https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Imperija

Imperija

Velika Britanija još uvek ne prihvata èinjenicu da više nije svetska sila

 

Priznaj, Albione, da si nula

 

   Gordi Albion, kako se nekada nazivala Velika Britanija, odavno je samo još ime bez nekog veæeg znaèaja, osim kada je istorija u pitanju. Poslednjih pola veka Britanija je prolazila, i još to èini, kroz najteži period svoje duge istorije

 

Milan Malenoviæ

 

Sve je poèelo gubljenjem prekomorskih poseda, kolonija koje su jedna po jedna voljom prekoatlantskih saveznika, Amerike, sticale nezavisnost. Konaèno je dvomeseèni Suecki rat 1956. pokazao da Velika Britanija nije više svetski lider, pa èak ni supersila sposobna da vojnim intervencijama odbrani svoje interese. Na scenu su tada ispred zapadnog sveta konaèno i nedvosmisleno stupile SAD.

Britanci su oduvek bili naklonjeni tradiciji, ali od propasti sopstvene imperije to su još i više. Seæanjem na staru slavu oni potiskuju nezadovoljavajuæu današnjicu. Britanski monarh još uvek nastupa pompezno, kao u vreme "Imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi", i nimalo graðanski kako to èini ogromna veæina drugih evropskih monarha. U tim retkim trenucima Britanci se vrate u vremena kada su imali najveæe carstvo koje je svet ikada video.

Kao što od britanske kraljevske kuæe skoro ništa više ne zavisi u samoj Britaniji, ni od Britanije skoro ništa ne zavisi u današnjem svetu. Dok je "gvozdena premijerka" Margaret Taèer još uspevala da smogne snage i da dosta samostalno odreðuje spoljnopolitièki kurs zemlje na èijem je èelu, jedan od njenih naslednika, Toni Bler, Britaniju je doveo u poziciju kolonije nekadašnje britanske kolonije - Sjedinjenih Amerièkih Država. Nedavno objavljeni memoari samog Blera to nedvosmisleno pokazuju.

 

Premijeri-lobisti

 

Umišljenost da Velika Britanija može da parira svetskim supersilama, SAD i SSSR/Rusiji, stvorila je preveliko optereæenje za inaèe slabu britansku ekonomiju. Flota Njenog velièanstva nekada je vladala morima, jer je to Engleskoj donosilo velike prihode iz trgovine sa kolonijama. Današnja ratna mornarica Velike Britanije besciljno luta morima kao Ukleti Holanðanin i samo troši pare ionako deficitarnog budžeta.

Ono što Bler ne pokazuje tako jasno u svojim memoarima, ali što je upuæenima odavno belodano, jeste èinjenica da je Velika Britanija postala servis onih koji imaju dovoljno para da je plate. Korupcija uzdignuta na nivo državne politike.

Blerov lièni imetak se procenjuje na neverovatnih 20 miliona funti, ali to u današnjem Ujedinjenom Kraljevstvu nikoga posebno ne uzbuðuje. Kao ni èinjenica da dobar deo tih para potièe iz prodaje droge evropskoj deci od strane albanskih separatista i terorista sa Kosmeta, koji su u Bleru našli zahvalnog i korisnog lobistu za njihove ciljeve.

Dosta para je Bler dobio i od jevrejskih i saudijskih fondacija koje su se okupile u nesvetu alijansu posveæenu rušenju prvo Sadamovog režima u Iraku, a danas planu napada na šiitski Iran. Oba puta je Bler najvatreniji zagovornik vojne intervencije u kojoj æe pored britanskih momaka daleko više da ginu amerièka deca. Meðu njima neæe biti nikoga ko je u srodstvu sa samim Blerom.

Svoj položaj amerièkog nosaèa aviona nasukanog na evropskoj obali Velika Britanija i njen politièki establišment umeju veoma dobro da unovèe. Britanska ostrva imaju izuzetan geostrateški znaèaj za amerièku vojsku, zbog èega vlastodršci iz Londona lako nalaze sagovornike u Vašingtonu. Iako možda nije idejni tvorac ovakve saradnje, Bler je bio njen najistaknutiji zastupnik i korisnik.

