Zatvorska tortura
Užas u Zabeli: Uprava silovatelju namestila žrtvu?
Severina plaća u naturi
Da li KPZ Zabela pod
upravom Željka Gradiške i uz tolerantnost Milana Obradovića postaje peder-bal
zatvor u kome se podobnim osuđenicima omogućava da nekažnjeno siluju svoje
kolege?
Milan Malenović
Pomoćnik zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode
Miloš Janković već duže vreme sprovodi opsežnu akciju prikupljanja
informacija o silovanjima iza zatvorskih zidina. I on je, kao i istraživački
tim Tabloida koji se bavio istom temom, nailazio na zid ćutanja, odnosno
dobijao je samo uopštene informacije da se tako nešto dešava. I žrtve, kao i
svedoci, a posebno počinioci držali su jezik za zubima.
Slučaj do koga smo došli, međutim, u nečemu se razlikuje.
Ovoga puta je žrtva itekako bila voljna da priča, ali su državni organi,
posebno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UZIKS) i policijska uprava (PU)
Požarevac činili sve kako bi se ovo stravično delo zataškalo.
Ćuti ili...
D.J. ima nešto preko 30 godina i dugi niz godina je
proveo u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda Zabela kod Požarevca zbog
više dela krađe i razbojništva. Još tamo je pokazivao sklonost ka istom polu,
zbog čega je od ostalih zatvorenika dobio nadimke Severina i Gejboj.
Kada su se stekli zakonski uslovi, on je iz zatvorenog
dela prebačen u poluotvoreni VIII paviljon. Ništa neobično,
čak i za osobe homoseksualne orijentacije. Ono što zapanjuje jeste saznanje
da je prebačen na radno mesto Izvorište, udaljeno više od kilometra od
zatvora i to kao drugi zaposleni, iako je predviđeno da na Izvorištu
radi samo jedan osuđenik, baš zbog toga da se ne bi desilo ono što se desilo u
ovom slučaju.
Na Izvorištu je takođe radio i visoki oficir u
penziji G. Oba osuđenika, i Severina i G., spavali su u prostoriji pored radnog
mesta, dakle udaljeni preko kilometra od prvog stražarskog mesta.
Jednog dana se Severina sa leđa prišunjao svom zatvorskom
kolegi i drvenom palicom ga udario u teme. Onesvešćenog G. je zatim skinuo,
razapeo i vezao za krevet, upaljačem mu spalio dlake oko anusa i silovao. I
tako puna četiri dana!
Nesrećni G. je nekako uspeo da se oslobodi i slučaj
prijavi požarevačkoj policiji. Umesto pomoći, tamo su mu savetovali da o svemu
ćuti, jer ne ide da se o njemu, bivšem oficiru i čoveku u zrelim godinama,
priča da ga je silovao muškarac.
Videvši da ni u policiji, a još manje u upravi KPZ ne
može ništa da postigne, G. se samoinicijativno uputio za Beograd i preko veze
ceo slučaj izneo inspektorima PU Beograda, koji su odmah alarmirali višu
instancu, a koja je zatim preko nadležnog tužilaštva policajcima u Požarevcu
naredila da sprovedu istragu. O svemu je, ovog puta zvanično, obaveštena i
uprava KPZ Zabela, kao i UZIKS na čijem čelu još uvek tavori Milan Obradović.
Tek tada, i to samo zahvaljujući upornosti PU Beograd i
Republičkog javnog tužilaštva, nadležni u UZIKS-u, KPZ Zabela, tužilaštvu i
policiji Požarevca pokreću za ovakve situacije uobičajeni postupak, ali na
neuobičajen način.
Severina je odmah prebačen u izolaciju i protiv njega se
vodi istraga. Međutim, on nikako nije i jedini krivac za sve što se dešavalo
nesrećnom G, ali izgleda da će biti žrtveno jagnje da bi se zaštitili svi
ostali.
Strategija uprave
Prvo pitanje koje se ovde nameće jeste kako je on uopšte
mogao da dobije takvo radno mesto zajedno sa izolovanim smeštajem i to u
društvu još samo jednog muškog osuđenika, ako su njegove sklonosti ka istom
polu već bile poznate? Kako smo saznali, njegovom prebacivanju u poluotvoreno
odeljenje kumovao je jedan od donova među osuđenicima. Možda je u pitanju bila
samo donova ljubav, a možda i nešto više.
U poluotvorenom paviljonu Severina je imao snažnu podršku
zaposlenih da se uprkos svojim sklonostima smesti na izolovanom mestu sa drugim
muškim osuđenikom. Jedni Tabloidovi izvori tvrde da je te usluge
zaposlenima on platio u naturi, drugi da je to opšta strategija same uprave
KPZ.
