Razaranje
Kako i uz čiju pomoć je u Pančevu započet
projekat buđenja političkog mrtvaca
Teta iz demokratskog komiteta
Kakva je međusobna sličnost između
protivprirodnog bluda i Demokratske stranke u Pančevu. Ko je za straćenih milion
i trista hiljada dinara nagrađen položajem predsednika skupštine grada Pančeva.
Ko je organizovao pijanku demokrata u kafani Šajka, zbog čega je novi
gradonačelnik zabranio jelo i piće na račun grada. Ko su istaknuti ventilatori,
odnosno bivši komunisti preobučeni u žute majice. Kako su feministkinje uzurpirale
gradsku kulturu. Ko sistematski krši republičke propise. Koga je dočekalo
četiri miliona neplaćenih računa. Gde je nestao novac zarađen prodajom
neplaćenog pića u kafiću. Da li je u toku rijeliti šou Vaskrenje Osmog putnika.
Stanislav Živkov
Bludne radnje
predstavljaju raznorazne varijante zloupotrebe pasivnog subjekta, odnosno primoravanje
nevoljnih subjekata na vršenje istih. Tu se mogu podrazumevati radnje usmerene
na zadovoljavanje polnog nagona koje grubo povređuju osećaj morala, a da bi
postojale, potrebno je da bludne radnje budu izvršene silom, pretnjom, ucenom,
i zloupotrebom opšte nesposobnosti za otpor.
Jedna takva bludna
radnja nad moralom grada Pančeva učinjena je nedavno kada je u gradsku vladajuću
koaliciju primljen predsmrtni ostatak Demokratske stranke, a definitivan šamar
čitavom gradu učinjen je imenovanjem izvesnog Filipa Mitrovića (30),
nekadašnjeg specijalnog savetnika bivše gradonačelnice Vesne Martinović, za
predsednika gradske skupštine.
Očito je da
se primenila praksa Živke Ministarke te se čekalo da se slegne ovo malo bruke
pa da se realizuje projekat buđenja mrtvaca kojim je Mitrović vaskrsao na pančevačku
političku scenu. Podsećanja radi u prethodnoj gradskoj upravi dotični je bio savetnik
gradonačelnice Vesne Martinović i u tom svojstvu je zadužio dva modema
za mobilni internet te je samo u januaru 2011 godine nakarikao pravu sitnicu od
svega 561.868, 94 dinara (pet stotina šezdeset jedna hiljada osam stotina
šezdeset osam dinara i 94 pare), a ukupno za period maj 2010 - juni 2012 iznos
od 886.427, 87 dinara na šta još treba dodati trošak mobilne telefonije za isti
period u iznosu od 459.927 dinara tako da je telekomunikacijski ceh mlađahnog
Mitrovića poreske obveznike ukupno koštao 1.346.354, 87 dinara.
Naravno sve
je ovo odobrila tadašnja gradonačelnica Vesna Martinović a o tome da se
prethodna gradska uprava ponašala u skladu sa izjavom Zorana Radmilovića u
filmu WR: da svi imaju pravo na đevrek-jednima đevrek, drugima rupa od đevreka,
najbolje govori činjenica da je fundamentalna ustanova zaštite, Narodni Muzej
za redovnu delatnost, dakle za izložbe, otkup predmeta, izdavačku delatnost i
putne troškove dobio za 2011 godinu 300.000 dinara, a za 2012 godinu 450.000
dinara, a da je za pančevačko Bijesranje vizuelnih umetnosti održano 2012.
godine od grada dodeljena sitnica od svega 3.000.000 dinara. Stoga je više nego
očito da će u najskorije vreme, ponovno biti potrebno uraditi rebalans gradskog
budžeta kako bi se omogućilo neometano finansiranje potreba mlađahnog
Mitrovića.
