Rusija
Biznis sa
životinjama: nelegalna trgovina divljim i domaæim životinjama donosi ogromnu
zaradu
Ima li krokodilana Crvenom trgu
Onaj ko je bio na
takozvanoj pijaci ptica u Moskvi i drugim gradovima razumeæe o èemu je reè: na tim pijacama moguæe je kupiti bilo koju životinju koja postoji na kugli zemaljskoj. Tu se trguje èak i retkim vrstama koje su upisane u meðunarodnu "crvenu
knjigu". Od tog biznisa stradaju ne samo životinje veæ i ljudi
Viktor Hlistun
Biznis sa životinjama nije razvijen samo u Rusiji. Po podacima Interpola
(meðunarodna policija), nelegalno tržište
egzotiènih životinja danas zauzima drugo mesto po zaradi, odmah posle trgovine
narkoticima. Na treæem mestu nalazi se nelegalna trgovina oružjem. Od trgovine
retkim životinjama, svake godine "biznismeni" zarade od 10 do 13 milijardi dolara. Nepotrebno je govoriti da taj biznis
skoro u potpunosti predstavlja krivièno delo.
Nažalost, nema podatka o tome koje mesto taj biznis zauzima u Rusiji, ali
sasvim je jasno da su Rusi na tom polju bolji od mnogih. Prvo objašnjenje:
novi ruski bogataši, koji su se brzo obogatili, ne znaju šta da rade sa tolikim
novcem. Drugi momenat: mnogi bogati Rusi silno žele da zadive svoje "kolege" neèim posebnim. Jahte i ekskluzivni automobili više
nisu interesantni. A ako u garaži, na primer, stoji kavez sa tigrom ili
u dvorištu bazen sa krokodilom, ta živa igraèka æe
izazvati zavist. I podstaæi takmièenje. Zato su zahtevi za retkim životinjama u Rusiji
ogromni. A gde ima zahteva, ima i odgovora na te zahteve.
Statistika potvrðuje to pravilo. Svake godine, na ulasku u Rusiju, carina zapleni oko
130.000 egzotiènih životinja prilikom pokušaja nelegalnog uvoza. Da bismo dobili
realnu cifru, potrebno je pomnožiti ovaj broj najmanje sa 10, ako ne i
sa 15, jer carina zadržava samo 10-15 procenata egzotiènih životinja
koje se pojavljuju na pijacama u zemlji.
Odakle
se uvoze životinje
Krijumèarene životinje dolaze u zemlju razlièitim putevima. Deo stiže
avionima iz Jugoistoène Azije, Južne Amerike, Afrike. Druge stižu vozom ili automobilom preko Poljske i
srednje i centralne Azije. Treæi put vodi preko luke u Sankt
Peterburgu. Poznato je i iz kojih se zemalja i u kojem procentu isporuèuju
u Rusiju egzotiène životinje: Peru 30 odsto, Vijetnam 18 odsto, Madagaskar i Jordan po sedam
odsto, Turska pet odsto, Pakistan, Španija, Togo, 4-5 odsto, ostali (Indija,
Kamerun, Kina, Liban, Nova Gvineja, SAD, Nova Tanzanija, Turkmenistan,
Francuska) 2-3 odsto.
Mreža krijumèara je organizovana na meðunarodnom nivou. U veæini
sluèajeva, krijumèari retkih životinja i biljaka koriste veæ postojeæe
puteve za transport narkotika. Veoma èesto prestupnici zajedno sa
životinjama prenose preko granica i narkotike. Samo se u retkim sluèajevima
krijumèarenjem životinja bave turisti. U brojnim sluèajevima, carinici imaju
posla sa dobro pripremljenim krijumèarima. Oni obièno
prenose životinje u specijalno kamufliranim kontejnerima, termosima, kavezima, u
duplom dnu kofera. Životinje prevoze u "grupama" - od 60 do 100. Pre nego što
krenu na aerodrom, uspavljuju životinje. Tokom puta ili nekoliko sati
po sletanju aviona, 50-70 odsto životinja ugine od
nedostatka kiseonika ili hladnoæe. Životinje èekaju
na transport u teretnim terminalima u kojima se tokom zime temperatura spušta
na nula stepeni. Zato se èesto dešava da ugine cela pošiljka.
Ali to ne zaustavlja prestupnike. Èak i pri tako visokoj
smrtnosti životinja prilikom transporta, profit ide i do 800 odsto. Evo primera:
majmun makaka u Zairu košta 70 dolara, a u Moskvi od 800 do 1.000 dolara.
Kako
se životinje prodaju
Evo kako izgleda struktura ruske pijace egzotiènih
životinja. U Moskvi (obrt moskovske pijace predstavlja 80 odsto obrta cele
zemlje) egzotiènim životinjama trguje desetak firmi. Oni rade po standardnoj šemi.
Daju oglas u novinama ili putem interneta, a zatim se telefonom dogovaraju sa
klijentima. Posle nekog vremena (kada se klijent proveri) dogovara se susret.
Firme koje prodaju životinje teško je uhvatiti u prestupu. One su mobilne, svoj naziv menjaju po deset puta
godišnje i rade pod skutom neèasnih predstavnika struktura vlasti.
