli "nacionalisti", niti u ime
"druge Srbije", koju inkarniraju koristoljubivi
"globalisti", već jedino u ime "treće Srbije", koju treba
da predstavljaju časni rodoljubi ili patriote
...
Pokušaću da u ovom "programskom" tekstu taksativno nabrojim sve
ove pozicije, uzdajući se i u Vašu objektivnu uređivačku politiku, to jest da
nećete cenzurisati ni one delove koji se Vama lično neće dopasti. Da napomenem,
sve ovo piše čovek sa ogromnim životnim iskustvom, u kome su sadržani elementi
umetnosti, izdavaštva i politike, a u svakom je postigao zavidne uspehe. Pored
toga, imam i neki neobičan proročanski talenat (četiri godine pre nego što se
to desilo, predvideo sam rušenje starog mosta u Mostaru, a na početku
bombardovanja Srbije 1999. video sam i opisao ih u svom tekstu prizore rušenja
kula bliznakinja u Njujorku). Naravno, ja ne verujem u neke natprirodne darove,
već samo u kombinaciju dobre informisanosti i bujne maštovitosti.
Otkud
ovaj naslov?
Ovde ću već otvoriti polemiku sa listovima Vaše ili slične, u svakom
slučaju opozicione orijentacije. Imam utisak da se u mnogo slučajeva i Vi
vrtite u istom ili sličnom krugu kriticizma, na koju su nosioci vlasti takoreći
oguglali i primaju je sa samoironičnim osmehom. Stara je istina da je jaka samo
ona vrsta vlasti o kojoj podanici glasno izgovaraju svoje negodovanje. Kako
tome doskočiti? Ćutanjem? Ne, naravno, već đonom, direktnim udarcem u jaja.
Druga varijanta je prezir, ignorisanje i nipodaštavanje. Naravno, kada je u
pitanju ovako amoralna gomila poluidiota na vlasti, teško ih prodrmati bilo kojim
sredstvima.
Ali, baš zato mislim da i Vi, kao i ostali opozicioni mediji (uostalom
toliko retki da se ne mogu ni na prste jedne ruke nabrojati), grešite u samoj
strategiji nastupa. Evo, taksativno nabrojanih grešaka opozicionih medija: 1.
Olajavanje predsednika Miloševića i njegovog "režima". Svakome je
jasno da ograđivanje od Miloševića predstavlja "ausvajs" za sve
poslenike medija i politike u "demo(n)kratizovanoj" Srbiji. Ne mogu
da verujem da ste i Vi podlegli istom sindromu. Svako od nas (uključujući i
mene) ima poneki razlog da kritikuje ona vremena, ali - ruku na srce - to nije
pošteno. Ponašanje njegovih "sledbenika", Dačića i ostalih, u koje
nisam verovao ni pre deset godina, samo potvrđuje ovaj moj stav. 2. Slično je
ogovaranje i potencijalne opozicije, koju predvodi SNS, odnosno dvojac
Nikolić-Vučić. U situaciji kada u Srbiji osim užasnog sunovrata u ambis pod
sadašnjom vlastodržačkom "elitom", nema drugog izlaza, ne radi se o
tome "ko je od dobrih bolji", već "ko je od loših manje
loš"! Sa dubokim uverenjem tvrdim, iako nikada nisam delio njihova
prethodna uverenja, da su oni sada ubedljivo najmanje loša opcija za Srbiju.
Ukoliko njih ne podržavate, onda možete slobodno da građanima Srbije predložite
(kao što je bio u prilici japanski car Hirohito 1945. godine) da izvrše
kolektivno samoubistvo! Pri tom sam potpuno svestan o čemu
govorim! A samim tim ukidate i sebi pravo na život! Kome će
trebati opozicioni Tabloid kad Srbije više ne bude?