Palibrci i Plačibabe
Inače,
uključivanje ostataka DS-a u gradsku vlast proslavljeno je održavanjem nekoliko
pijanki na više mesta u Pančevu. Tako je u restoranu Šajka usred šume na
drugoj obali Tamiša, mlađani Mitrović, misleći da je Šajka dovoljno zabačena i konspirativna,
priredio lumperajku za probrano društvance i to tako što je najpre uzurpirao
muziku koja je dovedena za sasvim drugo društvo, kako bi zabavljala viđenije
članove ostatka žutog preduzeća poput kompletnog klana Josimov sa sve čuvenim pančevačkim
starmalim kontrabasistom Stefanom Josimovim, te Nikolom Damjanovićem
bivšim većnikom za sport.
Za sada nije
poznato ko je platio pozamašan ceh, ali je zato novi gradonačelnik Pavle Radanov,
odmah po preuzimanju dužnosti, pod hitno zabranio svako dalje plaćanje
kafanskih cehova članovima gradske uprave, verovatno poučen čuvenim slučajem
jednog visoko kotiranog demokratskog mladunca koji je svojedobno mrtav pijan u
jednom kafiću potpisao blanko račun na 100 piva a potom podelio pare sa kelnerima.
Druga pijanka
održana je u bašti kafića Centra za kulturu gde se okupio cvet kulturnog života
uključujući tu i osobu koja je upravo tih dana trebala da polaže stručni ispit
u Narodnoj biblioteci Srbije na koji se jednostavno nije pojavila, te je
izostanak uprava Gradske biblioteke morala da opravda navodnim srčanim napadom,
da bi se srčanom napadu uprkos, dotična osoba pojavila na pijanci.
S obzirom na
činjenicu da je posmrtni ostatak žutog preduzeća dobio resor kulture, očito je
da predstoji njeno totalno urušavanje jer se tokom prethodnog gradskog režima
na najgori mogući način pokazalo na šta zapravo žuta kultura liči pošto su
gradom žarili i palili bivši drugovi i drugarice preobučeni u žute majice, koji
su poput ventilatora menjali mišljenje i političko ubeđenje samo kako bi po
svaku cenu nastavili dalje u istom stilu, zadržali stečene privilegije i još se
pri tom pravili velikim demokratama.
Najidealniji
primerak za ovako nešto, svakako je i izvesni penzioner, drug Stojan Boškov,
pravnik po struci i višedecenijski doživotni komunistički funkcioner, direktor
Doma omladine, član brojnih radnih grupa koje su zavodile red po partijskim
ćelijama, a koji se prišljamčio DS-u kako bi sačuvao stečene pozicije a potom
osnovao nevladinu organizaciju Kulturno prosvetna zajednica Pančevo kako bi i
dalje uzurpirao zbirku slika kolonije Deliblatski pesak čiji rad finansira grad
Pančevo, a koja broji preko 1300 umetnina i danas leži bačena u totalno neobezbeđenom
depou koji usput služi i kao atelje jednom slikaru!
U istu tu
kategoriju ventilatora spada i drugarica Snežana Baralić Bošnjak,
nekadašnja vrlo istaknuta komunistkinja a sada prevodnica pančevačkih feminiskinja,
odnosno kongresa čavki a uz to i obožavateljka mladih, svega šta mladi vole a
verovatno i još ponečega...
Pod vrhovnom
zaštitom ove pančevačke Majke Tereze nakotio se čitav niz bizarnih štetočina
svih mogućih vrsta koje su doslovce uzurpirale pančevačku kulturu a zamalo im
je pošlo za rukom i da uzurpiraju ustanove kulture koje su po njima trebale da
predstavljaju poligon za najgore moguće svinjarije i muljaže sa parama.
