Povodom

Bivši direktor Beogradskih elektrana opisuje svoj sukob sa energetskom mafijom

Hobotnica me greškom postavila

Ovim rečima Vladimir Marković, bivši direktor Beogradskih elektrana opisuje svoje imenovanje za  direktora jednog od najvažnijih javnih preduzeća u gradu. On se sa gorčinom priseća otpora kojim se suprostavljao energetskoj hobotnici da ne opljačka preduzeće na čije čelo su ga doveli. Opisuje i hronologiju napada kojima je bio izložen, sve do smene koju su mu priredili, uvidevši da uz njegov blagoslov ne mogu da pljačkaju Beogradske elektrane

M. Grabež

Kao nestranački kandidat postavljen na mesto generalnog direktora na predlog DSS-a, odlukom Skupštine grada Beograda, 30. maja 2005. godine, u trajanju mandata od pet godina, nekadašnji direktor Beogradskih elektrana Vladimir Marković tvrdi da je do njegove smene došlo iznenada...

 Radio je, kaže, danonoćno, domaćinski, a ne stranački. Dolaskom na vlasti nove koalicije, posle majskih izbora 2008. godine i formiranje nove gradske uprave 19. avgusta 2008. godine oblast energetike je koalicionom podelom došla pod okriljem SPS-a. Tri dana kasnije 22. avgusta 2008. pozvala ga je (sad već pokojna) Borka  Vučić i saopštila mu da je Socijalistička partija Srbije analizirala njegov rad i poslovanje Beogradskih elektrana u tom periodu, da je zadovoljna njegovim radom i postignutim rezultatima i da je SPS odlučila da ga zadrži na mestu generalnog direktora. Marković se zahvalio Borki Vučić i SPS-u na ukazanom poverenju.

No, nakon pet dana sledi naručeni članak u Večernjim novostima gde se Beogradske elektrane „blate" neistinama, a kao argument pominju se žalbe kućnog saveta iz ulice Kneza Miloša. Kućni savet sa pomenute adrese je odmah reagovao, obraćajući se pismeno, Večernjim novostima, da to nije istina, ali njihov demanti nije objavljen. Istina je da su ga Beogradske elektrane objavile na svom sajtu.

Marković navodi da je to bila uvertira za njegovu smenu koja se dogodila 2. Septembra 2009. Tada novi gradonačelnik Beograda napada rad Beogradskih elektrana, kako bi uprkos svim priznanjima datim Markoviću, ubrzao njegovu smenu i imao opravdanje za to. Njegovo pismo odbrane objavljeno je u Kuriru od 1. Oktobra 2008. pod naslovom: „Gradonačelniče, gde su pare".

Kada je u pitanju preduzeće Minel-Kotlogradnja sa kojim je Marković 2006. pre privatizacije, dogovorio da učestvuje u izgradnji kotlova za Voždovac i Novi Beograd, zajedno sa privatnim preduzećem Kirka-Suri iz neobjašnjivih razloga se odustaje od dobijenog posla izgradnje kotla u Novom Sadu, koji se prepušta Slovencima za milion evra više. Nakon toga Minel-Kotlogradnja se privatizuje uprkos nezadovoljstvu radnika. Na aukciji ga preuzima Rudnap-grupa  za 1,7 milion evra, obavezom ulaganja od dva miliona evra i obavezom prema radnicima od milion evra. U tom trenutku ugovoreni poslovi i novčana potraživanja iznose pet miliona evra. Jednostavna šema za otimanje firmi i para.

Marković navodi da se ovi poslovi sprovode pod okriljem "hobotnice" i daje odgovor ko se krije iza ovog pseudonima: - Hobotnica je interesna grupa ljudi koja koja u ovom periodu tranzicije gleda da što više državnog kapitala prebaci u privatne džepove ne prezajući ni od čega i ne bojeći se ničega jer je "pustila pipke" u sve institucije sistema. Toliko se proširila da će po mom mišljenju uskoro početi da jede samu sebe jer "hrane" polako ponestaje.

Prema tvrdnjama bivšeg direktora Beogradskih elektrana jedan od vodećih vidljivih glava "hobotnice" je Vojin Lazarević, pravnik, većinski vlasnik Rudnap - grupe, a nevidljivi "pipak" je Mlađan Dinkić bivši ministar.