U suštini, ovakvim delovanjem je postignuto da troškove amerièkog vojnog prisustva u Velikoj Britaniji plaæaju treæe zemlje, one koje izdvajaju milione sopstvenih dolara da bi od britanskog premijera napravili svog lobistu u Beloj kuæi.

Britanska vlada je pored ovog otkrila još jedan izvor nelegalnog finansiranja - dodelu titula. Englezi su vezani za svoje plemstvo koje tamo ima pravo ne samo da bude oslovljavano kako dolikuje, veæ i da titulu kao sastavni deo imena upiše u sva dokumenta. Svake godine kraljica podeli i nekoliko doživotnih, ali ne i naslednih titula zaslužnim graðanima.

Predlog za dodelu titula daje premijer po savetima èlanova svog kabineta. Veæ nekoliko puta, kada se meðu dobitnicima pojavi i neko potpuno nepoznato ime iz sveta biznisa, javnost je sumnjala da je titula dobijena zahvaljujuæi podmiæivanju. Dokaza, meðutim, do sada nikada nije bilo.

U jednom drugom sluèaju bilo je i te kako dokaza. Vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson, ili jednostavno Fergi, bila je od 1986. do 1996. udata za princa Endrua, mlaðeg brata prestolonaslednika Èarlsa. Krajem maja novinar tabloida News Of The World predstavio se vojvotkinji kao bogati industrijalac i ponudio joj pola miliona funti (tada oko 700.000 dolara) da ga upozna sa svojim bivšim suprugom koji je izaslanik Britanije za trgovinu i investicije.

Vojvotkinja je bez dvoumljenja prihvatila ovu ponudu, a ceo razgovor je snimljen skrivenom kamerom. Na snimku se Sara Ferguson vidi kako sedi za stolom na kojem je 40.000 dolara u gotovini, što je trebalo da bude kapara za uslugu lažnom biznismenu. Fergi mu pri tom govori kako za pola miliona funti bez problema može da obezbedi pristup bivšem mužu i doslovno kaže: "Pripazite vi mene, pa æe on da pripazi vas".

Bekingemska palata je odmah objavila da princ Endru nije imao nikakve veze sa ovim poslom, a sama  Fergi je izrazila žaljenje što je ispala naivna.

Naivna? Zar se to ne zove podmitljiva? Ne, britanska aristokratija kao i njen politièki establišment deluju drugaèije od ostalog sveta. Tamo je skoro normalno da se asti", i to unapred, za završetak nekog posla. Naivnost je samo kada neko dozvoli da bude uhvaæen.

 

Prljave borbe

 

Ovaj moralni pad, kada je dozvoljeno i prihvatljivo sve što javnost ne vidi, deluje daleko teže na britansko društvo od pada Imperije i sigurno æe da ostavi daleko dublje tragove.

Veæ pomenuti bivši premijer Toni Bler posle odlaska sa funkcije èelnika vlade od svog prijatelja i poslovnog saradnika, amerièkog predsednika Džordža Buša mlaðeg, dobio je u junu 2007. na poklon mesto specijalnog izaslanika Meðunarodne grupe za Bliski istok. Na toj poziciji oèekivalo se da æe Bler tragati za modalitetima okonèanja višedecenijskog sukoba izmeðu Palestinaca i Izraelaca.

Umesto da bude diplomatski suzdržan, Bler je nedavno izjavio kako najveæa opasnost modernom svetu preti od radikalnih islamista. Ništa èudno za ovog politièara, jer ga od poèetka rada na funkciji specijalnog izaslanika Palestinci optužuju da prima novac od jevrejskog lobija.

Ni proletošnji parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji nisu mogli da proðu bez skandala vezanih za donacije strankama. Njihov broj je ovoga puta bio toliki da su se i sami glasaèi umorili od èitanja o finansijskim aferama stranaka i svoje glasove dali ne tradicionalnim strankama laburista i konzervativaca, veæ malim, èesto i nepoznatim partijama. Tako su ove godine prvi put u britanski parlament ušli Zeleni, partija za zaštitu ekologije sa dugom parlamentarnom tradicijom na kontinentu.