U tom smislu
počasno mesto svakako treba dodeliti štetočinama okupljenih oko dvorišnog ćumeza
koji je DS predstavio kao kapitalno kulturno dostignuće, jer je tu, navodno,
otvorena nazovi galerija Elektrika. Međutim, malo je poznata činjenica
da se pod imenom elektrika zapravo krije opskurna nevladina organizacija Udruženje
za razvoj kulture Elektrika čiji je osnivač izvesni Vladimir Palibrk,
koja je registrovana na adresi Vojvode Petra Bojovića 2/3, odnosno u stanu samoproglašene
žrtve etničkog čišćenja u Pančevu, izvesne Nesibe Palibrk, odnosno majke
Vladimira Palibrka, poznatije kao Plačibaba, zbog stalnog meketanja,
i koja na Fejsbuku doslovce spopada svakoga ko lajkuje linkove za
tekstove iz Tabloida rečima ko si ti da to lajkuješ, ne znaš ti kako je meni,
što se recimo desilo redom svima onima koji su pročitali članke u kojima je raskrinkana
nepostojeća biografija Vladimira Palibrka, lažnog kustosa koji je u režiji Snežane
Baralić Bošnjak, a o trošku grada Pančeva svojedobno u Užicu prezentirao
studiju o izvodljivosti osnivanja Muzeja kobasica u Pančevu!
Izgradnja
scene na Tamišu, čeka kišu
Što se ove skaredne
galerije tiče, tamo se takođe organizuju skaredne manifestacije posvećene tzv
stripu koje sa pravim stripom i umetnošću imaju veze kao dupe i milihbrot, a
glavni protagonista je nazovi strip-umetnik Aleksandar Zograf koji u
svojim strip škrabocijama najviše moluje autoportrete svoje glindžave malenkosti!
Osim
toga ovaj brlog je neformalno okupljalište pančevačkih anarhista među kojima se
ističe nadobudni arhitetka Marko Salapura, inače još jedan mezimac Baralićke
koji se svojedobno proslavio javnim pozivanjem na anarhističko zauzimanje
ustanova kulture , a sve u okviru skaredne tribine Autonomija prostora
koja je organizovana pod visokim pokroviteljstvom Baralićke a gde je pored
ostalih svoje savetodavne usluge pružao takođe biserni lik iz Beograda, izvesni
Dobrica Veselinović. Što se tiče galerije bizarnih likova okupljenih oko Baralićke,
ovde treba istaći jednu do zla boga umišljenu a netalentovanu navodnu keramičarku
koja umesto da pravi predmete od keramike, skuplja uokolo šoder koji farba
i od toga i peska pravi nekakve nazovi-kompozicije na koje se lože
pančevačke feministkinje.
Kako bi
se pomoglo ovakvim štetočinama ispilelim iz žutog i Baralićkinog inkubatora pre
tri godine je pod izgovorom implementacije strategije o kulturi podeljeno 6,8
miliona dinara za raznorazne projekte iz svih mogućih i nemogućih oblasti
kulture, a da do danas niko nije javno postavio pitanje da li je ikada vraćen
novac za neizvedene projekte!
U tom smislu
tipičan je slučaj davno zaboravljenog slikara Gorana Pečenovića koji je
2011. godine dobio novac da na pančevačkom keju postavi spomenik u vidu
polovine drvenog broda koji nikada nije realizovan niti se zna šta se desilo sa
novcem a sam Pečenović se inače proslavio izjavom da kao slikar ne želi da radi
u školi, jer bi zbog pripreme za nastavu morao da obnovi gradivo koje je pre
puno godina učio na fakultetu, pa se zato bavi gradnjom kaljevih peći i maketarstvom!
Inače,
najnovija budalaština Baralićke i ekipe je skaredni projekat Rock &
River za koji je od EU, pod izgovorom prekogranične saradnje sa Rumunijom, izmuzena
sitnica od 130.000 evra kako bi se na Tamišu sagradila ploveća pozornica za rok
koncerte koja je prvobitno trebala da bude gotova 20 avgusta, ali do danas nije
ama baš ništa urađeno, te se cela mahinacija prolongirala do kraja septembra.
Sledeća žuta
demokratska tekovina je fantomski projekat arheološkog Bambilenda Neolitsko
Starčevo, bolje rečeno zajednički zločinački poduhvat u režiji arhitekte
bez projektantskih licenci Miodraga Mladenovića, alias Miće Mućkare,
i izvesnog Petra Andrejića, bivšeg istaknutog člana organizacije Srpska
narodna odbrana (SNO pod vođstvom Mirka Jovića) koji je sada postao siva
eminencija Demokratske stranke u Pančevu. Tako je nenamenski iz budžeta
Vojvodine za zaštitu kulturnih dobara straćena sitnica od svega 1.750.000
dinara čime je skupo plaćena "žuta magla" sveznajućeg Mladenovića, oličena
u izradi skandaloznog projekta Bambilenda pod imenom Neolitsko
Starčevo, a istodobno je osnovana i istoimena nevladina organizacija čiji
je Mladenović predsednik, a sve ovo je zapravo servis za nenamensko trošenje i
pranje novca, o čemu najbolje svedoči činjenica da su sredstva za izradu
studije o izvodljivosti iz inače skromnog budžeta grada Pančeva izmuzena preko
stranačkog uticaja već spomenutog odbornika i sive eminencije pančevačkog DS-a,
Petra Andrejića, inače uglednog novinarčića sa srednjom stručnom
spremom.
O tome kakav
je ovo zajednički zločinački poduhvat najbolje svedoči činjenica da su
Mladenović i bratija preko nekakve marketinške studije, bezbroj raznoraznih
analiza i multidisciplinarnih sagledavanja zapravo gledali kako da se što više
para slije u privatne džepove, a da se pri tom na samom lokalitetu ne radi
apsolutno ništa
Posebna bruka
za ugled kulture Pančeva u skladu sa demokratskim tekovinama učinjena je sumanutim
proganjanjem Milana Jakšića, direktora istorijskog arhiva Pančevo koju
je takođe organizovao pančevački kongres čavki predvođen Snežanom Baralić
Bošnjak.
Naime, čavkama
u gradskoj upravi jednog trenutka palo je na pamet da napišu univerzalne statute
svih ustanova kulture i zaštite na području Pančeva gde je glavni akcenat bio srozavanje
potrebne stručne spreme na završen fakultet humanitarnih nauka i pet godina
staža, pri čemu stručna osposobljenost i stručni ispit ni najmanje nisu bili
bitni.
Sve ovo je
učinjeno kako bi se udomili lijepi, mladi i podobni, iz inkubatora
Snežane Baralić Bošnjak. Jedini direktor koji se ovome odupro bio je upravo
Milan Jakšić pa je zato za odmazdu iz naftalina izvučena skaredna strategija o
kulturi koja je iskorišćena kada je drugarica Nada Berkuljan, gradska većnica
za kulturu u prethodnom sazivu, uz pomoć Baralićke koja je javno napadala
Jakšića, po svaku cenu pokušala da organizuje Jakšićevu smenu, samo zato jer je
pokojna gradonačelnica Pančeva Borislava Kruška 2003. godine onemogućila
zapošljavanje u Arhivu Dragana Berkuljana, inače muža drugarice Berkuljan,
za šta je, prema mišljenju Baralićke i Berkuljanke, bio kriv Jakšić!
Kako bi sve
bilo potpuno u skladu sa demokratskim tekovinama učinjen je pravi kulturni
genocid i to tako što su plate koje su odranije bile opredeljene gradskim
ustanovama zaštite kulturnog nasleđa doslovce otete, čime je već duže vremena
sprečeno kadrovsko ekipiranje stručnjacima ovih ustanova, ali su zato nova
radna mesta otvarana po raznoraznim novoizmišljenim gradskim agencijama gde su
se redom pozapošljavali kojekakvi pilići ispiljeni u inkubatoru gradskog
komiteta Demokratske stranke.
Osim
toga dodatno šikaniranje stručnjaka u gradu sistematski se vrši već nekoliko
godina i to tako da gradska uprava sebi nezakonito uvećava plate i to preko
isplate tzv. trećeg dela plate na koji se ne obračunavaju porezi i doprinosi,
dok u isto to vreme čak 17 stručnjaka - magistara i doktora nauka, savetnika i
drugih zaposlenih u ustanovama zaštite kulturnih dobara ne dobijaju pun iznos
plate koji bi im po Uredbi Vlade Srbije o koeficijentima za obračun i isplatu
plata zaposlenih u javnim službama pripadao, za šta je od strane gradske uprave
izvršen pravi protivprirodan blud sa propisima i njihovim tumačenjem kako bi se
po svaku cenu izbegla zakonska isplata pripadajućih zarada pošto po Baralićki i
ostatku kongresa čavki ustanove zaštite ne rade ništa.