U svojim analizama Marković uviđa da je njega na mesto generalnog direktora Beogradskih elektrana dovela "energetska hobotnica" , ali ne da da doprinos svojim znanjem i radnim iskustvom već da bude "žrtveno jagnje" u privatizaciji svog preduzeća. Svakako svaki njegov uspeh u poslovanju i svaka dobijena nagrada, a pogotovu dobijanje sertfikata ISO9001 i uvođenje sistema kvaliteta u poslovanje preduzeća nije odgovaralo. Svaka realizacija projekta, za šta su urađene fizibiliti studije: izgradnja palionice smeća, postavljanje gasnih turbina i izgradnja kombinovanog postrojenja na lokaciji toplane Novi Beograd, izgradnja rezervoara na mazut od 40 hiljada tona (tuđim parama), reorganizacija preduzeća izdvajanjem dve zavisne ćerke firme (prateće delatnosti) saglasno zakonu o energetici, nije im odgovarala jer bi se na taj način uvećala vrednost preduzeća, zato je sve preko svojih pipaka hobotnica stopirala.

Zanimljivo je da je Marković još 2005, bio na udaru "energetske hobotnice". I pored toga ostao je na mestu generalnog direktora prvenstveno zahvaljujući Vojislavu Koštunici i DSS-u, a zatim tek postignutim rezultatima u poslovanju. Tada Marković nije znao da je "energetska hobotnica" prevarila Vojislava Koštunicu i daga je namesto generalnog direktora dovela zbog svojih interesa iako on nije bio član DSS-a. No, odmah im je zasmetao i počeli su da ga sabotiraju u radu.

Dolaskom na čelo Beogradski elektrana Marković je zatekao katastrofalno stanje. On nije ni uspeo da sedne u fotelju, a članovi "energetske hobotnice" su mu izvadili "Vangradski toplovod" kako bi ga što više udaljili od Evrope.

Prethodni generalni direktor odbija da preda svoju dužnost zapisnički, razumljivo: prazni računi, a obaveze preduzeća velike. Za nastupajuću grejnu sezonu bilo je potrebno remontovati 40 odsto instalacionog sistema. No, sa postavljanjem Vladana Markovića na mesto generalnog direktora se odugovlačilo kako ne bi stigao da elektrane spremi za nastupajuću sezonu.

Ni jedan tender do (1. juna 2005.) nije oglašen, tako da je Marković sve morao sam da organizuje. On oglašava tender, čeka da prođe zakonski rok ne bi li sklopio nove ugovore. "Hobotnica" preko svojih ljudi pokušava da mu obori tendere. No, Marković svojim autoritetom uspeva da ujedini direktora "Minel-kotlogradnje" i direktora "Kirka-Suri" da zajedno sa Elektranom osposobe sistem grejanja.

Početak te grejne sezone "energetska hobotnica" sabotira organizovanim reklamacijama građana preko opštinskih odbora DS-a. Paralelno je sve propratio Blic naručenim člancima. Ubrzo zatim u četvrtak 23. oktobra 2005. Za Markovića nastaje prvi dan "D". Poziva ga tadašnji gradonačelnik Beograda u 10 sati i dok Marković sedi za stolom sa njegovim zamenikom i šefom kabineta baca gradonačelnik ispred njega novine u kojima se "blate" Beogradske elektrane.

Reč po reč Marković lupa šakom o sto (što se dugo prepričavalo) govoreći: "...Ništa mi ne možete ako ste mislili da me zaplašite, ako se ne smirite ja ću sazvati konferenciju za štampu!"

Tog istog dana u 12 sati gradonačelnik saziva konferenciju za štampu i izjavljuje da je grejanje u Beogradu normalno, da ima po koja reklamacija koja se otklanja. I tog istog dana ekipa RTS-a koja je bila od 15 do 16 sati u dispečerskom centru elektrana nije zabeležila ni jednu reklamaciju. Gradonačelnik koji se bio prvo obrušio na Markovića, prihvato ga je kao savesnog direktora i nadalje su korektno sarađivali uprkos podmetanjima sa strane.

Ispada trafo postrojenje toplane Novi Beograd, pa još jednom. Marković uviđa da remont nije rađen godinama u nazad i da su pare odlazile na drugu stranu. Marković smenjuje rukovodioca elektro-održavanja. No, ubrzo tadašnji direktor BIA Rade Bulatović pozivajući se na Dragana Vignjevića direktora EMS-a zahteva povratak smenjenog rukovodioca na posao. Marković to odbija: "...Umesto da je uhapšen zbog pokušaja sabotaže vi od mene tražite da ga vratim na posao".

