Banat

Mrtvi Zrenjanin - poligon za nazadnjačke vežbe večitih funkcionera

Samo je smrt siguran posao

Katastrofalan je podatak da Zrenjanin danas ima preko 54 hiljade penzionera naspram 32 hiljade zaposlenih od kojih dve trećine životari sa minimalcem ili još manjim prihodima. Grad Zrenjanin je i ovome doakao, jer Gradsko pogrebno preduzeće ima monopol nad upokojavanjem građana. Ne daju ti živiš k'o normalan svet, sahranjuju te oni, i samo oni, ko slepca u najjeftinijm kovčezima...

Zoltan Horvat

Veslanje je danas, zahvaljujući građanima, ponavljačima istorije iz doba rimskih galija, najpopularniji sport na Begeju. „Vesla" raja u SNS-SPS „okovima" sve u šesnaes' na „nazadnjačkim galijama" natrpanih svakojakim prebogatim nesvetom sa bičevima u ruci. Ćuti, trpi bedu i nemaštinu, i „puni", dupke puna groblja nakon gladi, bede i oduzetog prava na pristojan život. Da je drugačije, bio bi kraj plandovanja ovdašnjih SNS-SPS „janičara", ogrezlih u preveslavanju svojih sugrađana.

Nakon onakve „pogibije" prosečnog banatskog (polu)sveta u katastrofalnoj 2017. godini, ovdašnji Regionalni Isus, trenutno u fotelji ministra privrede, ima bezobraza da javno kaže, da sve puca od neviđenih investicija i blagostanja. Neviđeno se nije desilo, ne dešava se i nema šanse da ugleda svetlo dana, bolesna mašta radi svašta. Kada miljenik AV-a može bez ikakvih posledica ponižavati običan svet foteljaškom „mantrom" iz kojih se prosipaju lažna obećanja o boljem životu, onda nije čudno da je 2007. godine „progutana" tek jedna od „legendarnih" najava Regionalnog Isusa: početkom druge dekade XXI veka, Zrenjanin će uvoziti radnu snagu?!? Alo, ima li tu normalnih?

U odsustvu bilo kakve konkretne akcije spašavanja obraza srednjeg Banata potonulog u nazadnjački mulj, idiotski bombastično zvuči informacija, da su gradski saveti SNS-a, spas u zadnji čas. Naime, Regionalni Isus, usput i predsednik gradskog odbora nazadnjaka, i još nekolicina za njim, kažu, nije ih sramota, da su ovdašnji stranački saveti „jači" od jata gusaka i guskova, spasilaca Rima. Dakle, isključivo stranački saveti za informisanje, zdravstvo, kulturu, privredu i preostalo javno zamajavanje građana, svojim delovanjem spašavaju grad i doprinose boljem životu građana?!? Dal' se, sem običnom svetu, i guskama može doakati, neka raspravlja visokoleteće stranačko telo, tek, članovi ovih i ovakvih saveta, udobno smešteni po svim važnijim nazadnjačkim foteljama, jednom, dva ili tri puta godišnje, sastanče iza zatvorenih vrata stranačkih kancelarija. I, jednom godišnje osvane saopštenje, gde se kaže, citiramo...činimo ogromne napore u realizaciji lokalnih projekata i vizija našeg voljenog predsednika...

Bolje da vas strefi cigla u glavu, no da vas 'vaki nazadnjaci spašavaju u zadnji čas. O kakvim se to ljudima radi, vlasnicima života i smrti Zrenjanina, govore činjenice. Jedan je, možda već od oktobra ove godine brzodiplomirajući doktor nauka sa najavljenom katedrom na ovdašnjem fakultetu. Tamo, žari i pali, i redom gazi pametne, stručne i sposobne, dakle stranački neposlušne, dekanka Dragica Radosav, potpredsednica gradskog odbora SNS. Letimičan pogled u operativno-kriminalistički indeks friškog doktoranta kaže, da se radi o bivšem besposličaru drskog ponašanja, ljubitelju primene prekomerne sile i prema ženskom polu (zašto da ne), obožavaocu tuča...Dodajmo podatak da se radi o veoma, veoma ponosnom bivšem studentu, koji se, po sopstvenom priznanju, oktobra upisao, a u martu sledeće godine diplomirao. Pa, posle, magisterij ko dečija igra, pa doktorat. A on, visoki funkcioner SNS -u Zrenjaninu, u zadužbini Regionalnog, i, ko da mu je tata ostavio, vešt obrtnik poslovnih lokala u centru Zrenjanina.

Darko, Darko, povika Milojko Pantić prilikom poslednjeg gostovanja u Zrenjaninu, gde je, naravno, „opleo" i po ovdašnjim nadobudnim nazadnjačkim „janičarima".