Odmah posle izbora i povlaèenja sa vlasti Blerovog naslednika Gordona Brauna u javnosti se pojavila autobiografija Pitera Mandelsona, najmanje poznatog èoveka iz vladajuæe trojke laburista. Mendelson koji je dugo bio na vrhu stranke zajedno sa Blerom i Braunom, u svojim seæanjima iznosi niz detalja o prljavoj borbi izmeðu ove dvojice za primat u stranci.

Po onome što je Mendelson izneo, britanski glasaèi su bili šokirani saznanjem da u njihovoj državi, koju èesto zovu kolevkom modernog parlamentarizma, vladaju okolnosti koje podseæaju na banana-republike. Istina, u Britaniji ni danas nema politièki motivisanih ubistava, ali je borba izmeðu Brauna i Blera bila toliko prljava, sa toliko niskih udaraca i sa nedostatkom uobièajene discipline prema šefu partije, da bi cela prièa mogla komotno da se smesti u neku zemlju u razvoju.

Braun, po reèima Mendelsona, nikada nije prihvatio èinjenicu da je Bler voða stranke i samim tim i premijer. Do poslednjeg Blerovog dana u premijerskoj fotelji, Braun je oko sebe okupljao istomišljenike i puèiste i konaèno u junu 2007. primorao Blera da podnese ostavku.

Posle ovakvih iznurujuæih borbi Laburistièka stranka je bila toliko podeljena, da je Braun imao problema da sastavi kako novi kabinet, tako isto i stranaèke gremije. Poseban problem je predstavljala veæ oèigledna Braunova paranoja i njegovo nepoverenje u svakog saradnika. Na kraju je morao i samog Mendelsona iz Brisela da vrati u London i da mu poveri mesto vicepremijera.

I pored toga što mu je Mendelson omoguæio da u naredne tri godine preživi nekoliko pokušaja partijskog puèa, Braun mu se nikada nije odužio na odgovarajuæi naèin. Sama èinjenica da su se laburisti posle Blerovog odlaska pa sve do poraza na ovogodišnjim izborima više bavili sobom nego upravljanjem zemljom, pokazuje dokle je stigao britanski parlamentarizam. Pri tome je baš period Braunove vladavine bio bremenit nepredviðenim teškoæama, kao što je izbijanje globalne ekonomske krize. Ni u takvom vremenu, dakle, britanski politièari nisu uspeli da se uzdignu iznad prizemnog politikanstva i odbrane sopstvenih interesa.

Velika Britanija je danas više ime nego realna snaga. Korumpirani politièki establišment uronjen u sopstvene probleme teško da je u stanju da bilo šta bitno promeni. A Britaniji, isto kao i celoj Evropskoj uniji, pod hitno trebaju korenite reforme, na prvom mestu u domenu socijalne politike. Nezaposlenost je na Ostrvu sve veæa, kao i budžetski deficit. Privreda nije više u stanju da finansira intervencionistièku politiku prethodnih vlada i to je svima jasno.

Problem je samo što niko nema hrabrosti da izaðe pred javnost i prizna da Velika Britanija nije više velika. Za tako nešto potreban je politièar èvrstog karaktera, a ne uspešni tehnokrata, kao što su svi poslednji premijeri od Margaret Taèer naovamo, raèunajuæi i aktuelnog Dejvida Kameruna.

 

 

 

Nekad bilo, sad se spominjalo

 

Novinar News Of The Worlda koji prati kraljevsku porodicu Robert Džobson istièe da je njegov list došao da informacije da je vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson i ranije pokušavala da proda pristup do bivšeg supruga, te da je nastojao da to i dokaže, naravno u nacionalnom interesu.

"Mislim da ovde postoji ozbiljna poenta, jer ona nastoji da iskoristi ulogu princa Endrua. Ne zaboravimo, on je specijalni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva za trgovinu i investicije, i novac poreskih obveznika podmiruje njegove troškove. Zbog toga mislim da ona ozbiljno potkopava ugled Velike Britanije koja važi za poštenog igraèa u meðunarodnoj trgovini i razmeni", objašnjava Džobson.

Džon O'Farel, autor knjige "Komièna istorija Velike Britanije", istièe da su siromašni èlanovi kraljevske porodice novina koju je doneo 20. vek. Iako on to ne kaže, podrazumeva se da su i podmitljivi i pohlepni èlanovi dinastije takoðe novitet u hiljadugodišnjoj istoriji engleske kraljevske loze.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane