Niš
U
grad bede, gladnih i prevarenih ušetala Dinkićeva
demokratija
Prazan tanjir pun praznih obećanja
Niš
je bio zaboravljeni grad koliko juče. Jedan bataljon ruskih vatrogasaca, koji
je stigao u Niš, promenio je sve. Nešto je ka Nišu okrenulo Mlađana Dinkića,
ako nije direktiva sa Zapada. Koliko će se investirati, 700 miliona dinara donosi Mlađan Dinkić, koliko će ulica, bulevara, asfaltirati u Nišu? Dinkić se svojevremeno hvalio kako je Niš veći od Kragujevca, ali da je
budžet Kragujevca veći od Niša zahvaljući Dinkiću. Očiglednu nepravdu koju je
Nišu naneo Dinkić sada će ispraviti Mlađan Dinkić
Miodrag
Milojević
Niš. Na nebu helikopter sija kao skakavac. Helikopter obilazi oko Niša. Plete nebom kao igla, ostavljajući
trag u obliku belog konca. Vetar nad zgradom držao
dve-tri kese. A nije bilo vetra. To što je lebdelo nad zgradom bili su
padobranci. Padali su, a činilo se da se dižu. Zgrada kao da diše kroz te kese.
Sa severne strane bulke se zakucale u zid Niške
tvrđave. Nalet vetra upucao seme u pukotinu. Bivša
radnica Elektronske prodaje crnoljubičaste
baterije i još nešto: - Pazi, dobro sam te zapamtio! Zapamtio sam te dobro. Ako su prazne...
Nasmejala se ramenima i kikotom: - Prazno? Ja garantujem, neće da brigaš...
- Bude li prazno...
- Sa zdravlje da se služiš i
da dođeš još da kupiš. Hvala.
- Oću da dođem, opet ću da dođem da kupim.
Razgovori ulični, jutarnji. Nisu uobičajeni za Niš, grad koji ima kulturu
ophođenja. Ili je odjednom puklo pa je
beda, više godina pažljivo čuvana, izašla iz svoje kutije, puštena kao crna
zmija.
Mediji. U komentaru niških Narodnih novina objašnjeno je sve. Kako
je propala Grčka, članica Evropske unije. Istrgla se iz bratskog zagrljaja. Malo se istrgla, a
malo nije. Tajna, ključ grčke ekonomske propasti, jeste - lupanje tanjira u grčkim
krčmama. Pucaju tanjiri, sa tanjirima puca i ekonomija: - Neobično je sa koliko
neznanja javnost, uključujući i medije, prati grčko ludilo. Naime, proteste,
paljevine, pa čak i ubistva.
Sećamo se, pre petnestak godina slično je bilo i kod
nas. Protesti, višemesečni
protesti, paljevine, desi se poneko ubistvo. Nosili smo, koliko se sećam, tada
smo nosili cveće. Cveće i sveće. Ali tada se to nije zvalo ludilo, nego mnogo
lepše: borba za demokratiju.
Grci štrajkuju iz obesti - tvrdi komentator. U Nišu postoji plavo-bela grčka
zastava, grčki konzulat, na obali Nišave. Što će reći, informacija iz prve ruke.
Kao svaka prava propaganda, komentar je pisan po narudžbini, sa tendencijom, sa željom da se grčko "ludilo" ne bi prelilo i kod nas. Zašto
po narudžbini, možda se radi o kreativnosti koja se lepo plaća?
Znači, svaka podudarnost između Grčke i Srbije je izmišljena. Komentator veze:
- U srpskoj javnosti stiče se utisak da su Grci izašli na ulice zato što nemaju
za hleb. Neće biti. Imaju Grci za hleb i za mnogo toga uz hleb. Sada, kad treba malo da
prištede, da skinu malo toga od mnogo toga, oni se bune.
Znači, Grci, oni žive odlično.
Drago mi je. Da ne brinemo više za njih, da brinemo mi našu brigu.
