Veterani

Srpska vlast ponovo izigrala veterane

Sve će to Vučić pozlatiti

Bliži se kraj proceduri donošenja novog zakona o pravima veterana i o njoj možemo reći da je bila inspirisana dobrim, ali je na žalost pokazala mnogo nesposobnosti, neznanja ali i loših namera. Žao nam je što to moramo konstatovati, jer je verovatno ista situacija i u drugim oblastima državnog sistema, a to nam otkriva razloge opšteg propadanja države i društva i oduzima nadu da će nam uskoro biti bolje.Svakodnevnim saznanjima o korupciji, izdajama srpskih nacionalnih interesa i opštoj nesposobnosti onih koji upravljaju našom divnom otadžbinom raste i uverenje da nam nema spasa što najbolje vide mladi i obrazovani ljudi koji žele da pobegnu glavom bez obzira, sa čvrstim ubeđenjem da se nikada ne vrate, navodi u svom autorskom tekstu Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

U proceduru donošenja novog zakona većina nas je ušla iz najboljih namera sa željom da se donese dobar zakon koji će većini učesnika ratova posle 1990. godine doneti malo mira, poštovanja i sigurnosti do kraja života.

Znali smo da će nam se Srbija pod ovom političkom garniturom teško odužiti na pravi način za žrtve koje smo dali i znali smo da neće na adekvatan način, ni blizu nekih zemalja u okruženju, odati nacionalno priznanje ali smo mislili da će u materijalnom smislu zbrinuti bar one najugroženije.

Svakodnevno slušamo o velikim ekonomskim uspesima, velikom suficitu budžeta, bezobrazno dobrim životom i napretkom ali kada je država trebala da odreši kesu i obezbedi bar osnovne životne uslove onima koji su stradali zbog promešenih političkih ideja vidimo da su te priče samo za naivne i lakoverne.

Vrlo je teško izdvojiti i dve-tri milijarde dinara na godišnjem nivou, a suficit je višestruko veći na mesečnom nivou, za lečenja, veća primanja i proširenje broja onih kojima će se država na adekvatan način odužiti.

Naša teška situacija izgleda još teže kada naš položaj uporedimo sa položajem branitelja u Hrvatskoj i osećaj napuštenosti se tada još više pojačava. U Hrvatskoj zemlji sa duplo manje stanovnika ima duplo više branitelja nego naših veterana ali oni oko četiri puta više sredstava izdvajaju za njihova prava, a to znači da četiri puta imaju više prava nego naši borci.

Da li to znači da su naši političari toliko puta nesposobniji od hrvatskih?Kada uporedimo lična bogatstva naši političari su neuporedivo bogatiji od njihovih ali su zato srpski građani a sa njima i srpski ratni veterani neuporedivo siromašniji. Ipak će biti da je naš položaj posledica odluka loših đaka na važnim političkim funkcijama i odluka dezertera i kukavica koji na žalost odlučuju o našim sudbinama.

Na žalost vlast ne veruje našim vapajima za više prava i dostojanstvenog života ali i mi sve manje verujemo njima i njihovim pričama a bojim se da to neverovanje i sve dublji jaz između njih i nas ne dovede do velikog zla. Po ko zna koji put se potvrđuje narodna poslovica da sit gladnome ne veruje, ali na našu nesreću siti i bahati odlučuju o nama herojima i stradalnicima.

Moramo priznati da su mnogi učesnici ove rasprave a koji su govorili u ime ratnih veterana bili potpuno nerealni u svojim zahtevima koji su prevazilazili i mogućnosti država sa ogromnim budžetima. Pored materijalnih zahteva bilo je i onih koji duboko zadiru u političke i strateške interese države Srbije i koji su apsolutno neprihvatljivi.

Čini nam se da postoji još uvek veliki broj ljudi koje je ova Srbija i srpski narod primili raširenih ruku i sa kojima su podelili poslednju koru hleba ali oni ni danas tu jadnu Srbiju ne doživljavaju kao svoju domovinu ni te starosedeoce kao svoju braću sa kojima treba da dele sve što imaju. Krivica je u politikama koje se vode i koje za cilj imaju isključivo puki opstanak na vlasti makar i uz podele u društvu.

