RTV
Svetac
Konkurs
za "Radnu akciju"
Rajko
Roki Dvizac
Gotovo neverovatno je zvučala vest da je u Inđiju,
najevropskiji grad u Srbiji, stigla TV ekipa emisije "Radna akcija"
koja se emituje na TV Prvoj! Šta ovi pomagači siromašnim i unesrećenim ljudima rade
u evropskoj varoši? Sa nevericom sam otišao na lice mesta da proverim da li se
radi o neslanoj šali ili je ekipa "Radne akcije" zaista u Inđiji?
Zatekao sam TV ekipu ispred oronule kuće, pozdravio ih, pohvalio ono što čine
za unesrećene širom Srbije. Skromno su mi odgovorili da oni, za razliku od
slatkorečivih srpskih političara, zaista reči (obećanja) sprovode u dela.
Njihova misija je visokohumana i potpuno suprotna pohlepi srpskih političara.
Njih srećnima čini to što nekoj nesrećnoj porodici, kojoj su vlastodršci ukrali
čak i nadu, povrate osmeh na lica, otvore do tada zablindirana vrata bolje
budućnosti. Upale svetlo u tami njihovog siromaštva. A zauzvrat ne traže ništa.
Nikakav tal, proviziju, procenat, beneficiju, keš na ruke itd., sve ono što inače
traže politički glodari. Samo osmeh!
Čim je komšiluk saznao da sam posetio ekipu "Radne
akcije", odmah su me zamolili da ih ubedim da ostanu bar godinu dana u
Inđiji i koliko-toliko poprave procenat siromaštva u evropskoj varoši. To su
uglavnom bile starije generacije koje nisu zaboravile da je u Titovo doba
Inđija ZAISTA bila bogata. Po broju milionera u Jugoslaviji bili su na drugom
mestu, odmah iza Novog Zagreba. I svi su živeli lepo. Od običnog radnika do
bogatog privatnika. A danas? Oni koji nisu u dilu sa političarima, znaju vrlo
dobro ko je bogat a ko nije...
Nažalost, mada sam dobio poziv od TV ekipe da dođem na
snimanje, zbog porodičnih obaveza nisam stigao. A i da sam došao, verovatno ne
bih preneo molbu komšiluka jer znam da je Srbija krcata onima koji čekaju na
njih. Onima kojima je jedina nada TV ekipa "Radne akcije". Ali,
stalno sam mislio na njih i činjenicu da je u ovoj zemlji odavno sve naopačke,
a narodu se uporno prikazuje iskrivljena slika u lažnom ogledalu. To mi je dalo
ideju: kad im to već nisam lično predložio, činim to sada, ovako javno.
"Radna akcija" treba da raspiše konkurs da srede kuću (vilu, stan,
vikendicu, hotel...) nekom od naših napaćenih "siromašnih
političara", čija se pohlepa meri jedino aršinima večite gladi. Znam da je
i tu konkurencija velika. Ali to bi bio pun pogodak. Ako ne kao prvoaprilski
šou, a ono kao deo humorističkog programa za novogodišnju noć. Ma kakve
"Mućke", ovo bi bile neopisive komedijaške "Sraćke". Ludilo
od smeha. Naravno, taj paranoični TV šou mora da se prikaže na TV Prvoj, a
nikako na RTS-u gde niko ne zna zašto stenje nekakav "Plavi voz" -
dubioza od serije skroz na skroz.
Dok se TV ekipa "Radne akcije" bavi siromašnim
narodom, evo ja ću ih zameniti i pozabaviti se "siromašnim
političarima". Dragi naši političari, ako ispunjavate sledeće uslove
konkursa, javite se ekipi "Radne akcije" - odsek komedija...
K o n k u r s
1. Da pre ulaska
u politiku nisi imao ništa (narodski rečeno da si bio gologuzija), a sada ne
znaš šta imaš, ali znaš šta još nemaš.
2. Da si
"dopisnim putem" završio fakultet (za politički nepismene to znači:
dok si se ti vozio u pravcu faksa, tvoja diploma se već štancovala).
3. Da si
zaposlio užu i širu familiju na rukovodeća mesta za koje nisu kvalifikovani.
4. Da si uništio
bar dva preduzeća (fabrike).
5. Da jedno
obećaš, drugo kažeš, a treće misliš = nepopravljivi lažov.
6. Da su ti
glavne vrline: pohlepa, alavost i oholost.
7. Da imaš
poslovno-prijateljske veze sa tajkunima.
8. Da napamet
znaš koji ti je procenat.
9. Da si bio
član bar tri političke stranke (ponesi dokaze).
10. Da imaš
"debeo" devizni račun u stranoj banci, u stranoj državi.
11. Da imaš
monopol nad bar jednim medijem.
12. Da si na
rukovodećem mestu.
13. Da voliš da
učestvuješ u TV rijaliti-šou emisijima.
- Konkurs je otvoren non-stop, 365 dana u godini. Sve do
sudnjeg dana. Blago vama s nama!
P.S.
Svi se nešto čude kako to da se na izborima ništa nije
promenilo. Pa ljudi moji, jel' vi gledate televiziju?! Na svim televizijama sa
nacionalnom frekvencijom sve sama repriza do reprize. Repriziraju se serije,
filmovi, gosti, pitanja i odgovori, obećanja, laganja, prevare, obmane... Pa
zašto ne bi i izbori? Svi idu napred ili nazad, jedino Srbi idu iz reprize u
reprizu. Dokle tako?