U Grčkoj vlada izobilje. Ludilo izobilja, tvrdi komentator. Prosečna plata je dve hiljade i osamsto evra. Svaki Grk dobije četrnaest plata godišnje. Pa zbog čega se bune, pale i ubijaju? Malo im je. Navikli na 18 plata godišnje.
- Takva socijala ne postoji nigde, nigde, ne samo u Evropi nego i u Kuvajtu
- reče komentator.
Grci su propali zbog letećih tanjira. Grci nenormalno
troše. Grci su propali zbog lumperajke, lumperajke su im došle glave.
- Svako ko je imao prilike da posećuje takozvane buzuki klubove ostao je
zaprepašćen bezobzirnim i bezobraznim nasiljem - završava komentator.
- Svaka država ima svoj instrument koji je uništava.
Grčku privredu uništio buzuki - zaključuje komentator. Koji je nacionalni instrument uništio srpsku privredu? Ima
ih više. Moglo bi se reći, Sabor trubača u Guči.
- Svaka razbijena čaša u kafani se plaća! Obilazio sam, detaljno, niške kafane, nigde nisam video takav naslov. Nišlije
ne razbijaju. Pa zašto je onda propao Niš? Zbog pesme. Niška banja, topla
voda...
Bez
političke volje
Mlađan Dinkić se, svojevremeno, hvalio kako je Niš veći od Kragujevca, ali
je budžet Kragujevca veći od Niša, zahvaljući Dinkiću. Očiglednu nepravdu koju
je Nišu naneo Dinkić sada će ispraviti Mlađan Dinkić.
Jastrebac, nišku fabriku pumpi za vodu,
privatizovanu, Dinkić je uništavao
pre pola godine. Dovešće dansku firmu koja ima
isti program. Projekat, međutim, nije realizovan do
dana današnjeg, jer je nešto trulo u državi Danskoj.
Nišlije ginu na prugama, železnica prolazi kroz
centar grada. Izgradiće se 11 kilometara pruge,
obilaznica oko Niša, istakao je gradonačelnik
Miloš Simonović. Sporazum se u Nišu potpisali predstavnik srpske vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić i Venson Dežer, šef
delegacije EU. Grad Niš će izvršiti eksproprijaciju zemljišta, koja je dobrim delom
već završena. Nišlije ginu, stvar je hitna. Posao nije veliki. Međutim, Niš će
morati da se dokaže. Rok za početak ovog posla je 2012. godina, posao će biti
završen za 60 dana, što će se poklopiti sa elektrifikacijom pruge do Bugarske.
Biće izgrađeno 11 kilometara nove pruge i rekonstruisano četiri kilometra
postojeće. Niš je, znači, ekspresno dobio prugu, ali 2012. godine.
Dinkiću, gde si bio dosad? Dinkić laže.
Niš je iz sredstava NIP-a dobio 114 miliona za rekonstrukciju pruge, ali u
Železnici nije bilo interesovanja za to. Kriva je železnica
koja nije htela pare, da se rekonstruiše. Nije bilo političke volje. Više je bilo volje, volje da se gine.
Dva, tri, četiri velika bulevara biće rekonstruisana, izgrađena. Jedan je bulevar Medijana, predviđena
je rekonstrukcija Bulevara cara Konstantina i Somborskog bulevara. Biće dograđena
gimnazija, gradiće ne nova osnovna škola u naselju Branko Bjegović. I to
odmah, a Dinkić samo što je stigao. Niš bi mogao da dobije i novu sportsku
halu, nagađa gradonačelnik.
Separatistička filatelija. Jedan Nišlija je nacrtao poštansku marku. Sa slikom niškog
goluba koji jeste specifičnost i obeležje Niša. Od dolaska Dinkića niški
primerak više se neće, kao dosad, zvati srpski već niški kružni visokoletač,
star trista godina, poreklo mu je iz Male Azije.
Demokratija
put juga
Pošto mu nezavisna Šumadija nije išla od ruke, Dinkić kreće ka jugu.
Promovisana je Zajednica opština Nišavskog okruga. Predlog socijaliste Mileta
Ilića prihvatio je gradonačelnik Miloš Simonović. Program je isti, Dinkićev: debeogradizacija, decentralizacija, nova forma razvijanja juga Srbije,
pre svega Niša.