Vraćam se na naslov rubrike. "Senkrup", mnogi znaju ali za one
koji manje znaju, znači "septička jama". Žao mi je, ali posle više od
šest decenija života i iskustva na ovoj planeti, došao sam do neopozivog
zaključka da mi živimo u jednoj vrsti kvazicivilizacijskog senkrupa, dakle u
dubokoj klozetskoj jami. Naravno, do tog zaključka došao sam na osnovu moralnih
iskustava, a koja se često ukrštaju sa političkim iskustvima.
Kratki fleš-bek. Odrastao sam u blizini Profesorske kolonije u Beogradu. U
jednoj zgradi stanovao je student filozofije i svoju priprostu gazdaricu
oslovljavao sa "madam Fekalija". Ona je bila ushićena,
jer je to asociralo na "madam Bovari" ili "madam
Baterflaj", eventualno "madam Otilija". Nije, sirotica, imala
pojma šta taj izraz stvarno znači.
Danas se ta metafora proširila na čitavu planetu. Civilizaciju na prelazu
iz 20. u 21. vek možemo, bez ikakvog zazora, u moralnom smislu, nazvati
senkrup-civilizacijom. Takozvana "međunarodna zajednica" predstavlja
apsolutni moralni brlog, sastavljen od taloga svih odbačenih vrednosti humanizma,
religije, filozofije, ljudske pameti u načelu. Pogledajte te bedne kreature,
koje predstavljaju međunarodnu diplomatsku elitu, od SAD do Evropske unije. Kao
da se utrkuju u tome ko će izgledati jadnije, grotesknije, nepametnije,
smešnije! Postoji nauka koja se zove fiziognomika, a to je proučavanje
karaktera na osnovu fizionimijskih crta. Pogledajte pažljivo
crte lica glavnog tužioca Tribunala u Hagu Serža Bramerca. U svakoj situaciji, on
izgleda unezvereno, uplašeno i uspaničeno, da ne kažem blago retardirano. Oči
su ogledalo duše, a sve ovo izražavaju njegove uplašene oči.
Jedan moj prijatelj kaže: "Sve su to skulpture od fekalija",
pretvorene u marionete, kojima gospodare i pokreću ih "gospari od
fekalija"! Ako u to nema sumnje, šta to onda pokreće te marionete u
njihovim idiotsko-kretenskim maloumnim poduhvatima? Pa, naravno, proklete pare,
dolari, evri ili funte, bilo koja vrsta materijalne nadoknade! Ali, pobogu,
zašto toliko halapljivosti. I kad zarade za sto budućih života,
grabe se i bore za još stotinu! Ali deset hiljada života nikad neće dočekati. Pa, o čemu se,
onda, radi? Pa, o tome da zamišljaju beskrajni život, večiti raj, koji će
kupiti svojim bogatstvom. Na isti način, ali iz sasvim suprotnog ugla, nadaju
se siromasi da će upravo svojom nemaštinom kupiti ulaznicu u prostore večnog
blaženstva.
Usput, da li ste videli bedniji prizor od onog kada je fekalijska
"gromada" Bil Klinton u sred Crne Gore izjavio da je srećan što je u
Makedoniji, a fekalijski otpaci od domaćih zvaničnika, predvođeni carem fekalijske
republike, udvorički mu se dodvoravaju? Svaki časni čo'ek mora da je začepio
nos pred ovakvim prizorom.
Domaći
teren
Tako dolazimo na domaći teren, gde su varijacije na ovu temu takoreći
beskonačne.
Prvo, ne znam iz kojih razloga udeljujete jednoj smešnoj kreaturi,
fekalijskom isprtku koji glumi v.d. predsednika Srbije, titulu
"diktatora" ili "tiranina". Pa, i za takve titule potrebno
je imati određene zasluge. Dotični isprdak ih jednostavno nema, ni u kom
pogledu.
Razložimo njegov životopis. Sve počiva na ordinarnim lažima. Nađite
naslovnu stranu "Politike" kada je pre četiri godine kandidovan za
predsednika Srbije. U antrfileu, masnim slovima, piše u prvoj rečenici,
doslovna laž: "Rođen u Beogradu..." Baš me briga gde je rođen (u
demokratskoj Americi imaju taj problem, mi ga nemamo), ali zašto falsifikat već
u prvom podatku? Ali i sve dalje u njegovoj karijeri jeste falsifikat.