Grejnu sezonu 2005/6 obeležilo je neprekidno pucanje predizolovanih cevi na Opštini Vračar, najviše na Svetosavskom platou. Baš na tom delu su ugrađene nemačke Izolopus cevi o kojima je štampa pisala 2004, jer je osoba koja je skrenula pažnju na loš kvalitet cevi (i zbog toga otpuštena iz preduzeća) održala konferenciju za štampu i sve nedostatke cevi argumentovala. I tada je otkrivena prevara. Umesto nemačkih cevi, bile su ugrađivane rumunske. Ipak radnici Beogradskih elektrana danonoćnim angažovanjem uspeli su da održe grejni sistem u funkciji uz 40.000 prekovremenih sati.

Gradonačelnik je obećao da će se taj rad platiti i nove cevi jer je bilo u pitanju 50 kilometara (koje je Beograd u ime i za novac elektrana nabavio), ali sve je ostalo na obećanju. Beogradske elektrane su same podnele trošak i više miliona evra za bonifikaciju građanima. Ali nije to bio jedini unapred pripremljeni i kovertirani potez "hobotnice".

Da bi obezbedio energente za grejnu sezonu 2005/6 Marković zakazuje sastanak u Pančevačkoj rafineriji. Od direktora rafinerije traži rabat od 10 odsto na količinu od 50.000 tona mazuta. On mu odobrava 8 odsto ali posle razgovora sa generalnim direktorom NIS-a Željkom Popovićem Marković dobija traženi rabat. NIS potpisuje ugovor, ali "hobotnica" preko svojih ljudi iz DS-a iz gradske uprave Jelene Jevtović Karamate pismeno stopira da Marković potpiše ugovor uz obrazloženje da će gradska uprava nabaviti mazut u ime Beogradskih elektrana. Tako je Markoviću bilo jasno da će grad Beogradske elektrane namerno ostaviti bez mazuta za početak grejne sezone. Ugovor koji je grad zaključio sa NIS-om datira od kraja novembra 2005, sa novom cenom i rabatom, čime je preduzeće oštećeno za 10 miliona evra.

Da bi ipak počeo grejnu sezonu na vreme Marković se dogovara sa NIS-om, da NIS drži bez naknade svoj mazut u rezervoraima Elektrana, a da Beogradske elektrane mogu da ga koriste i naknadno plate. To omogućava direktor Jugopetrola Anđelić.

Kada je u pitanju nabavka uglja za grejnu sezonu priča je ista. Direktor Kolubare Dragan Tomić odbija da napravi ugovor sa elektranama o direktnoj prodaji 15.000 tona uglja, pozivajući se na neki svoj interni akt u preduzeću. Marković tada objavljuje javni poziv za nabavku uglja. Od prijatelja saznaje da je Karamata zabranila preduzećima sa kojima Beogradske elektrane sarađuju, da se jave na poziv. Marković tada poziva direktora Pam-ek-a, Radosava Savatijevića Keneta, na sastanak i traži od njega da u ime dugogodišnje saradnje i u interesu građana Beograda konkuriše sa svojom firmama Aleksandar i Beoogrev i tako mu omoguži start grejne sezone. I pored zabrane koju ima, on prihvata da konkuriše.

Što se tiče nabavke gasa poslednja je bila 1996 od Energogasa, sada Srbija gas. Ni predstavnici Energogasa nisu 2005. hteli da sa Markovićem prave ugovor.

Jer tada bi morali da poštuju ugovoreni tempo isporuke i ugovorenu cenu, jer ako bi bilo drugačije, snosili bi sankcije. U januaru 2006. dolazi do gasne krize, ali Beogradske elektrane prevazilaze tu krizu jer su imale rezerve mazuta, a pozajmljuju ga i drugim gradovima kao što su Užice, Priboj, Vrbas...) i sprečavaju raspad elektroenergertskog sistema Srbije.

U toku grejne sezone 2005/6 Beogradske elektrane preko novoformirane službe bezbednosti (na temelju unutrašnje kontrole) preduzeće uspeva da spreči razne sabotaže „hobotnice" i krađu uglja, mazuta, soli...