Program koji je opština Merošina odmah prihvatila biće ponuđen svim
predsednicima skupština malih opština koje gravitiraju ka Nišu. Kao Gadžin han,
na primer.
Mile Ilić, socijalista, objašnjava: - Formiranje gradskih zajednica opština
je bez ikakvih karakteristika vlasti. Bez ikakvog nametanja oblika odlučivanja, bez ikakvog pravnog subjektiviteta. Formiramo oblik usaglašavanja stavova radi snažnog pritiska na republičke organe, kako bi se ostvarivali interesi juga Srbije. Nema punog ni
dovoljnog razumevanja za naše interese, zato smo se, prvi u Srbiji, odlučili za
ovaj originalan korak da udruženi krenemo u našu zajedničku sadašnjost i budućnost.
Ali, ta nova zajednica opština, bez ikakvih karakteristika vlasti, odlučivaće
o svemu:
- U novoj zajednici biće moguće formirati zajedničke inspekcijske organe,
pokušaćemo da usklađujemo pitanja iz gradske putne mreže, razvoja turizma, čišćenje,
uređivanje vodotokova, korišćenja komunalnog otpada, usluga u obrazovanju i
kulturi, zdravstvu.
Borbu protiv beogradizacije prva je povukla niška privatna televizija -
Televizija 5. Od trenutka kad ova televizija nije dobila frekvenciju, kampanja
je intenzivirana. Niš je pokraden! Zašto je glasanje putem SMS-a za Pesmu
Evrovizije otišlo na gradnju Sigurne kuće u Beograda, čime je Niš oštećen.
Božidar Đelić, ministar u Vladi Srbije, mora po mišljenje u Ameriku da bi
podržao jednog niškog hirurga. Šta je Đelić izjavio u Nišu?
- Ukoliko Dragan Milić bude prepoznat kao najbolji mladi hirurg u svetu i
kao takvog ga prepoznaju u Americi, onda je zadatak i Niša i države, ali i cele
nacije, da on dobije svu moguću podršku ovde. Da zna da iza njega stoji rodni
grad i cela Srbija.
Ako mladog hirurga ne prepoznaju Amerikanci - od njega nikada neće postati dobar hirurg. Ako ne valja Amerikancima - nije potreban ni
Srbiji! Onda neće valjati ni Bogu ni ljudima.
U svakom slučaju, sedećemo
i čekaćemo. Da vidimo da li će ga Amerikanci prepoznati.
A ako ima prođu u Americi, zašto ne bi prošao
i kod nas.
Kako je utvrđeno koji je mladi hirurg najbolji u svetu? Kao da je reč o takmičenju Mikrofon je vaš?
Zajedno sa Dinkićem u Niš su počela da stižu priznanja. Bolja strana
Srbije. Stefan Nikolić, učenik niške gimnazije Stevan Sremac, od Američkog
saveta, u ime predsednika Baraka Obame, dobio nagradu za volonterski rad.
- Ameriku ću - izjavio je maturant - pamtiti po tome što sam tamo, prvi put u životu,
vozio traktor.
Eto šta ti je demokratija, reći će
neko. Dozvoljeno mu je da vozi traktor, što
je za mlade u Srbiji nedostižan san. Što je mladima u Srbiji zabranjeno.
Baza
i nadgradnja
Grad Niš, baza i nadgradnja. Šta je baza, šta je nadgradnja, čili smo iz
marksizma. Međutim, nadgradnja stanova u Nišu je danonoćna mora.
Niš, nadogradnja solitera sa petnaest spratova. Nije uobičajeno da se
nadgradnja vrši na tolikoj visini, ali u Nišu je i to moguće. Međutim,
investitor, agencija Vižen, otkrio je krov, započeo nešto da gradi 2003.
zatim se od 2004. godine nije pojavljivao. Onima na nižim
spratovima je lako, visoki spratovi prokišnjavaju,
regali trule, pločice otpadaju. To se u Nišu zove
spajanje porodice. Porodica, iz komfornog, četvorosbnog stana, sabija se u
jedinu prostoriju koja ne prokišnjava.