Drugi „suvenir" iz SNS direktorske fotelje, ograničio je svoju aktivnost samo na aktivnog učesnika svađe, uz tek blago prebijanje, dal' samo tašte, ili samo supruge, ili ih je obe do'vatio...Tek, supruga sa dvoje dečice, uredno friško zaposlena u ovdašnjem javnom preduzeću, podnela je zahtev za razvod braka, puče bruka ko bič Atile Božjeg. I, ništa, čovek živ i zdrav, i dalje je u fotelji direktora javnog preduzeća. Redovno ide na stranačke sastanke, još redovnije uplaćuje direktorsku stranačku članarinu, i, usput, sa foteljkolegama ćaska o blagim prebijanjima, učesnicima sličnih prekomernih "izliva nežnosti" prema običnom svetu. Tema je, jedna jedina, dal' su pred svake sledeće istorijske izbore čuvanja vlasti od sugrađana, svi potencijalni protivnici i neprijatelji, pomlaćeni.

Galeriji nazadnjačkih likova u srednjem Banatu nema kraja, gde RTV Santos i privatni web portali na gradskom „valovu", poput Zrenjaninski i I love Zrenjanin, hrabro i junački donose ljupke i dirljive priče o najznačajnijim dešavanjima u gradu, poput izveštaja o meteorološkim prilikama.

Nenad Karapandža - Džeger, šef SNS kancelarije u Zrenjaninu i siva eminencija svih gradskih žiro i podračuna gde neke odozgo uvek „svrbe prsti", neće da odgovori na pitanje ko je ne tako davno mazn'o 7 miliona dinara namenjenih demontiranju legendarnog mosta na suvom. Na isto pitanje ne odgovaraju ni gradonačelnik Čedomir Janjić, potpredsednik mu Ćapin..."Nemaju pojma" ni gde je „nestalo" prvih 10 miliona za vetrozaštitni pojas grada, gde je iz budžeta dodato još 10 miliona „bačenih u...isti vetar". Ćapin, srećni dobitnik funkcije po pajtoskoj liniji, držao je u svom klečanskom dvorištu i više stotina sadnica sibirske breze plaćene gradskim parama...Nakon olistavanja naslaganog rastinja u sopstvenom dvorištu, ne zna se šta je uradio sa ovim vlasništvom svih građana, ali se zna da nigde nikom ne podnosi raport o svojim daleko, daleko bogatijim aktivnostima u materijalu, kešu i preostalim neophodnostima kojima se danas u Zrenjaninu, blago majkama što ih rode tako sposobne, bave ovdašnji vlasnici vlasti.

Danas tako snažno i moćno odjekuju najave novih investicija. Pa se iz stranačke centrale dovede neki budža koji, kao stranački papagaj, ponavlja, da svet počinje i završava SNS-om. U istoj fabrici koja je rasturena u vremenu istih vlasnika vlasti (danas bogatuna na grbači naroda) tokom njihovog boravka u bivšim strankama na vlasti, budža kaže, citiramo ...da je ta ista firma propala i nestala u prošlom vremenu...Taj isti budža, saučesnik nekadašnjeg razvaljivanja, drži govore na razvalinama razvaljenog, danas malog, malecnog pogona za upošljavanje nekolicine stranačkih sretnika sa unapred razrezanim minimalcem od plate.

Dok teški kamioni, cisterne i šleperi „oru" centralne drumove grada, najava završetka obilaznice (kroz gradske ulice) „slavi" jubilej, trideset godina. Ovdašnji genijalni vlasnici vlasti su ne tako davno imali jedinstvenu priliku da reše i ovaj gorući slučaj nakon radova na izgradnji kružnih tokova na raskrsnicama. Jes' da je cena radova na samo jednoj raskrsnici „nakarikana" na bezobrazno pljačkaških 27 miliona dinara, ali je za samo 17 miliona dinara obilaznica mogla najzad da se zvanično pusti u promet. Para iz gradske kase sasvim dovoljno za završetak sage o obilaznici, ali, nije bilo, nema i neće ni biti „sluha" kod gluvih, slepih i nemih u odnosu na neophodne potrebe građana, u ovom slučaju, za oslobađanje od nesnosne buke i rasturanja asfalta na centralnoj gradskoj magistrali.

Gradonačelnik, kolekcionar svakojakih nagrada kojih se ne bi postideli ni njegove komšije iz Kleka, nije baš voljan da izađe u susret potrebama građana. Ima prečih stvari, pa je tako, za potrebe promovisanja modne piste poznatih (rodbini, komšijama i slučajnim prolaznicima) angažovan Dragan Šašić. Ovaj istaknuti borac za sopstveno posrnuće, nakon horor epizode u gradskom veću, vaskrsnuo je kao modni ekspert u lokalnom listu, pa je bilo tako dražesno i ljupko čitati njegove komentare o stajlingu Dragana Ćapina, srećnom klečanskom dobitniku fotelje. Donošenje 'vakih "dalekosežnih" odluka za boljitak svakog građanina Zrenjanina, direktno je povezan sa izborom ličnosti 2017. godine, gde su, sem gradonačelnika, glavni kandidati trgovci i još nekolicina koji su se prvo „oparili" direktno iz gradske kase.

Ako je za utehu, Regionalni Isus ili neki od njegovih stranačkih patosa, mogao bi i do Nobelove nagrade, recimo za čudo neviđeno: na ovdašnjem Tehničkom fakultetu bi se, (po Milojkovom Darko, Darko) mogao uvesti novi revolucionarni predmet: Uticaj petarde na rasprskavanje građana.