Druga strana
Industrijska špijunaža danas, i kako se odupreti
Upotreba tuđe pameti
Za Tabloid
piše Vlado Dragićević, nekadašnji
pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti i 12 godina načelnik
Uprave za odnose sa stranim
službama u BIA. Bio je i član Saveta za
nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana Đinđića. U Tabloidu
rukovodi Odeljenjem za analitiku i
informatiku
Vlado Dragićević
Sa razvojem
ekonomije i stvaranjem novih multinacionalnih korporacija pojavila se i industrijska
špijunaža. U stvarnosti, ona predstavlja pokušaj da
se pribave važne informacije o proizvodima, posebnim klijentima, planovima i komercijalnim
tajnama jedne kompanije. Naravno, svaki ovakav pokušaj smatra se protivzakonitim,
ali ako je to pokušaj da
se određeni podaci saznaju iz javnih
izvora, onda se ne može smatrati nečim
što zaslužuje finansijsku kaznu, ili čak
i zatvor.
U većini slučajeva industrijska
špijunaža je polje rezervisano za obaveštajne službe,
mada postoje i tzv. free-lance individualci, koji pod okriljem raznoraznih konsultantskih usluga delaju po klasičnom
ugovornom principu. Filosofija QUI VULT DECIPI DECIPIATUR (ko
zeli da bude
prevaren, neka to i bude), postala
je kredo, kako u radu obaveštajnih
službi u svetu, tako i u radu
pojedinaca.
Obaveštajne službe SAD, Engleske, Rusije, Nemačke, Francuske, Izraela, Kine, Indije, Irana i
drugih država interesuju projekti, resursi i naučna
delatnost konkurentskih država. Objekti ove delatnosti postaju civilni naučno-istraživački centri i proizvodnja, energetski izvori i nivo obrazovanja.
U tome, naravno, nema ničega novog. Industrijskom
špijunažom se bave sve obaveštajne
službe sveta. Ona će, hteli mi to ili ne, postojati dotle dok postoje
tajne u industriji, nedostupne iz vojnih
ili komercijalnih razloga.
Šta
je ovde zanimljivo? U principu, industrijska špijunaža danas, odnosno obaveštajne
službe koje se njome bave, koncentrišu
se samo na neke stadijume inovacionih procesa, koji objedinjuju fundamentalna i primenjena istraživanja, i uvode ih
u proizvodnju. Materijali koji se tiču naučnog
otkrića i njegovih teorijskih rezultata, obično se objavljuju u javnim publikacijama. Njihova analiza uglavnom je stvar naučnika i praktičara. Međutim,
njihova tematika, još u stadijumu laboratorijskih demonstracija mogućnosti primene
ili razrade novih tehnologija, naročito kod stvaranja
prototipa, njegovih sveobuhvatnih ispitivanja i eksperimentalne proizvodnje, strogo se cenzuriše, ili pak nestaje iz
diskusija na javnim naučnim simpozijumima, a mogućnost susreta sa
autorima publikacija se ograničava. To uglavnom rade obaveštajne
službe.
U ovakvoj
neprestanoj igri nadmudrivanja, sigurno je da je svaki izgubljeni
poen frustrirajući. Zato se preduzimaju
određeni potezi kojima se, na neki
način, može pokušati sa
zaštitom svakog pojedinačnog slučaja.
Interna mreža podataka se klasifikuje tajnom, određeni podaci koji trenutno nisu
aktuelni drže se pod režimom koda i
ne mogu se dešifrovati, posebnim protokolom obezbeđuje se da se određena informacija ne uništi ili
promeni, a ako je ta promena potrebna,
određenom verifikacijom se utvrđuje ko može
imati pristupa kodiranom materijalu.
Gde smo u ovakvim uslovima
mi? Da li smo sposobni, ne da se bavimo industrijskom
špijunažom, već da se od nje
odbranimo. Neko će reći: a šta to branimo,
šta imamo da branimo?
Da, imamo. Ministarstvo državne bezbednosti NR Kine, odnosno njegova
obaveštajna služba, jedno je od najaktivnijih u industrijskoj špijunaži. Njih, u poslednje vreme, isključivo interesuje energetska komponenta, energetski izvori i kako
ih obezbediti.
Mi se, dakako, ne možemo porediti sa Kinom,
ali za svoje
potrebe možemo obezbediti zavidnu količinu energenata za duži vremenski
period. Način njihove raspodele u korišćenju, njihova količina,
procena vremenske trajnosti zaliha, moraju biti označene
tajnom.
Naša obaveštajna aktivnost bi trebalo da bude
usmerena ka ekonomskom aspektu, da kontroliše
kako druge zemlje sprovode ekonomske sporazume zaključene sa Srbijom,
ispituje objektivne i subjektivne razloge
ukoliko se oni ne sprovode, utvrđuje koje rezerve imaju
naši inostrani
partneri prilikom pripreme odgovarajućih dokumenata, njihovu realnu, a ne iskazanu poziciju, te proverava realne
kapacitete firmi koje svoje usluge
nude našim kompanijama. Time se osigurava ekonomska bezbednost zemlje i stvaraju
uslovi za ulazak u svetsku privredu, ali ne kao njen sirovinski
privezak.
U prošlosti i dana,
skoro su sve vlade i
transnacionalne kompanije involvirane u industrijsku špijunažu. Postoje kompanije koje su u istoriji zabeležile
ogroman profit zahvaljujući idejama koje
su uspele da ukradu. Imajući u vidu činjenicu
da špijuni retko bivaju uhvaćeni, postoje male šanse da ćemo
videti kraj ovoj pojavi.
Ostaje nam da pokušamo da joj
se odupremo i istovremeno budemo aktivniji u borbi njihovim oružjem. Jer, ako ukradeš
od jednog autora - to je plagijat, a ako ukradeš od
mnogih - to je istraživanje.