Stanarima je uspelo da preko suda raskinu ugovor 2007. godine, pronašli su
novog investitora, ali je Vižen očigledno moćan u Nišu, bez obzira na to
što ne zna da zakrpi krov. Niška građevinska mafija je osujetila pokušaj da
drugi investitor dobije građevinsku dozvolu. Stanovi se raspadaju i propadaju.
Kad je sa vrha zgrade greda sa betonskim blokom pala na parkirani automobil,
smrskan je auto. Vižen se ne predaje. Prevario je, naravno, i kupce
stanova.
To je u niškom bulevaru Zorana Đinđića.
Nadgradnja, drugi deo. U celoj zgradi u ulici Kozaračkoj nikada u višedecenijskoj
istoriji zgrade nije izbio požar, ali jeste u nadgradnji, krajem marta ove
godine. Deset stanova potpuno je nestalo u požaru kad su se u jednom od njih
zapalile instalacije. Nadgradnja u Nišu. Jednome nadgradnja predstavalja krov
nad glavom, drugome požar nad glavom. Prošlo je bez ljudskih žrtava, to je ono
što budi optimizam.
Zgrada više nema krov, pa su poplavljeni i stanovi koji nisu izgoreli u
požaru.
Baza ili nadgradnja? Prvo je postojala baza, baza se nikad nije palila, međutim,
baza se palila na nadgradnju, na bazu je nadvučena nadgradnja. Nadgradnja je
sagorela, sad je i baza je nestabilna.
Grad je obećao pomoć, grad koji je i kriv za požar jer je izvođač radova
dobio posao podmićivanjem gradske uprave. Gradska većnica Dušica Davidović,
koja je obećala pomoć po 140.000 dana,
sada kaže: - Radi se o stanovima u privatnom vlasništvu u pogledu kojih nemamo
nikakve nadležnosti. Ljudi iz Nišstana su nam izašli u susret i odlučili
da besplatno očiste zgarište.
Kad se zgarište očisti, zgrada će prokišnjavati, još više. Grad Niš
stanarima nije ponudio ni kišobrane.
Ispostavilo se da kupci stanova nisu
građani Niša, verovatno raseljeni sa Kosova, samo jedna porodica je iz Niša. - Vlasnici
stanova žive van Niša i ne ispunjavaju uslov za dodelu gradskog novca.
Bez obzira na to što nisu iz Niša, svi oni su u Nišu kupili stanove,
promena mesta boravka je jednostavna operacija. Bez obzira na to što su stanove platili u Nišu, gradska uprava im neće upisati mesto boravka, dok ne dokažu
da u Nišu imaju stan. A gde im je sada stan? Svi stanovi su izgoreli u požaru.
Niška fabrika Min Specijalna vozila. Od 450 radnika ostalo ih
je 75, a od tog broja 60 se izjasnilo za socijalni program i odlazak iz
fabrike. Radnici, koji platu nisu videli šesnaest meseci, tužili su firmu, koja
je po sudskim presudama dužna da isplati po milion dinara po radniku.
Međutim, firma ucenjuje radnike. Ako ne povuku presude neće dobiti socijalni program. Radnici, koji godinama nisu videli dinara,
pristaju i na to. Ali tada sudski troškovi padaju na teret radnika, sudski troškovi
će otkinuti pola otpremnine.
Fabriku Min Specijalna vozila, fabriku dizalica, privatizovala je
italijanska firma Friuleksport, koju je pod čudnim
okolnostima prepustila rumunskoj firmi IRS. Italijan je zadužio nišku
fabriku sa sedam miliona evra, ali je fabrika iz jedne austrijske banke povukla
četiri miliona.
Posle raskida privatizacije, kada se svedu računi,
nedostaje još 90 miliona dinara. Fabrika je podeljena na tri pogona. Vagonka,
Lokomotiva, Specijalna vozila. Praveći
neuhvatljive rotacije, međusobno menjanjući mesta, direktori su sa sobom selili i pare. Novac za plate i poslovanje Vagonke
uziman je iz Specijalnih vozila, jer je direktor Vagonke sakrio
ili zadržao ceo kredit. Podnete su krivične prijave protiv
trojice bivših direktora. Nijedan nema ime, inicijali me ne interesuju. Istraga je u
toku, pred Osnovnim sudom u Nišu.