Posle više nedelja ispravljanja grešaka iz početne verzije nacrta zakona i prihvatanja nekoliko predloga predstavnika organizacija došli smo u situaciju da u verziji od 4. jula postoje članovi koji su vraćanje na staru verziju.

Prosto je neverovatno kolika je nestručnosti i rekli bi javašluka u ministarstvu koje vodi celu proceduru donošenja zakona. Bez obzira na ranije dogovore sa ministrom Zoranom Đorđevićem pred premijerkom Anom Brnabić neko od nižih službenika ministarstva se usudio da u nacrtu zakona ostavi staru verziju usklađivanja primanja.

U izveštaju sa javne rasprave je taj dogovor verifikovan ali je u poslednjoj verziji ostao način usklađivanja pre dogovora. Ovo samo znači da su priređivači teksta potpuno nestručni i nezainteresovani ili ne poštuju dogovore koje ministar postigne i misle da su važniji od svih nas. Bilo koja da je varijanta dokazuje da smo svi u ozbiljnim problemima.

Srećom pa ima nas koji vodimo računa o svakom slovu nacrta zakona i koji ćemo na sledećem sastanku sa premijerkom Anom Brnabić ispraviti sve te propuste i tekst budućeg zakona unaprediti sa nizom prava koji činovnici nisu prihvatili, često se izgovarajući banalnim činjenicama. Uzdamo se u dobru nameru premijerk, a sledeći sastanak sa predstavnicima dva udruženja je zakazan za poslednju nedelju jula meseca.

Na tom sastanku ćemo od premijerke tražiti donošenje usaglašene verzije nacrta zakona ali i promenu odnosa društva prema brojnoj populaciji ratnih veterana i vojnih invalida i tražićemo adekvatno vrednovanje nacionalnog priznanja.

Nećemo više da pristajemo na zanemarivanje nas kao ljudi koji su stradali za ovu državu i društvo i nećemo više da pristajemo na potpunu skrajnutost od društvenih događanja i od odlučivanja o putu kojim će ova država i društvo ići.

Koliko je naš položaj loš pokazala je i poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji. Na svim dočecima a bilo ih je i previše učesnici su bili isključivo iz članstva SNS koji su dovedeni u Beograd iz cele Srbije. Na žalost oni su pokazivali pogrešno lice Srbije i njihovo tapšanje i klicanje čoveku koji nas je usred Beograda uvredio i pokazao nam šta misli o nama i našoj zemlji, izgledalo je više od licemerja i gluposti, bilo je prosto degutantno.

Nećemo im zamerati mesto sedenja na svečanosti u Parizu za našeg predsednika Aleksandra Vučića jer su njegove zasluge za takav tretman ogromne. Nije to mesto bilo dokaz šta misle o Srbniji već mnogo više šta misle o Vučiću.

Misle ono što i mi mislimo o njegovoj politici i njegovom zalaganju i borbi za srpske interese, sve najgore.

Nikako nam nije jasno kako je ta silom dovedena masa poslušnih članova vladajuće stranke a poslenje informacije koje dobijamo govore da i druge stranke iz vladajuće garniture su svoje članove dovodili na silu, nije reagovala na pravi način kada je iz usta našeg gosta čula bolnu istinu da su Srbija i Kosovo dve države.

Da li to znači da se slažu sa njim ili im je rukovodstvo stranke zabranilo da o tome misli a kamo li da na to reaguju? Da li je moguće da u toj masi od nekoliko hiljada ljudi niko nije imao ni minimum dostojanstva da se pobuni protiv takvog stava i takvih reči?

Da li ste svesni da ste takvim svojim ponašenjem makronu ali i celom svetu poslali poruku da se slažete sa takvim stavom i da oni mogu mirno da nastave sa svojim insistiranjem na nezavisnosti Kosova i Metohije i da Srbija neće reagovati čak ni verbalnim protivljenjem? Jasno nam je zašto to radi Aleksandar Vučić ali nam nije jasno zašto to radi gomila koja je dovođena s koca i konopca.

Jadno je delovalo oduševljenje gomile na nekoliko fraza izgovorenih na srpskom jeziku i ceo scenario je tako napravljen da se jasno pokaže da je Srbija zaboravila sve zločine koje su nad nedužnim srpskim narodom učinili francuski vojnici od 1994.-1995. kao i 1999. godine.