Proseèan profit svake firme iznosi skoro pet miliona dolara. Direktno, egzotiène životinje
u Moskvi zvanièno se prodaju u 60-ak prodavnica životinja, ali glavnina životinja
se prodaje na jedinstvenoj pijaci u Moskvi, tzv. ptièjoj
pijaci. Ovde je moguæe kupiti kakadua (2.500 dolara po komadu), papagaja žako
(300-500 dolara) i druge retkosti. Posao se razvija, pa uz ovu pijacu postoji i
pijaca hrane za ptice i životinje, veterinarskih usluga, prateæih detalja itd. Nabavljene
egzotiène ptice i životinje obezbeðuju trgovcima skoro 70 odsto profita,
jer nisu skupe.
Pasoš
za bolesnu životinju
Osim što veliki broj životinja ugine prilikom transporta, i sami kupci rizikuju kupujuæi
ove životinje. Problem je u tome da su mnoge ptice, ribe i zverke koje stižu u
Rusiju, bolesne. Ali svaka životinja ima sve potrebne papire u
kojima crno na belo piše da su savršeno zdrave i da potièu sa dotiène farme. Naravno, nije potrebno objašnjavati da su svi ti pasoši
za životinje koji govore o stanju njihovog zdravlja falsifikovani, taènije da
su ih sami prodavci štampali u Moskvi.
Kakve se sve bolesti ne uvoze u Rusiju zajedno sa životinjama i pticama!? Èesto
se, na primer, sreæe oboljenje ornitoza. Od te bolesti posebno stradaju egzotièni
papagaji. Za èoveka, u pet odsto sluèajeva ova bolest se završava
smrtnim ishodom.
A egzotiène životinje mogu da vam prenesu i druge bolesti, ne samo ornitozu. Prema reèima
predsednika komiteta veterinara glavnog grada Aleksandra Tunika, životinje
mogu da prenose i tuberkulozu, brucelozu, leptospirozu. U praksi se sreæu i
razne helmintoze, gljivièna oboljenja. Ponekad èak i sibirska jazva (antraks).
Fotografija
za seæanje
Nažalost, egzotiène i retke životinje i ptice ne kupuju samo ruski bogataši. U poslednje vreme
je zapoèet još jedan sasvim unosan biznis - izrada fotografija. Da, da, najobiènijih
fotografija. Možete ih videti na mnogim mestima, a kako je poèelo, još
malo pa æe se pojaviti i na zidovima Kremlja. Fotografije na kojima se vide orlovi,
uslikane su u centru Moskve, na èuvenom Arbatu. Mušterije
koje žele da se fotografišu s orlom, krokodilom ili pitonom ima sasvim dovoljno. Ali malo ko zna da
one èesto zbog tog fotografisanja stradaju. Jer, da bi bile mirne, obièno
im daju narkotike. Upravo se istražuje sluèaj
jednog fotografa iz Soèija. On je optužen za varvarski odnos prema životinjama koje je koristio
za fotografisanje sa turistima. Otkrili su ga veterinari kada im je u ruke
stigao mali dalekoistoèni tigar na izdisaju, koji je imao nekoliko preloma. (Valja istaæi
da na svetu ima samo 40-ak primeraka ove lepe i retke divlje maèke.)
Ispostavilo se da je fotograf unakazio jadnu životinju, neprestano
je kljukajuæi sedativima. Trenutno se vodi istražni postupak, a ako se tom
prilikom ne dokaže da su prelomi rezultat prebijanja životinje, sluèaj æe
se raspasti. Ali nešto drugo je tužno: to je tek treæi sluèaj neèoveènog odnosa prema životinjama u Rusiji za koji se zainteresovala policija dok u SAD, na
primer, vlasnik zeca može da bude kažnjen ako ga na vreme nije prošetao ili
nahranio.
Egzotika
sa ulice
Veæ sam govorio o tome da je loš primer "zarazan" i da ove životinje prodaju i tzv. "biznismeni" koji nemaju moguænosti da u inostranstvu kupe i donesu u Rusiju prave egzotiène životinje.
Šta oni rade? Love pse i maèke lutalice i pretvaraju ih u retke
primerke s pedigreom. Tako, na primer, macu farbaju u sve boje duge i prodaju
je kao redak primerak sa, na primer, Madagaskara ili Sejšelskih ostrva. Kao po
pravilu, takve mace ili štenci brzo umiru, jer je boja kojom ih farbaju obièno
otrovna. Naravno, dokumenti za ove "egzotiène životinje" ne govore ništa o boji kojom su prefarbani.
Tužno je i to što neprodate mace i štence jednostavno ostavljaju u obližnju
šumu. Ne daj bože da zaðete u šumu koja se nalazi blizu moskovske ptièje pijace - diæi æe
vam se kosa na glavi kada vidite mrtve i polužive životinje.
Umesto
komentara
Borci za zaštitu životinja trude se na sve naèine da spasu jadne životinje,
ali su rezultati mizerni. Da bi se zaveo red i prestalo s tim zverskim (u
doslovnom i prenesenom smislu reèi) biznisom, potrebno je
doneti stroge zakone. Ipak, ne verujem da æe èak
i zakoni, kada budu doneti u bliskoj buduænosti, delovati. Jer, ni
ovi koji veæ postoje ne deluju i ne poštuju se. Trgovina životinjama
se produžava.