- Fabrika je sada u rekonstruisanju, ali ne može da radi jer nema novca -
rekao je Vukašin Stanković, sindikalni poverenik.
Kako i od čega Niš živi? Leteli su, ceo dan su leteli padobrani iznad Niša. Gledam u nebo.
Padobran ovo nije, nego tanjir. Leteći tanjir ali prazan.
Verovali
ili ne?
Niška policija uhapsila trojicu serijskih lopova. Pisali smo u Tabloidu
o slučaju koji se dogodio u februaru. Celog dana trajao je lov policije,
vatrogasaca i žandarmerije na trojicu lopova zabarikadiranih na vrhu zgrade u
iznajmljenom stanu u Studeničkoj ulici. Pošto su demolirali nekoliko stanova. lopovi su nekako skinuti sa vrha zgrade.
Detalji, sakriveni od policije u februaru, otkriveni su aprila ove godine.
Policija sakriva detalje koji škode
njenom autoritetu. Detalji su da su lopovi, dvadesetogodišnji Jovan I., njegov
malotetni sedamnaestogodišnji brat i još jedan maloletnik, dok je policija
vršila opsadu pravili žurku na vrhu zgrade. Dobro su se zabavljali, pili su
viski i nazdravljali, zatim su sa terase policiju gađali frižiderom. Ko zna šta je bilo u frižideru? Možda je frižider bio puh hrane i pića. Možda se u frižideru hladio viski.
Posle nekoliko meseci premišljanja, u policiji odlučuju da sve iznesu u
javnost, kako bi kriminalci dobili veću kaznu.
Ova grupa je po vršenju krivičnih dela policiji poznata već nekoliko godina.
Radi se o osobama koje su bile u bekstvu poslednjih nekoliko godina, kaže
policija.
Šta znači nekoliko godina? Pet
godina. Ako se radi o dvojici sedamnaestogodišnjaka koje policija juri već nekoliko godina to znači
da su oni teška krivična dela činili kao dvanaestogodišnjaci.
Dvadesetogodišnji Jovan I. tereti se za 19 teških i jednu običnu krađu,
devet razbojništava, za jednu laku i jednu tešku telesnu povredu. Maloletni U.
I. tereti se za 21 tešku i osam običnih krađa, tri razbojništva, jednu laku i
jednu tešku telesnu povredu.
Da bi ih se oslobodila i ratosiljala jednom za sva vremena, policija odlučuje
da sav kriminal u Nišu pripiše njima.
Iz prodavnice nameštaja Simpo ukrali su kožnu garnituru koju su pre
hapšenja potpuno isekli noževima. Iz prodavnice sportske opreme Đak
ukrali su robu u vrednosti od milion i trista hiljada dinara; Simpo je oštećen
za 180.000 dinara, prodavnica Giatarijus u Tržnom centru Kalča
pokradena je za 280.000 dinara, iz trgovinske radnje Tref odnete su
stvari vredne 200.000 dinara, pokradena je roba iz prodavnice Svetlost
vredna 40.000 dinara, prodavnica Nor Kong oštećena je za 180.000
dinara...
Ovo je samo polovina spiska. Da li je niška policija, revoltirana posle
poniženja koja je doživela, sve krađe u Nišu koje ne može da reši pripisala
pomenutoj grupi? Ako su lopovi odneli milion i trista hiljada robe iz
prodavnice sportske opreme, postavlja se pitanje šta je ostalo u prodavnici?
Kako je moguće izneti kožnu garnituru iz supermodernog plavog staklenika, sa
obezbeđenjem, stražama, portirima - kakav je Tržni centar Kalča. Da li
su niški prodavci upleteni u lanac kriminala, da li su hipnotisani ili uspavani
kad im lopovi pred očima nose celu prodavnicu?