Đilas
Gradska uprava Beograda finansirala
Kosovo preko Bus-Plusa!
Alibaba i 300 autobusa
Krijući kao zmija noge informacije o
protoku novca zarađenog kroz elektronsku naplatu sistema Bus-Plus,
gradska uprava na čelu sa Draganom Đilasom prikriva istinu da Beograđani bez
svog znanja finansiraju samoproklamovanu državu Kosovo, otkrivaju podaci do
kojih je došao Tabloidov urednik i penzionisani načelnik Savezne
pogranične policije Milan Glamočanin.
Milan Glamočanin
Još 17. maja je građanska inicijativa 99
Posto skupštini grada Beograda poslala zahtev za pristup
informacijama od javnog značaja. Između ostalog, bilo je zatraženo obrazloženje
podele para zarađenih preko Bus-Plus sistema elektronske naplate karata
u javnom gradskom prevozu.
Upoređujući različite izvore o
prihodima učesnika sistema Bus-Plus (privatnog preduzeća Apex Solution
d.o.o. i Javnog preduzeća GSP) saradnici pomenute građanske inicijative su
došli do zaključka kako je Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu od
prodaje karata prošle godine uplaćeno preko osam milijardi dinara, dok se po
javno obavljenom izveštaju o poslovanju GSP-a vidi da je na taj način prihodovano
tek 5.652.419.000 dinara.
Cifre se, očigledno, ne slažu...
Sekretar skupštine grada Beograda Irena
Ljubomirović - Ivanković, međutim, ni posle dva meseca nije odgovorila na
zahtev inicijative 99 Posto, pa je ista bila primorana da se za pomoć
obrati Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.
Zašto je gradska uprava odlučila da javnosti uskrati davanje traženih
informacija?
Od ranije je više nego očigledno da
se preko Bus-Plusa kradu ogromne pare. Tako je, na primer, po
preuzimanju posla Apex saopštio kako će uvođenje sistema elektronske naplate
karata i kontrole vozila koštati najmanje 12 miliona evra i to bez poreza na dodatu
vrednost. U međuvremenu se ispostavilo da je cena bila oko četiri miliona evra
i da je dobar deo traženih i dobijenih para stigao iz gradskog budžeta, a ne
kao investicija privatnog partnera. Samo potvrđivanje jedne opštepoznate
informacije ne bi značajno uzdrmao ionako nikakav politički ugled
gradonačelnika Dragana Đilasa, tako da to nije mogao da bude razlog
zašto je gospođa Ljubomirović - Ivanković odlučila da ne poštuje svoju obavezu
o pružanju traženih podataka.
Problem se nalazi u tome što bi
otkrivanjem tačnih puteva novca lako bilo utvrđeno da su Beograđani bez svoje
volje i znanja dovedeni u poziciju da finansiraju samoproglašenu terorističku
državu Kosovo, nastalu na otetih 15 odsto teritorije Srbije.
Iza konzorcijuma firmi koje čine Bus-Plus
sistem stoje domaće preduzeće Lanus d.o.o. i turska privredno
društvo KENTKART GLOBAL ELEKTRONIK LIMITED SIRKETI koji su
zajednički osnovali Apex Solution Tecnology d.o.o. (90 odsto
vlasništva u rukama Lanusa, ostatak u posedu turskog partnera). Apex
je nosilac posla zvanog Bus-Plus.
Iza turskog Kentkarta nalazi
se Ahmet Emir Basmači, turski državljanin albanskih korena sa Kosova i
Metohije. Basmači potiče iz bogate porodice, vlasnik je preduzeća Basmaci
Group u okviru koga su i Basmaci Construction, kao i Basel Electronics.
Basmači je osnivač i glavni izvršni direktor Kentkarta. Oženjen je i ima
dvoje dece.
Kao dete iz dobrostojeće porodice Basmači
je pohađao gimnaziju na nemačkom jeziku u Istanbulu, a 1983. diplomirao je na Bosforskom
univerzitetu, dok je postdiplomske studije okončao 1987. na Istanbulskom
univerzitetu. I pored odličnog znanja nemačkog jezika, Basmači godinama unazad
ne posluje na nemačkom govornom području, jer je još devedesetih godina prošlog
veka postao objekat interesovanja nemačke obaveštajne službe zbog svojih
kontakata sa grupom oko albanskog kontroverznog biznismena Ekrema Luke.
Vlasnik Dukađini poslovne
grupe sa Kosmeta, Ekrem Luka je po izveštaju nemačke obaveštajne
službe BND (Bundesnachrichtendienst) glavna poslovna veza između Hašima
Tačija i Ramuša Haradinaja, koji su inače u žestokom sukobu.
