Druga strana
Šta su Aleksandar Vučić i ostali akteri
"parafiranja" nezavisnog albanskog Kosova prećutali srpskoj javnosti?
U raljama izdaje
Članovi srpske delegacije (bez Aleksandra Vulina) koji
su stavili "paraf" na predaju kosovsko-metohijskih Srba u ruke
albanske administracije, uporno se trude da srpska javnost stekne utisak kako
je sve moralo biti "ovako i nikako drukčije". I dok traje besomučna
propaganda vladajućih medija o "nužnosti", iz Austrije se oglasio
Hajnc Kristijan Štrase predsednik najveće opozicione partije i sa nekoliko
izjava potpuno razobličio sve evroatlanske magle Aleksandra Vučića, rekavši,
između ostalog, da nije došlo do održivog rešenja koje bi građani Srbije mogli prihvatiti
na Kosovu.
Nikola Vlahović
Neposredno nakon "parafiranja"
nezavisnog albanskog Kosova u Briselu, javnost u Srbiji je zasuta gomilom laži
o velikim evropskim perspektivama. Iz tih razloga je i Aleksandar Vulin dao
ostavku na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, jer je shvatio da
je jedno dogovoreno u Kosovskoj Mitrovici, a drugo se desilo u Briselu.
U isto vreme, dok je ta propaganda
trajala, vođa najveće opozicione stranke u Austriji, "Slobodarske
partije", Hajnc-Kristijan Štrahe, uputio je poruku svima koji nisu razumeli šta se desilo
u Briselu i skrenuo pažnju da je Srbija najveća i najvažnija država centralnog
Balkana, te da bez nje nije moguće rešavati nijedno pitanje u regionu. Nimalo
slučajno, u vreme kad Vučić nudi referendum o Kosovu (i diktira njegove uslove,
prethodnim sakupljanjem potpisa), Štrahe je kazao ono što niko od
vlastodržaca u Srbiji ne sme da kaže: "...Poznato je da posle
pristupanja Hrvatske, na duže vreme, neće biti daljih prijema novih zemalja
članica!"
Usledilo je
još veće iznenađenje-Štrahe je dodao da "...Rezolucija UN
1244 nikada nije izmenjena"! A, za srpske političare u Beogradu,
izgleda da nije tako, oni su tu spasonosnu Rezoluciju 1244 odavno odbacili, kao
da nikada nije ni valjala.
Nasuprot
njima, Štrahe kaže: "Ako se želi održivo rešenje potrebno je da se i
Rusija uključi u razgovore" i dodaje da bi dobro bilo poslušati i
Srpsku pravoslavnu crkvu, koja se usprotivila vladajućem režimu u rešavanju
kosovskog pitanja. Predlaže Štrahe i da se pregovorima obezbedi autonomija za
sever Kosova, po uzoru na Južni Tirol ("...Tek tako vidim da će to biti
rešenje koje se može održati. Ukoliko toga nema rešenje neće biti održivo i
trajno"), i napominje da nikako ne sme da se zaboravi istorija Srba
na Kosovu i Metohiji, i da je bilo više od 150 napada na crkve i manastire, da
je bilo zločina i to pod međunarodnim nadzorom.
Mada to Vučić
nikako ne razume, vođa najveće opozicione
stranke u Austriji zna da Srbi na severu strahuju da bi mogli biti napušteni
i "ostavljeni na cedilu" sporazumom koji je u Briselu "parafiran".
A šta je tamo
srpska delegacija "parafirala" najbolje govori podatak da u taj
dokument uopšte nije ušao podatak o broju proteranih Srba sa Kosova, što bi
bila neka garancija da će biti povratka, da će njihova imovina biti nekada
vraćena i da će se međunarodna zajednica pobrinuti da sve izbeglice koje danas
u Srbiji cinično zovu "interno raseljena lica", vrati svojim kućama.
Kome to u Evropskoj uniji nije odgovaralo, pita se i prvi opozicionar
Austrije, Hajnc-Kristijan Štrahe: "...Zašto se Evropska unija toliko
stavila na stranu kosovskih Albanaca, ukazujući da je jedan od faktora što NATO,
između ostalih, sa svojom bazom ima geostrateške interese?"
Malo je onih evropskih političara
i intelektualaca koji su spremni da prizanaju šta je prava istina u otimanju dela
istorijske Srbije. Zbog toga je i dobio na težini Štraheov glas solidarnosti sa
Srbijom i Srbima, gde kaže:
"...Razumem iz istorije Srba
njihov strah, jer oni su na svojoj koži osetili kako je biti tlačen 500 godina
od Osmanske imperije. Koji narod na planeti je preživeo petovekovno tlačenje?
To pokazuje koliko je snažan srpski narod, i koliko je uspeo da sačuva svoj
identitet. To je nešto zbog čega imam ogromno poštovanje prema srpskom narodu.
Ne postoji puno primera u istoriji čovečanstva koji su uspeli da opstanu u
takvim uslovima...".
Ko ovo danas u Srbiji sme da
citira u vladi i parlamentu, koja novina i koji analitičar može ovako da
govori, a da se ne zameri svojim vođama? Zar je stvarno samopoštovanje ubijeno
do tolike mere, ili je od silne pljačke i bitke za vlast sve drugo postalo
nevažno?
Poslednju reč, ipak, daće
kosovski Srbi, koji sada nemaju nikakvog drugog izbora osim borba za opstanak
na svojoj zemlji. Od Leška, Leposavića, Sočanice, Zvečana, Mitrovice, pa sve do
poslednje srpske kuće koja još postoji na Kosovu, svima je jasno da su prodani,
izdani, prepušteni volji albanske nadri-države i njenih siledžija. To je motiv
više da vode svoju politiku i da ne slušaju nikakve Vučiće, nego sebe same. I
da sami traže saveznike, ponajpre kod Ruske federacije, čije su i vođe i narod
spremni da im, bez ostatka, pomognu, što i javno poručuju, ali, očito, Vučićev
zadatak je da taj glas spreči.