Najstrašniji je onaj o članstvu u socijalističkoj internacionali. Da se
razumemo: Demokratska stranka je od početka bila stranka građanske desnice (bez
eufemizama: "desno od centra"), znači stranka koja zastupa
malograđanske, sitno-buržujske materijalne interese. A sve to je na suprotnoj
strani od levice, koju treba da zastupa socijalistička internacionala.
Čemu zahvaljuje dotična spodoba svoj izborni cenzus? Pa, odgovor je vrlo
jednostavan i svima vrlo dostupan, baš me čudi da ga niste otkrili. Izvinite za
još jedan fleš-bek. Moj prijatelj iz Sarajeva Sejo Fetahagić, književnik, kada
je započeo rat u BiH i žene počele da kukaju jer im ginu sinovi, rekao je:
"Što kukate, pa vi ste za sve krive!" Kada su pitale kako to,
odgovorio je: "Jednostavno. Žena prema popisu ima više od muškaraca. Znači vi ste glasale za ovu vlast koja je dovela do
rata!" E, sad, kakve to ima veze sa našim predsednikom?
Hajde, da se ne zamajavamo. Naš vajni predsednički kandidat stekao je
titulu harizmatičnog lepotana, sve žene, devojke i devojčice stasale za
glasanje ludele su za njim. Jer, izvinjavam se, dobro poznajem taj glasački
front: one odluke ne donose pameću već nekim drugim delovima tela. Sad ću da budem neprijatan, sa još jednim fleš-bekom. U svoje vreme, pre više od 50
godina, među ženama je bio harizmatičan čuveni holivudski glumac - Rok Hadson.
Mi smo bili klinci pred maturom i smejali smo se lažnoj muževnosti tog glumca
(naročto u filmu "Div" Džordža Stivensa, sa Elizbaet Tejlor i Džemsom
Dinom). Devojke su nam se rugale i govorile da smo ljubomorni na njegovu mušku
lepotu. Kao što je poznato, mnogo godina kasnije, taj muškarčina umro je od -
side!
Elem, šta je zaključak? Devojke, žene, usedelice, udovice, snajke, lepotice, ne nasedajte na
lep izgled ili "imidž", jer on je prolazan i samo služi zavaravanju,
a vi same bićete moguće žrtve tog zavaravanja! Ali ne samo vi, već i
vaša deca, porodica, vaši bližnji! Glasajte za onoga koji vam pruža utisak stabilnosti, domaćinstva,
sigurnosti. Jer, u suprotnom glasate za "analnu varijantu", za
fekalnu civilizaciju i za sve ono od čega vas podilaze žmarci užasa!
Zaključni
utisci
Mi zaista živimo u "analnoj varijanti" civilizacije. Sve je
izokrenuto naopačke - umesto prednjice dominira zadnjica, umesto ljubavi -
falsifikat ljubavi. Otuda nema ni iznenađenja što smo u "fekalnoj fazi
civilizacije". I zato nemojte uzalud tražiti u rečnicima stranih reči
izraze koji su se toliko odomaćili među nama, kao što su skatofagija,
skatofilija, skatologija, jer smo ogrezli i moralno i politički u njima, da nam
čak ni izrazi koprofagija i koprofilija ne znače ništa. Sve ovo nema veze sa
idiotskim terminom "homofobija", koji je smišljen samo iz
propagandnih razloga. Nije teško objasniti poreklo i ovog termina,
ali to za sada nije tema ovog teksta. Konačni utisak je da tonemo u ponor
beznađa i da je taj ambis u stvari politizovana varijanta
"srbofobije". S tim, što se ja uopšte ne slažem sa prednjom
definicijom: ne verujem u srbofobiju, već u bednu ljudsku potrebu da ponižavaju
sebi bližnje, da bi se sami osećali superiornijim. Jer ja nemam nikakav osećaj
za "srpstvo" već samo za "ljudstvo".
Konstantin S. Vukin