Iako šuškanja da i upravnik KPZ Zabela Željko Gradiška
ima sklonosti ka muškarcima ne moraju da budu tačna, očita je njegova namera da
stvaranjem pogodnih situacija omogući osuđenim licima da svoju seksualnu
energiju usmere ka kolegama. Time se smanjuje tenzija među osuđeničkom
populacijom, dobrim delom lišenom mogućnosti da ima ženske partnerke, smatraju
u upravi, pa se samim tim smanjuju i obaveze službe obezbeđenja.
Drugo značajno pitanje koje se nameće jeste: kako je
moglo da se desi da niko od stražara puna četiri dana ne primeti da nedostaje
jedan osuđenik? Nadzornik VIII paviljona, kome su pripadali i Severina i G,
zadužen je da kontroliše rad straže u stambenoj jedinici i odgovara za
ispravnost izveštaja brojnog stanja koji se više puta dnevno predaje dežurnoj
službi Uprave KPZ-a. Njegovo ime je Miroslav Jovanović, zvani Mirče,
o kome smo već ranije pisali u tekstu o osuđeniku koji je ogluveo posle batina
dobijenih upravo od njega. Tada mu nismo pomenuli ime u nadi da će da se
dozove pameti, ali to očigledno nije slučaj budući da puna četiri dana nije
primetio da mu nedostaje jedan osuđenik.
Mirče je poznat kao veoma oštar i prek stražar i doveden
je na mesto nadzornika VIII paviljona da bi zaveo red, budući da je od ranije
tu vladao opšti haos. Februara 2007, dakle pre Mirčetovog postavljenja,
osuđenik pod nadimkom Bumbar uhapšen je sa 1,5 kilograma heroina i
osuđen na dodatnu kaznu zatvora od 4,5 godine. Niko se tada nije zapitao
kako je uopšte bilo moguće da u kraju poznati narkodiler dospe u poluotvoreno
odeljenje, gde je bio u prilici da nastavi da se bavi starim poslom.
U međuvremenu je Bumbar čak pušten sa daljeg izdržavanja
kazne, iako mu je do regularnog isteka ostalo četiri godine i deset meseci.
Faktički mu je oproštena celokupna kazna za onih kilogram i po heroina kojim je
trgovao dok je bio još u zatvoru, pa je čak dobio i - kusur!
Niko od nadležnih u Zabeli nikada nije odgovarao za
ovakve skandalozne događaje.
Pomoćnik zaštitnika građana Miloš Janković je u maju
posetio KPZ Zabela i lično se uverio da u IV paviljonu postoje kreveti na tri
sprata, što je nezamislivo u Evropi 21. veka. U svom izveštaju on je ovo i
spomenuo i dobio obećanje od upravnika Gradiške da će to odmah da bude sređeno.
Treći sprat kreveta je u pomenutom paviljonu zaista i
sklonjen pre tri nedelje, ali tek posle višednevne pobune samih osuđenika koji
jednostavno više nisu mogli da istrpe. U jednoj spavaoni IV paviljona bilo
je i po skoro pedeset osuđenika, koji su na ovu vrućinu i sparinu imali na
raspolaganju samo šest prozora. Nacističke gasne komore su imale bolje uslove
za preživljavanje od zabelskih dušegupki.
Ni Željko Gradiška, kao niti bilo ko drugi, do sada nije
snosio nikakve posledice što je pokušao da slaže Miloša Jankovića, zaduženog za
zaštitu prava osuđenih lica, i celokupnu javnost. Prosto je neverovatno da o
svemu nije ništa znao Milan Obradović, a i ako je to bio slučaj ništa ga ne
oslobađa odgovornosti za loše upravljanje. U Srbiji, međutim, još ne postoji
osećaj za moral koji nalaže podnošenje ostavki u ovakvim slučajevima.
Imena svih aktera poznata su redakciji, ali se neki iz
razumljivih razloga pominju samo po inicijalima ili nadimcima.
Zatvorsko-pravni teror: Kako to isto priuštiti
Milici, Dobrici i Dragani
Milan Petrović je poznati i jedini
gangsta-reper kome je pošlo za rukom da svoju novu pesmu Kriminal Srbija snimi tokom
izdržavanja kazne zatvora u Zabeli. Pesma bi trebalo uskoro da bude i
emitovana, osim ako ne bude neformalno zabranjena kao i mnoge Milanove pesme
ranije.
