Niš
Kako je
Demokratska stranka zarobila i opljačkala niško preduzeće Nissal
Žuto preduzeće
radi na crno
Jedna od najvećih
privatizacionih pljački, tokom kriminalne tranzicije u Srbiji, odigrala
se u niškom preduzeću Nissal, gde je državni budžet zakinut za preko 60 miliona
evra. Novi vlasnik ove nekada značajne kompanije otpustio je veliki broj
radnika i rasprodao sve što je našlo kupca, a na kraju je počeo da krade tako što
preduzeće radi "na crno". Umesto da ga hapsi, srpsko državno
rukovodstvo mu dolazi na noge prikazujući ga kao primer uspešnog biznismena.
Mersiha Hadžić
Na spisku od 24
sporne privatizacije koje prioritetno moraju ponovo da budu ispitane nema niškog
preduzeća Nissal a.d. iako je to po veličini jedna od najvećih
privatizacionih pljački ikad.
Uoči
raspisivanja tendera za prodaju ovog preduzeća 2003. godine urađena je procena
vrednosti, ali je prikazana vrednost kapitala iz 1997. godine bez
revalorizacije, pa se tako došlo do cene od 75.048.000 dinara, dok se na prvom
tenderu tražilo 3,5 miliona evra. Realna, tržišna vrednost firme je u to vreme
po proceni nezavisne revizorske kuće Kondel iznosila čak 61.052.820
evra.
Od samog početka prodaje Nissala bilo je jasno da se preduzeće namešta
poznatom kupcu bliskom žutim vlastima.
Iz Agencije za
privatizaciju je zainteresovanim kupcima servirana priča kako se radi o običnoj
maloj livnici. Kada su juna 2003. godine, predstavnici jedne zainteresovane
strane firme (Sual) videli čime sve raspolaže Nissal, uputili su
oštru zamerku Agenciji zbog davanja pogrešnih informacija.
Zbog
ovakvog ponašanja odgovornih iz Agencije na ponovljeni tender se konačno javio
samo jedan zainteresovani kupac, a tek godinama kasnije će se saznati da je za
kupovinu bilo zainteresovano i preduzeće iz Nemačke kome je Agencija namerno
onemogućila da uzme učešća na tenderu!
Ovakvo nameštanje tendera po volji tajkunu bliskog vlastima, nije jedinstven
slučaj.
Kako je istražne
vlasti već obavestio nekadašnji predsednik sindikata Nissala, on je početkom
oktobra 2003. godine, zajedno sa predsednikom sindikata radnika niškog Nitex-a
bio na razgovoru u Agenciji za privatizaciju, gde im je nadležni saradnik rekao
kako je tendersku dokumentaciju za otkup Nitex-a preuzelo pet
zainteresovanih kupaca. Samo nekoliko dana kasnije lokalni mediji su objavili
kako postoji navodno samo jedan potencijalni kupac koji je otkupio
dokumentaciju?!
Jedan od tenderskih uslova bio je i da kupac mora da raspolaže kapitalom od
najmanje milion evra i da ima godišnji obrt od najmanje dva miliona evra.
Preduzeće Domal Inženjering je u trenutku konkurisanja imalo kapital od
samo 3.780 evra!
Čak je i tadašnja
predsednica tenderske komisije Kori Udovički na jednom sastanku pitala
predstavnika te firme kako misli da sa tako malim kapitalom kupi ovoliko
preduzeće koje se prostiralo na 11 hektara zemlje, od kojih su tri bila pod
krovom.
Odmah posle toga
je Udovički smenjena, a na njeno mesto u tenderskoj komisiji dospeo je Slobodan
Petrović, pomoćnik tadašnjeg ministra Aleksandra Vlahovića koji je
lično bio zainteresovan za prodaju Nissala.
Celokupna ujdurma u vezi uslova koje mora da ispuni potencijalni kupac je i
osmišljena samo da bi se obeshrabrili radnici Nissala koji su želeli da
formiraju konzorcijum za kupovinu svog preduzeća po bagatelnim uslovima.
Konačno je u avgustu 2003. godine, svoj potpis na ugovor o prodaji Nissala preduzeću
Domal za samo 325.000 evra (desetostruko ispod prvobitne cene) stavio
tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković.
Da je ceo
vrh Demokratske stranke stajao iza ove prodaje, bolje rečeno poklanjanja, vidi
se i iz toga što je predizbornu trku za mesto predsednika Republike 2008.
godine, Boris Tadić započeo upravo u pogonima Nissala.
Vlasnik i direktor Domal Inženjeringa je Goran Vuković, rođen
1963. godine, dok se kao još jedan zakonski zastupnik pojavljuje i deset godina
mlađi Nikola Minić koji je istovremeno i jedan od direktora Nissala.
