Slučaj

Zašto su se na jednoj sahrani okupile sudije, političari, novinari, muzičari i, naravno, policajci

 

Videli su se u čitulji

 

Još jedan zločin u Beogradu otvorio je niz pitanja o stvarnom životu takozvanih javnih ličnosti i njihovim diskretnim prijateljima, finansijerima i uzajamnim dužničko-poverilačkim odnosima

 

M. G.

 

Nekoliko stotina najpoznatijih ličnosti srpske prestonice došlo je na sahranu izvesnog Ljubomira Dapčevića i njegove ćerke Milice. Slučaj je poznat - njih je ubila bivša Dapčevićeva supruga Ljiljana Mitić posle porodične svađe. Sve se desilo ispred poznatog beogradskog restorana Madera, gde se viđaju takozvani poslovni ljudi, političari, udbaši i svet za koji bi neko neoprezno kazao da pripada srpskoj eliti.

Sahrana preminulog Ljubomira Dapčevića i njegove ćerke ne bi se ni po čemu razlikovala od ostalih, da nije šokantne slike "ožalošćene porodice" koja se tog dana našla da, kako se to žargonski kaže, isprati pokojnika na poslednji put.

Ispred kapele na Novom groblju našli su se u jednoj koloni ni manje ni više nego pevač Zdravko Čolić, političar Milorad Vučelić, glumci: Mima Karadžić, Dragan Bjelogrlić, Branimir Brstina i Bora Todorović, muzičar Dragoljub Đuričić, advokat Toma Fila, ali i specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević,  Maja Kovačević-Tomić, sudija i portparol Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg suda u Beogradu, bivši selektor fudbalske reprezentacije Ilija Petković, vlasnica Mis Ju kompanije Vesna Jugović, novinarka Vesna Dedić, novinar Hadži Dragan Antić, balerina Sonja Vukićević, kao i reditelj Milan Karadžić.

Ko je, onda, bio pokojni Ljubomir Dapčević i čime je zadužio ovako različite ljude iz različitih profesija pa da dođu na sahranu u ovakvom broju i ovakvom sastavu?

Crne hronike dnevne štampe su ga u prošlosti retko pominjale, uglavnom kao kockara i kao vlasnika kockarnica. Jednom i kao prijatelja dvojice "nezgodnih tipova", nekih Dilingera i Bećira.

Zna čaršija i to da je Dapčevićev rođeni brat Mokica ubijen greškom, samo zato što je sedeo blizu Andrije Draškovića, a ubica ga je zamenio za pravu žrtvu. Takođe, zna se da je Dapčevićev kum Slobodan Šaranović rođeni brat Brane Šaranovića, vlasnika kockarnica koji je iz zasede ubijen 2009. godine na Dedinju.

Na sahrani je govorio Milorad Vučelić, u suzama pominjući Dapčevića kao jednog od poslednjih "bardova" Beograda, kao čoveka i prijatelja kakvih više nema. Dapčević će biti sahranjen na rodnom Cetinju.

To je izazvalo ogorčene reakcije nekih starih, autentičnih Beograđana, koji ne mogu da prihvate da je bard Beograda, u stvari, bard i kockar iz Crne Gore, ljubitelj kulture, umetnosti, kafana i sponzor javnih dama i isto takve gospode.

Slike sa Dapčevićeve sahrane ne razlikuju se od sličnih ispraćaja najžešćih kriminalaca iz devedesetih godina XX veka, kada je bio običaj da se žalosti za "palim borcem" priključi kompletna državna i estradna elita. Ko bi rekao da će i u novom milenijumu osvedočeni korisnici kriminalnog budžeta doći u punom sastavu!

Slike sa Dapčevićeve sahrane imaju i neke evropske obaveštajne službe, čisto da provere moralni kredit pojedinih državnih službenika, kao na primer, sudije Vukčevića i njegove koleginice Kovačević-Tomić.

Slike sa Dapčevićeve sahrane imaju i ucenjivači iz institucija EU. Trebaće im kao suvo zlato kad im iz Beograda stignu odgovori na nebrojena pitanja u beskonačnoj anketi bez koje ni razgovor o pridruživanju neće početi. Ima li kriminalaca i kockara u Evropskoj uniji? Ima, naravno. Samo njima na sahranu ne dolaze državni tužioci, čak i ako se potajno negde i oni kockaju i kurvaju.

Ovde, nažalost, vladaju drukčiji vrednosni sudovi: nije sramota imati, sramota je nemati, nije sramota ubiti, sramota je biti ubijen, nije važno čime se baviš, važno je da imaš novac i moć, ne moraju da te znaju, čuće se za tebe pre ili kasnije.

Ova priča zaslužuje da se odgovori i na pitanje ko je naručio ubistvo oca i ćerke i da li je naručilac bio u pogrebnoj povorci.

Pokojni Dapčević ubijen je pištoljem iz ruke svoje bivše žene. Ona je nišanila milimetarski precizno, što je, valjda, u ovoj priči nesporno. Dapčević je bio poznat kao čovek koji je nesebično prijateljima pozajmljivao novac.

Da li je neko od poverilaca nahuškao njegovu bivšu ženu, obučio je u rukovanju pištoljem, obećavši joj da će je ''izbrisati iz spiska živih'' i preseliti u drugu državu? Da li je naručilac iz potaje pribavio alibi njegovoj bivšoj ženi, koja je, navodno, skočila s Brankovog mosta i vodom hladne Save uplivala u mutne vode Dunava, navodno, plivajući dva sata, u zimskom kaputu! Da li je naručilac ubistva isplanirao da je pusti da potone, a s njim i njegovi dugovi, a da je ona, šezdesetogodišnja žena, vođena inatom, shvativši prevaru, uspela da se održi satima na vodi?

Kriminalistička policija najčešće ubice traži u pogrebnoj povorci. Oni su po pravilu najviše ožalošćeni.

 

 

 

 

Da li su neki ljudi iz pogrebne povorke ubicu doveli u stanje duboke kome u bolnici kako ne bi odala ime onoga ko je njenom rukom uperio pištolj u dvoje Dapčevića?