Zaboravili ste da su nas sa veliki oduševljenjem bombardovali, da su nam izručili tone osiromašenog uranijuma i raznoraznih otrova. Zaboravili ste da su sutradan po proglašenju nezavisnosti terorističke tvorevine Kosovo oni priznali tu nezavisnost.

Zaboravili ste da su u svim međunarodnim institucijama podržali punopravno članstvo Kosova i čak su zdušno lobirali kod drugih zemalja da to članstvo podrže. Da li ste svesni dragi zavedeni građani da ni istorijske činjenice koje su opšte prihvaćene o pomoći u Prvom svetskom ratu nisu baš istinite i da ta pomoć nije bila baš tolika i da nije bila uslovljena baš velikom ljubavlju prema Srbiji i srbima.

Interesi Francuske i zapadnih zemalja je bio da se otvori i održava još jedan front i da se nemačka vojska razvuče na više frontova. Da li ste se ikada zapitali kako je moguće da je srpska pešadija bila brža u napredovanju od francuske konjice ili je to bilo svesno žrtvovanje srpskih junaka? Raspitajte se malo o istinitim činjenicama zašto su toliko odbijali da pošalju svoje brodove po srpske iznemogle vojnike koji su prešli Albaniju i da li su mogli da spasu veliki broj tih vojnika da su ranije poslali svoje brodove po njih ili su čekali ruske ultimatume o napuštanju rata ako te brodove ne pošalju.

Potrudite se da saznate da li je više tih lađa bilo francuskih ili italijanskih i mnoge stvari će vam biti jasnije.

Na žalost srbi su po kzna koji put pokazali naivnost, patološku želju da ih neko voli kao narod, nerazumevanje međunarodnih odnosa i nepostojanje ljubavi među narodima već isključivo interesa.

Slika poslata ovih dana iz Srbije sa dočeka čoveka kojem su Srbi zadnja briga će nas skupo koštati jer će kod naših neprijatelja izoštriti sliku o srbima kao narodu koji kratko pamti, brzo zaboravlja i kojem je dovoljno nekoliko lažnih emocija bliskosti da sve počinjene zločine zaboravi. Zbog ovih svojih mana smo i stradali u predhodnim sukobima i zbog njih su nam žrtve u predhodnim ratovima bile milionske.

Na žalost po ko zna koji put smo pokazali da ne razumemo vreme u kojem živimo i da ne razumemo odnose među narodima i državama. Mislimo da živimo u vreme kada se viteštvo ceni i po tim pravilima živi ali na našu žalost živimo u vreme zla, pljačke i otimačine, otuđenosti i prioriteta ličnih interesa, izostanka brige za druge naročito siromašne i slabe.

Dvadeset dva potpisana protokola i sporazuma su isključivo obaveza Srbije i korist za Francusku sem onog sporazuma u oblasti stripa jer se nadamo da su bar tu francuzi naši sadašnji neprijatelji mogli da napuste neke svoje interese.

Zar ovo ne pokazuje svu besmislenost ovakvog dočeka kakav zaslužuju samo predsednici onih zemalja čiji interesi se poklapaju sa srpskim a Makron sigurno ne predstavlja takvu zemlju?

Nismo mi protiv posete niti protiv saradnje i sporazuma ali smo protiv ovakvih izliva podaništva i slike o nekada časnom i dostojanstvenom narodu koji je pod decenijskom okupacijom i koji tu okupaciju sa radošću i ponznošću prihvata.

Pitamo se ko će imati koristi od ove posete i ko je taj ko je zbog svog ličnog interesa po ko zna koji put Srbiju i Srbe srozao na najniže grane i ko je celom svetu poslao sliku o narodu bez dostojanstva i narodu koji nije spreman da se ni verbalno suprostavi nepravdi, poniženju, okupaciji i najgoroj eksplataciji?

Aleksandre Vučiću, zar si toliko spreman da poniziš ovaj narod i da ga predstaviš kao narod koji je spreman da prihvati svakog gospodara i svaku sudbinu koju mu nameni belosvetski ološ, a Makron spada u tu kategoriju bez obzira na trud da izgovori nekoliko laži na srpskom jeziku.

Srbi osvestite se i cenite ljude samo pema delima i odnosu prema vama i vašoj državi ali kada bi se Srbi osvestili i domaći prevaranti i lažovi bi brzo nestali bez traga.