Rešenjem
broj 116-06-193/2009-05 od 7. decembra 2009. direktor UZIKS-a Milan Obradović odbio je Milanovu
žalbu na prvostepeno rešenje Upravnika KPZ Zabela kojim je odbijen njegov
zahtev za isplatu razlike u plati za prekovremeni rad. Obradović u svom rešenju
navodi da je osuđenik Petrović bio zaposlen u skladu sa propisima i da mu je
isplaćena plata shodno radnom angažovanju (osam sati dnevno u prvoj smeni,
tokom pet radnih dana) sa najvećim koeficijentom i uvećanjem za maksimalno
dozvoljenih 20 radnih sati.
Pri
donošenju rešenja Obradović se rukovodio izveštajima dobijenih iz uprave KPZ-a
i navodi kako su to "akti službenih lica... pa nije bilo razloga da se
posumnja u njihovu verodostojnost"!? Očigledno je ne samo da su podređeni
svesno obmanuli Obradovića, već i da je on sam svesno pristao da bude obmanut.
I
prvostepenoj, kao i drugostepenoj instanci bilo je poznato pravo stanje, a koje
se vidi i iz nekoliko pismenih izjava drugih osuđenika, iz kojih proizilazi da
je osuđenik Petrović u periodu od marta 2008. do juna 2009. bio zaposlen na
radnom mestu "brigadira" pekare i da je svakodnevno radio od četiri
do 21 sata (17 sati!) i
to bez prava na odmor, lekarsku poštedu, slobodan dan ili godišnji odmor.
"Blago
rečeno, bio je u položaju identičnom ropstvu", stoji u jednoj od izjava
napisanoj i potpisanoj od strane svedoka osuđenika N.V.
Posebno
je drastično da Petrović nije imao ni pravo na lekarsku poštedu, budući da je
on kao mesač hleba u istoj zatvorskoj pekari radio od marta 2007. pa sve do
pred kraj iste godine, kada je teško povredio desnu nogu izvršavajući radne
zadatke. I pored težine povrede kolena, Petrovića kod ortopeda u gradsku
bolnicu Požarevac sprovode tek 9. januara 2008. godine, odakle ga upućuju na
fizikalnu terapiju na koju ga zatvorska straža sprovodi 27. februara 2008,
odnosno neka tri i po meseca po zadobijanju povrede!
Po izveštaju lekara specijaliste za fizikalnu terapiju
Ljiljane (prezime nečitko) od 28. oktobra 2008. Petrović je u međuvremenu na
propisanu terapiju bio odveden samo jednom - 13. oktobra iste godine, odnosno
bezmalo osam meseci pošto mu je terapija prepisana!
Zbog
ovoga Milan i danas otežano hoda, pa je nadležnom sudu protiv KPZ Zabela podneo
odštetni zahtev. U odgovoru na tužbu zamenik republičkog javnog pravobranioca Dragana Zorić navodi: "Proverom u
evidenciji Zavoda utvrđeno je da se tužilac nije povredio na radnom mestu u
toku rada, jer nije radio kao radnik, već kao brigadir, koji se posao ogleda u
organizovanju i nadgledanju rada osuđenih lica." Zorićka očigledno
nonšalantno brka cele godine, jer se Milan povredio 2007. a za brigadira je
postavljen 2008.
Isto
tako nonšalantno zamenica RJP prelazi i preko sopstvene konstatacije da o povredi
nije sačinjena zakonom predviđena povredna lista. Takođe ona navodi kako se
Milan okliznuo u kupatilu, zanemarujući pri tom da je ulaz u podrum sa drvima
smešten baš u kupatilu zatvorske pekare, a da je Milanov zadatak kao radnika u
drugoj smeni bio da iznese iz podruma drva da založi peć za pečenje hleba, te
je tako i morao da koristi strmo stepenište smešteno u pomenutom kupatilu.
Posle
toga nadležna sudija Osnovnog suda u Požarevcu Milica Perić od tužitelja Milana traži da priloži dokumenta kako bi
izbegao plaćanje sudske takse u visini od 97.000 dinara, pa pošto je tužitelj
to učinio ona naknadno traži dodatnu dokumentaciju, između ostalog i ono što jedno osuđeno lice jednostavno ne može da
nabavi.
Na
ovakvo ponašanje postupajućeg sudije Milan se žalio, ali je predsednica
Osnovnog suda u Požarevcu Dobrica
Živković pritužbu odbacila kao neosnovanu.
Da
bi se sudskim putem zaštitili od progona vlasti, srpski državljani prvo moraju
duboko da zavuku ruku u džep.