Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Jesen
stiže i raja se diže
Milovan
Brkić
U Beograd 24.
avgusta stiže zloglasna delegacija Međunarodnog monetarnog fonda. Ljudi u crnom, i bez
osećanja, tražiće od ministara
Vlade Srbije da im objasne
zašto nisu postupili po spisku
zahteva koji su im uručili
prilikom odluke da Srbiji odobre
kredit za popunu budžeta.
Šta su međunarodni
lihvari tražili od Vlade Srbije,
nije teško
pretpostaviti, mada to Vlada Srbije, a naročito Gospodar Boris Tadić, kriju ko
zmija noge. Na primeru Hrvatske lako je izvesti zaključak o spisku koji je i nama
uručen.
Guverner Jelašić je sa
velikom zebnjom saopštio da
Vlada Srbije, koja je na kolektivnom
odmoru i uživanju, nema nikakav strateški plan o rešavanju i izlasku iz
ekonomske krize. Ministarka finansija, koja je inače dobar
stručnjak, ima zadatak da odgovori
zahtevima MMF-a.
Vladajuća koalicija opstaje isključivo na taj
način što jedni drugima izlaze u susret, kada su
interesi njihovih stranaka i vođa
u pitanju.
Srpska privreda je kao suva drenovina. Masovno se otpuštaju radnici, gase
preduzeća, poništavaju privatizacije velikih privrednih sistema, koji su,
u međuvremenu, "do gole
kože'' opljačkani od vlasnika koji
su ih kupili
za male pare, a uz pomoć sadašnjih
ministara i Agencije za privatizaciju.
Godina nije rodna. Ipak,
seljaci ne znaju šta da rade
sa pšenicom, voćem, povrćem, lubenicama, ne raduju se ni predviđenom
dobrom rodu kukuruza. Srpska vlada nikada nije
ozbiljno razmatrala kako da pomogne
razvoj poljoprivrede. Da izvozom zaradi
devize, da ojača selo i
rastereti gradove od priliva proletarijata.
Da je sirotoj raji dogorelo
do nokata pokazalo se početkom leta, u zlo doba kad
mu vreme nije. Radnici su krenuli
u štrajkove glađu. Odsecali su sebi
prste, spremni da umru. Sindikalci
iz Beograda - Branislav Čanak i Slobodan Orbović, izdali su njihove
interese, pa su, obespravljeni, sami krenuli u boj.
Vlada je zabranila demonstracije ispred zgrade u Nemanjinoj, preteći odlučnom intervencijom
Žandarmerije. Pretnju su mogli da
okače o rep. Kolone gladnih, koji mesecima
ne primaju platu, i kojima je goli
život u pitanju, marširaju prema prestonici
i zgradi Vlade.
Kada na jesen Vlada,
pod pritiskom MMF-a, uvede nove dažbine, otpusti
još desetine ili stotine hiljada
zaposlenih, kolona gladnih biće nepregledna.
Može li ova vlast svoju
tiraniju sačuvati upotrebom žandarma, vodenih topova, bojnih otrova? Miloševićev režim
je pao na toj zabludi.
Jesen dolazi, a seljaci nemaju para za
setvu. Novac, onaj veliki, nalazi
se samo u rukama partijske elite, kod sledbenika Borisa Tadića i Mlađe
Dinkića.
Jesen stiže i sve
je izvesnije: raja će spontano
uzeti motke u ruke i krenuti
na bandu koja se krije u crnim limuzinama i koju čuvaju
gorile sa šmajserima.
Zamišljam sipljivog Borisa koji nam
preti prstom, grdeći nas
što nismo strpljivi da nas odvede u Evropu.
Ja ću se pridružiti koloni mučenika, i moliću
se Bogu da i moja ruka
zadavi jednog od guzonja, koji
su se ugojili sisajući krv
građanima Srbije, nekoga od onih
koji su prostačkom
pohlepom opljačkali zdravstvene fondove, banke, budžet, preduzeća...
www.milovanbrkić.com