Preduzeće raspolaže sa osnovnim kapitalom od 44.226,40 dinara i prijavljeno je
u ulici Kneza Višeslava 88. u Beogradu.
Odmah po preuzimanju Nissala novi vlasnik za 218.000 evra prodaje
sindikalno odmaralište Trem, iako je po zakonu sindikalna imovina izuzeta
iz privatizacije.
Novom
rukovodstvu Nissala je dato da radi šta hoće, pa je ono nezakonito
suspendovalo predsednika Samostalnog sindikata Dragana Marinkovića, koga
ubrzo i otpušta. To su isto 2004. godine nove gazde uradile i sindikalcu Zoranu
Đorđeviću. Posle toga na čelo sindikata rukovodioci postavljaju Živojina
Pejčića da štiti njihove, a ne radničke interese.
Posle toga je
otpušteno preko 900 radnika, prodato je i devet gotovih a neuseljenih stanova,
i jedan lokal u Nišu. Od tako stečene zarade Domal je vratio novac dat
za kupovinu celokupne firme. Većina otpuštenih radnika je uspešno tužila Nissal,
ali uprkos dobijenim presudama nikada nisu uspeli da naplate odštetu.
Umesto otpuštenih radnika primani su novi sa biroa za rad, za njih su neretko
uzimane subvencije, ali skoro niko nije dobio platu, niti su im plaćani
doprinosi, pa su mnogi dobrovoljno otišli. Na njihova mesta primani su novi sa
biroa, za koje su opet kasirane državne subvencije...I tako u krug.
Decembra 2010. godine, na automatskoj presi u Nissalu, smrtno je stradao
inženjer Zvonko Jovanović. Presa nije bila obezbeđena ni najobičnijom
gvozdenom ogradom obojenom u žuto, a kamo li senzorima kako je to uobičajeno u
zemljama Evropske unije.
Na kraju
je za nesreću okrivljen sam nastradali, a poslovodstvo Nissala je
tvrdilo kako nesreću niko nije video, iako je poznat bar jedan očevidac,
izvesni Ivica.
Poslove koje obavljaju radnici Nissala plaćaju se na račun Domala,
čime su oštećeni mali akcionari uskraćeni za dividende.
Domal
ne pljačka samo svoje radnike i male akcionare, već i državu, jer se velika većina
poslova obavlja na crno, bez plaćenih poreza. Inspekcije u ovo preduzeće ne
zalaze iako je i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kapitala
od jula 2007. godine obavešteno o marifetlucima kako u vezi privatizacije, tako
isto i poslovanja Nissala.
Pošto
su bezuspešno obigrali sve institucije ove unesrećene države, Zoran Đorđević,
Petronije Dinić, Živojin Mitić i Milan Vasić su se 26.
novembra 2012. godine, ispred Kluba manjinskih akcionara, obratili i Evropskom
parlamentu u Briselu. Možda ova evropska institucija razreši misteriju pljačke
Srbije teške preko 60 miliona evra, kada domaće institucije ne pokazuju ni malo
interesa da to učine.
A 1.
Ko je veliki
a ko mali?
Zakonski zastupnici Nissala su Nebojša Krstić i Nikola Minić, dok se u
Odboru direktora pored njih dvojice nalazi još i Mitar Vuković. U nadzornom
odboru sede Goran Vuković, Dragan Jovanović i Miodrag Manić.
U
2011. godine, Nissal je sa prosečno 532 zaposlena ostvario poslovni
prihod od 2.731.489.000 dinara, a neto dobit od 3.185.000 dinara.
Domal Inženjering d.o.o. ima izuzetno interesantne finansijske izveštaje. Za istu 2011. godinu ovo
preduzeće je prijavilo da je sa 16 zaposlenih ostvarilo poslovni prihod u
visini od 15.177.000 dinara, odnosno neto dobitak od 530.000 dinara.
U
konsolidovanom izveštaju stoji, međutim, da je Domal imao 548 zaposlena,
poslovni prihod od 2.733.719.000 dinara i neto dobit od 430.882.000 dinara.
Po
izveštaju Agencije za privredne registre od 29. novembra 2012. godine Domal
raspolaže osnovnim kapitalom od 44.226,40 dinara.
A 2.
Kupovina
prodajom
Princip otimačine
je bio vrlo jednostavan: otpušteno je preko 900 radnika, prodato je i devet
gotovih a neuseljenih stanova, i jedan lokal u Nišu. Od tako stečene zarade Domal
je vratio celokupan novac koji je dao za kupovinu Nissala.
GLOSA
Novom
rukovodstvu Nissala je dato da radi šta hoće