Veza između Luke i Tačija je Riza Luka (Ekremov stariji brat), dok sa Haradinajem
kontaktira Sali Nimani.
Još pre oko dve decenije Basmači
stupa u kontakt sa ljudima Ekrema Luke koga finansijski pomaže dajući novac kao
pomoć takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), koju BND u
to vreme smatra terorističkom organizacijom. Kao finansijer terorista Basmači
strahuje da bi njegov novac mogao da bude zaplenjen, iako OVK zvanično više ne
postoji, zbog čega izbegava poslovanje u državama u kojima BND ima značajniji
uticaj.
Sa druge strane, dok je u početku Basmači
finansijski pomagao albanske teroriste, danas njega finansira albanska mafija
sa Kosmeta. I pre stvaranja samoproklamovane države Kosovo, albanski mafijaši
su se po već citiranom izveštaju BND-a iz 2005. godine (koji je Tabloid objavio
u brojevima 215 i 216) odlučili da novac zarađen iz raznih kriminalnih poslova
prebace u legalne tokove.
Basmači se preko svoje firme Bekstrol
bavi i naftom, jednim od najvažnijih izvora prihoda albanske mafije. Preko Basmaci
Group teroristi sa Kosova su tako počeli da nabavljaju naftu i derivate
koje su zatim preprodavali na tržištima Albanije, Kosova i Makedonije, perući
na taj način pare zarađene na ilegalan način, kao što su trgovina narkoticima,
ucene i trafiking.
Novac Basmačija i kosovskih,
albanskih kriminalaca se izmešao, zbog čega Beograđani pri svakoj kupovini
karte za Bus-Plus sa 0,85 odsto od plaćene cene finansiraju jednu od najsurovijih
mafija na svetu, koja pod okupacijom drži 15 odsto teritorije Republike
Srbije.Ovo uopšte nisu male pare, kao što bi se učinilo na prvi pogled.
Po zvaničnom izveštaju Agencije
za privredne registre (APR) Apex Solution je u 2012. godini ostvario
poslovni prihod u visini od milijardu i 52.347.000 dinara, odnosno oko 10
miliona evra, a 10 odsto tog preduzeća pripada Kentkart Globalu,
odnosno Basmačiju i albanskoj mafiji sa Kosova.
Osim toga, objašnjavajući zašto se
u posao naplate putnih karata u gradskom saobraćaju Beograda uključuje strani
partner, menadžer Apex-a Veljko Vlahović je svojevremeno
naveo kako će Kentkart isporučiti potreban softver i hardver, a za šta
je plaćeno 12 miliona evra bez PDV-a. Ovaj novac je, u konačnom zbiru, plaćen
iz džepova Beograđana, a kako isporučena roba nije vredela više od četiri
miliona evra ispada da su građani srpske prestonice sa osam miliona evra
finansirali albanske teroriste.
Apex Solution, osim toga, po
ugovoru sa Beogradom ima pravo na ekskluzivnu prodaju svih nepersonalizovanih
putnih karata koje koštaju između 40 i 250 dinara komad. Sav na ovaj način
ostvareni prihod ide Apex-u, a tako i Kentkartu.Procenjuje se da se na ovaj
način godišnje zaradi oko pet miliona evra.
Iz navedenih razloga gradska uprava
je odbila da otkrije kanale kojima su zarađen pare istekle iz Beograda, štiteći
na taj način albanske kriminalce koji posluju pod plaštom Kentkarta.
A 1.
Šarac pucao visoko
Projekat uvođenja Bus-Plusa
od strane Apex-a po nalogu Dragana Đilasa progurala je tadašnja
direktorka Direkcije za javni prevoz Beograda Snežana Perović koja se u tom
trenutku nalazila u žestokom sukobu interesa kao jedan od akcionara preduzeća Lasta.
U trenutku njenog dolaska na čelo
Direkcije Lasta je za GSP izdvajala 70 autobusa, a kada je gospođa
Perović dve godine kasnije odlazila sa tog položaja, Lasta je beogradskom
javnom prevozniku iznajmljivala 300 autobusa.
Gospođa Perović se vratila u Lastu
gde je danas članica Izvršnog odbora i pomoćnik direktora za unapređenje i
razvoj preduzeća.
Na njeno mesto dolazi Zoran
Šarac, raniji suvlasnik privatnog autoprevozničkog preduzeća Braća Šarac
Luv, prodato međunarodnom preduzeću Veolija koje u Beogradu stoji
pod direktnom zaštitom gradonačelnika Đilasa.
Osim u Beogradu, Kentkart je
elektronsku naplatu karata u javnom prevozu uveo još u Prizrenu, Skoplju, Alepu
(Sirija), Čevu (Poljska), Amanu (Jordan) i Dohi (Katar).