Uvodnik
(Pr)osudite sami
Pedaliranje
Milovan Brkić
U ponedeljak, 1. jula, napustio sam
raspravu pred Apelacionim sudom u Beogradu, koja je zakazana povodom tužbe Manojla
Vukotića, kojim je tražio da mu zbog povrede časti i ugleda isplatim novčani
iznos, ne sećam tačno i koliko. Priložio sam sudijama pismo kojim se Ratko
Dmitrović, v.d. generalnog direktora kompanije "Novosti'', koji je
nasledio Manojla na ovom mestu pre mesec dana, obraća zaposlenima,
obaveštavajući ih da ne zna kada će moći da im isplati plate, jer je kompanija,
opisao je, opljačkana na njemu čudan način, i da je šokiran saznanjima do kojih
je došao za ovo kratko vreme.
Posmatrao sam sudije, kojima sam rekao da
nesreća srpske države počiva i na njihovim zlodelima, na služenju vlastima, na mizernom
držanju i presuđivanju koje je urušilo pravni sistem i svakog od nas dovelo u
brigu, da možemo, preko noći, ostati bez stana, naći se u pritvoru.
Sudilo je veće od tri žene-sudije, i
činilo mi se da su dve sasvim bile iznenađenje izjavom kolege Dmitrovića, a do
mozga treće sudije, bilo je jasno da nikakve činjenice ne dopiru. Mera njenog
života je da je vlast vlast, i da ona ima pravo na pljačku. Dok sam izlazio iz
sudnice, pravdajući se da moram da napišem ovaj uvodnik, i da novine pošaljem u
štampu, žalio sam u sebi što joj nisam polomio kosti pre nekoliko godina, dok
je sudila na Novom Beogradu i prodavala pravdu koja je uništila živote mnogim
koji su očekivali sudsku zaštitu.
Na poslu me je čekala jedna gospođa, profesorka, samohrana majka dve kćerke, koju 2. jula Prvi osnovni sud u
Beogradu iseljava iz stana, koji je joj je dodelila Opština Savski Venac, kao vlasnik
stana. Izvesni Ivan Đurić, advokat, tužio je stambenu zadrugu Pobeda, da mu
preda u posed taj stan, jer ga je kupio ''ličnim radom''.
Stečajni upravnik Dragan Petrović je priznao
tužbeni zahtev. Opština je zatražila od izvršnog sudije Nade Milutinović Pančevski
da prekine izvršenje, dostavljajući dokaze da je uredno isplatila pomenuti stan
stambenoj zadruzi. Ali, pomenuta sudija je supruga Aleksandra Pančevskog,
bivšeg sudije koji je bio član zemunskog klana.
"...Prvo ću da pedaliram Zoricu
iz stana, pa ću onda da odlučim o zahtevu opštine" - pobedonosno je rekla
sudija.
Potegao sam najviše državne veze.
Predsednica suda Tanja Šobat odgovorila mi je da ne može da spreči sudiju da
krši zakon. Takav dopis dobio sam i od nesrećnog Duška Milenkovića, predsednika
Apelacionog suda u Beogradu. Prvo opštinsko tužilaštvo stavilo je zahtev za
sprovođenjem istrage protiv stečajnog upravnika Dragana Petrovića.
Iz stana koji je dosuđen Ivanu Đuriću
''zbog ličnog rada" u zadruzi Pobeda, iseljava se samohrana majka sa dve kćerke,
čiji muž je, za života, dobio stan od opštinske uprave u kojoj je radio celog
života.
U svakom sudu većina sudija su Nade
Milutinović - Pančevske. Oni bi da pedaliraju, muče, osuđuju po svom ćefu i
raspoloženju.
Svakog dana u redakciji Tabloida dolazi
više ljudi sa fasciklom, žaleći se na odluke suda. Svaki slučaj ledi krv kod
mojih novinara, koji ne mogu da shvate da ljudski ološ koji se zovu sudije, presuđuju
u šprintu, da svoje životinjske strasti i frustracije zadovoljavaju što
građanima uzimaju sve što imaju.
Pre nekoliko godina, izjavio sam u te-ve emisiji
Predraga Sarape da tvrdo mislim da kada bi u Srbiji bilo ubijeno, na brutalan
način, najmanje deset sudija, da bi većina njih počela da dosledno primenjuje
zakonitost kao osnovno načelo svakog pravnog sistema. I danas verujem da nema
drugog načina da ljude u togama učinimo poštenim deliocima pravde.
A u kakvoj se nevolji i sudije nalaze, opisaću
u sledećem broju, kada budem navodio ko je sve od sudija i tužilaca pokušavao
da me podmiti, da ih ne prozivam u štampi, što sam odbijao s gađenjem, ali sam
pristajao da nekima izađem u susret, ako, zauzvrat počnu i da sude po zakonu, a
ne po svom hiru.