Na nišanu
Svilajnac:
Poigravanje sudbinama celih porodica
Teror za poneti
Svilajnac se
hvali da je jedna od najureðenijih i najbogatijih opština u Srbiji. Sluèaj porodice Miloradoviæ pokazuje po koju cenu je to opštinsko bogatstvo postignuto
Igor Milanoviæ
Porodica Miloradoviæ u Svilajncu živi veæ generacijama. Nekada su imali kuæu od ukupno 184 kvm sa pomoænim
zgradama i voænjakom od 22 ara u samom centru ovog gradiæa. Godine 1975.
doneto je rešenje o eksproprijaciji pomenutih nekretnina, a kao naknada odreðena
im je novèana svota za koju u to vreme nisu mogli da kupe ni ar zemljišta.
Drugi, kojima je u to vreme takoðe nacionalizovana imovina,
dobijali su odgovarajuæe stanove, samo je Miloradoviæima ponuðen
novac. Poruka vlasti kao da je glasila: uzmite pare i napustite Svilajnac.
Kada su radnici 1981. krenuli da ruše porodiène
kuæe Miloradoviæa, porodica je rešenjem opštinskih vlasti smeštena u nužni smeštaj: jednu neuslovnu, malu i trošnu kuæu.
Iz nje ih ista ta vlast iseljava veæ èetiri
godine kasnije pod izgovorom da tu borave bespravno! Opštinski
èelnici, dakle, raseljavaju, useljavaju pa opet raseljavaju ljude po
slobodnom nahoðenju.
Na jednoj parceli Miloradoviæa nikle su moderne zgrade,
u kojima za ovu porodicu nije bilo mesta. Stanove su dobili neki drugi ljudi.
Dvanaest godina posle donošenja rešenja o eksproprijaciji, dakle 1987,
radnici ulaze i na drugu parcelu oduzetu Miloradoviæima,
tamo gde su se nalazili mali voænjak i vinograd, sve to raskrèuju,
a teren pokrivaju šoderom. Od tada taj plac zvrji prazan, na njemu se nikada ništa nije gradilo sve ove godine.
Tadašnji zakon je nalagao da se zemljište ima u roku od tri godine
privesti nameni, u protivnom je ono moralo da se vrati prethodnim vlasnicima.
Socijalizam je na taj naèin hteo da spreèi nenamensko raseljavanje,
ali je zaboravio i da predvidi od vlasti nezavisne poluge izvršenja
zakonskih obaveza. Plac je tako ostao u opštinskom vlasništvu,
a porodica Miloradoviæ na ulici.
U upravnom sporu koji su Miloradoviæi pokrenuli sa namerom da im
se deo oduzetog vrati, a da za ono što ne može
da bude povraæeno dobiju praviènu nadoknadu, i koji se po srpskom obièaju otegao godinama, sudski
veštak Milovan Vasiæ iz Jagodine 15. aprila
2004. utvrðuje da plac nikada nije priveden nameni. Istovremeno, pomenuti veštak
istièe da korisnik u trenutku eksproprijacije nije imao planski akt o izgradnji,
a bez tog dokumenta po zakonu nije ni moglo da doðe do oduzimanja
zemljišta. Na pitanje kako je vlast uopšte mogla da 12 godina posle
nelegalne eksproprijacije uðe i u posed druge parcele ostalo je bez
odgovora. Vlast u Srbiji vazda sve sme da radi.
I sada dolazi zaplet kao iz klasiènih grèkih
drama. Videvši da æe sud da donese odluku nepovoljnu po Svilajnac, vlast bržebolje
zemljište prodaje treæem licu, što je posebno zabranjeno. Ali koga iz vlasti interesuju zakonske zabrane i
sudske odluke?
Avgusta prošle godine, u pokušaju da svojim kriminalnim radnjama pribavi smokvin list legalnosti,
porodicu Miloradoviæ telefonom na sastanak u opštini Svilajnac poziva naèelnik
Slavoljub Arsenijeviæ. U prisustvu Gorana
Vasilijeviæa, pomoænika predsednika Skupštine
opštine, postiže se usmeni dogovor da Miloradoviæi za oduzetu imovinu dobiju
odgovarajuæi stambeni prostor. O razgovoru nije saèinjen nikakav zapisnik. Sve
se, kao što se vidi, radi tako da ne ostanu nikakvi tragovi. Nauèila
je i vlast u Svilajncu ponešto od mafije.
Posle ovog dogovora Miloradoviæi su imali i razgovor sa
zamenikom predsednika SO Predragom Milanoviæem, koji im još jednom usmeno potvrðuje
da æe sve biti kao što je dogovoreno, ali da porodica ni na koji naèin
ne ometa nastavak izgradnje još nezapoèetog objekta.
Dva meseca kasnije, isti oni ljudi koji su obeæavali
da ni ašov neæe da zabodu u tuðe zemljište dok se ne obezbedi pravièna nadoknada, porodici saopštavaju
svoj konaèni stav: Miloradoviæima ne sleduje ništa. U toku razgovora zamenik Milanoviæ
porodici nudi moguænost da im sredi jedan stan ispod žita? Kada su ga Miloradoviæi
zapitali kako to opštinska vlast radi ispod žita, Milanoviæ se
naljutio i napustio svoju sopstvenu kancelariju. Negde u hodniku se prisetio da
je on domaæin, a ne gost, pa je poslao druge ljude da Miloradoviæeve
isprate do izlaza.
Poèetkom ove godine u sporni plac pokušava da uðe
novi investitor, Branislav Marinkoviæ,
vlasnik preduzeæa Marinko d.o.o. Miloradoviæi uspevaju u tome da ga
spreèe, ali Branislav ponovo dolazi i ponovo ne uspeva da uðe
na zemljište. I tako tri puta. Investitor i opština su u pomoæ
zvali i policiju, ali u PU Svilajnac dobro znaju kakav je ovde kriminal u
pitanju pa su samo bili nemi posmatraèi duela Miloradoviæa
sa investitorom.
U meðuvremenu je protiv porodice koja veæ èetvrt
veka živi bez krova nad glavom podneta prijava zbog ometanja. Miloradoviæi
su penzioneri, stari i bolesni. Veæi deo penzije im odlazi na
nabavku lekova, a sada im preti moguænost da im za naplatu novèane
kazne plene i ono malo para što meseèno dobijaju.
A možda opštinski funkcioneri planiraju da stambeni problem opljaèkanih
Miloradoviæa reše na taj naèin što æe celu porodicu za kaznu zbog ometanja radova da pošalju
u obližnju Zabelu?
Ne samo da su im sve oteli nego hoæe to i da im naplate.