Posle ića
i pića, brojanje evrića
O tome kolika
je bila bahatost žutog preduzeća najbolje govori činjenica da je u prethodnom
sazivu drugarica Nada Berkuljan kao glavni razlog za ovakvo ponašanje navela
samu činjenicu da je neko zaposlen u ustanovi koja joj nije po volji!
O tome da je
vreme strahovlade žutog preduzeća bilo vreme kada se nekim vedetama ama baš sve
tolerisalo najbolje govori činjenica da je nakon preuzimanja dužnosti direktora
Centra za kulturu, novi direktor Nemanja Rotar bio vrlo neprijatno
iznenađen kada se vrlo brzo ustanovilo da je zajedno sa dužnosti direktora
preuzeo i pozamašne dugove koje je napravila prethodna direktorka Jasmina Večanski.
Tako je u trenutku kada je Rotar preuzeo rukovodeće mesto u toj ustanovi
ukupan dug bio 3.250.000 dinara, ali su vremenom na naplatu stigle fakture koje
su ga povisile za oko 447.000.
Ono što je
najlepše je činjenica da se taj dug provlači godinama, ali je zato malo poznato
da je i 2008. nakon izbora bila slična suma u neplaćenim fakturama koja je
plaćena sa velikim zakašnjenjem. Dakle, taj iznos nije napravljen ad hok, već
se gomilao. Zvuči paradoksalno, ali najviše neplaćenih faktura ostalo je
neplaćeno dobavljačima pića za kafić Centra za kulturu - čak oko
1.500.000 dinara, za koji je sa 45 stolova u bašti i 20 u samoj zgradi
prethodna direktorka Jasmina Večanski prijavljivala godišnji promet od
svega 6.000.000 dinara.
Ako se zna da
je zarada na prodaji pića u ugostiteljstvu velika, po nekim računicama moguće
je na uloženoj svoti novca postići zaradu od 300%, postavlja se pitanje gde je
završila simpatična svotica od oko šest miliona dinara: milion i po koji nikada
nije plaćen i četiri i po miliona čiste zarade, odnosno žive love, je li to
pojela maca, Kiza i kompanija, ili su pojeli zaposleni dobijali neevidentirane
dodatke na platu?
Takođe se
postavlja pitanje da li je povremeno u kafiću zapravo prodavano piće kupljeno
za keš i neevidentirano u ulaznoj dokumentaciji jer je malo verovatno da se ta
zarada trošila na programske aktivnosti i na nabavku opreme iz prostog
razloga što Kulturni centar uopšte nema dobru opremu, tačnije ima projektore iz
1979. godine, a svetlosni pult i reflektore s početka osamdesetih. Naime
pokazalo se da se od opreme ništa nije zanavljalo, već se godinama iznajmljivala
oprema, na šta je za šest-sedam godina potrošeno čak 5.000.000 dinara što je
bilo dibiduz neracionalno, jer je za taj novac, a pogotovu za onih šest
misteriozno nestalih miliona, mogla da se sukcesivno kupi nova oprema.
Objekat
sa pogledom na subjekat
Posebna je
priča slučaj gradnje novog izabinskog prostora na šta je straćeno 80 miliona
dinara a sam objekat dugo nije mogao da dobije upotrebnu dozvolu što je na
kraju ishodovano preko žutog preduzeća a o tome koliko je objekat zapravo diletantski
projektovan najbolje govori činjenica da su na spratovima garderobe pretvorene
maltene u mračne grobnice sa indirektnim nadsvetlima ispod plafona na zidu
prema hodnicima koji, pak, imaju stakleni zid od velikih prozora koji pružaju
panoramski pogled, bolje rečeno promenoar prema dvorištu obližnjeg
zatvora, a u isto to vreme ne postoje odvojeni klozeti za zaposlene, već se
koriste oni u sklopu garderoba. Inače, po arčenju novca ostao je zapamćen
slučaj svečane akademije održane povodom Dana grada 2011. godine, kada je straćeno
1.500.000 dinara, a koliko je zapravo bilo arčenje najbolje govori činjenica da
je 2012. godine na sličan događaj potrošeno svega 400.000 dinara.
