Tabloid je pozvan
Ministarstvo spoljnih
poslova
Bajka za
snajku
Nepotizam i
korupcija neviđenih razmera u Ministarstvu inostranih poslova.
Molim Vas da
objavite, proverite i obznanite ovom
jadnom narodu kako se troše budžetske
pare sirotinjske države Srbije.
U Ministarstvu spoljnih poslova Ani Hrustanović, snahi Radmile Hrustanović,
plaća se mesečna apanaža od 3500 evra, kao da
je ambasador u stranoj zemlji, a zapravo živi u Beogradu i još je na
porodiljskom, jer ima bebu od
sedam meseci.
Ana Hrustanović zaposlena je u Ambasadi Srbije u Rimu, ali još uvek
čeka agreman da bi bila imenovana
umesto Sandre Rašković. Ona formalno
nije još ambasador i ne živi u Rimu, ali
je svojim vezama uspela da obezbedi
sebi platu kao da je već
ambasador.
Živi u Beogradu, ništa
ne radi, samo čeka agreman i
dobija 3500 evra - u evrima.
Da li
i ostale žene u Srbiji koje
su na porodiljskom
dobijaju taj novac? Ko još
u Srbiji i u državnim organima ima takvu platu?
Ovo je bahatost
prve vrste... Molim vas da to odmah proverite i objavite ovom
narodu.
Autor poznat redakciji
Ministarstvo spoljnih
poslova (2)
Ima nas
još koji nešto znamo
Pismo koje vam nas
nekoliko iz MIP-a upućujemo nije potpisano
iz razloga naše bezbednosti.
Radi se o kadrovskim rešenjima u Ambasadi
u Rimu. Ne ulazimo u izbor nove ambasadorke, koja
se javno deklariše kao "intimna prijateljica" Borisa Tadića, žene bez (adekvatne)
biografije. To je, bojimo se, samo stvar vrha države
i to se dobro zna. Ali
čujemo da nova ambasadorka formira svoj tim. Tu je izgleda
glavni vozač Mihajlo Jovanović koji se iz inostranstva
vratio septembra 2010, posle punih pet godina u Italiji
(na insistiranje Ane Urošević, mada nije bilo nikakvog razloga da ostaje
više
od četiri godine, jer je konfliktna ličnost). Sada isti taj
Jovanović posvuda priča da na
leto sa novom
ambasadorkom Urošević-Hrustanović opet dolazi u Rim! Razumemo da je dotični njen čovek
od poverenja. A kako i ne bi bio kad ju je dočekivao
i vozio posle
brojnih rimskih žurki usred noći,
a sutradan dok ona spava do podne,
on drema u domarskom boksu.
Sama ambasadorka
je velika prijateljica sa njegovom ženom
Tamarom. Sve je to lepo, ali u MIP-u postoje pravila o odlasku u inostranstvo. U MIP-u ima još ljudi
koji znaju italijanski i koji
su dostojni službe u Rimu, verujte više od M. Jovanovića koga su u mladosti i
njegovim krugovima "žestokih momaka" zvali "Mile Senf".
Druga osoba
koja se sa ambasadorkom Urošević-Hrustanović takođe sprema u Rim je Veljko Lazić, koji se prošle godine vratio iz Rima
takođe nakon pet godina službe. I on je zajedno sa svojom
suprugom intimno društvo vozača
Mihajla i ambasadorke Urošević-Hrustanović. I to je lepo, da se u ambasadi
stvara domaća atmosfera, ali ima i drugih
osim Lazića koji dobro znaju
italijanski i struku, koji su
lojalni i vredni radnici MIP-a i koji bi bili
dostojni predstavnici Srbije u Rimu.
Zašto MIP-u treba cela ova tematika (počev od činjenice da
ambasadorku Urošević-Hrustanović u Rimu od milja
zovu "Pupi", jer je poznata po brojnim seksualnim
ekscesima)...
Ali, ako se već imenuju loši ambasadori,
valjda mediji mogu da pomognu
da se spreči odlazak nekvalitetnih ljudi, koji bi na taj način
prekršili propise i ustrojstvo
MIP-a. Ima nas ovde koji su
se zamorili od strpljivog čekanja i ćutanja, a koji imaju sve kvalitete da
odu u Rim.
Grupa radnika MIP-a