Posebna budalaština,
sasvim u skladu sa poslovicom čega se pametan stidi, time se lud ponosi je
hvalisanje kako je Pančevo postalo festivalski grad jer se u njemu održava 40
festivala od kojih je nekima očito najvažniji Pančevački karneval na šta se već
godinama arči po nekoliko miliona dinara ninašta, mada ni ostale
manifestacije nisu mnogo bolje od toga.
O kulturološkim
"biserima" najbolje govori reprezentativan izbor planiranih gradskih
"manifestacija" za 2012. godinu: Ex teatar festival 300.000; Rege
festival 300.000 Žisel 350.000. Rok festival 300.000; Etno com fest 193.000; Saloon
Pančeva 160.000; Jazz festival 984.000 bijenale umetnosti 3.000.000, Likovna
kolonija Deliblatski pesak 500.000, a gotovo sve u organizaciji Centra za
kulturu koji drži Žuto preduzeće!
Tako je,
dakle, za kojekakve festivale, bijenala, bijesranja i ostala anala lani
planirano čak 6.462.000 dinara, dok je za Klasik fest određeno tek 400.000
dinara, a za Svetosavsku akademiju planirano svega 100.000, za Dane duhovne
muzike 150.000 pošto su to crkvene manifestacije.
Što se Centra
za kulturu tiče, nakon smene Jasmine Večanski ustanovljeno je još jedno kršenje
zakona i to ni manje ni više u Savremenoj galeriji koja je pretendovala da bude
središte likovnog života u gradu. Naime, iako ta galerija ima svoj fundus umetnina
koji broji preko 300 jedinica po zakonu je Centar za kulturu bio u obavezi da
zaposli diplomiranog istoričara umetnosti kao kustosa koji će obrađivati zbirku
i starati se o njoj. Međutim, od odlaska prethodne direktorke Svetlane Mladenov
koja je formalno vršila i taj posao, u Savremenoj galeriji nikada više nije bio
zaposlen istoričar umetnosti već su se smenjivali urednici programa da bi tek
nakon smene Jasmine Večanski bilo utvrđeno da urednik programa Snežana
Ćuruvija uopšte nema nikakvu diplomu jer je studentkinja arhitekture, te da je dovedena
po žutoj liniji.
Reanimacija požutelih vampira
Na kraju treba podsetiti da je Večanska
uoči smene sama sebi napisala panegirik u kome se pored ostalog navodilo kako
je foaje Centra vraćen prvobitnoj nameni, tj proširena je kafana koja tamo
nikada nije postojala, proradila je galerija Elektrika, iako je u pitanju poslić
bizarne grupe građana koja mukte koristi tuđ prostor, priređivan je džez
festival gde je brat Večanske umetnički direktor, sagrađen je izabinski
prostor, uzgred nefunkcionalan i tako dalje. Njenu smenu iskoristio je forum
ženki Žutog preduzeća za kuknjavu o kršenju zakona o rodnoj ravnopravnosti a
ubrzo nakon toga potvrđena je stara izreka da svaka stvar ima dva lica, tj
otkrivene su sve muljaže Večanske i ekipe oko nje, nakon čega svako sa iole
morala ne bi ni pomišljao na nekakav povratak na političku scenu.
Međutim, pošto Pančevo definitivno
potvrđuje savremenu poslovicu ni manjeg grada ni većeg sranja, a osim
toga Vesna Martinović je uoči lokalnih izbora obećala Večanskoj kao navodnom nestranačkom
kandidatu na platnom spisku Žutog preduzeća mesto gradskog većnika za kulturu,
trenutno je kao rezultat protivprirodnog bluda o kome smo govorili na početku,
u toku realizacija projekta buđenje mrtvaca, odnosno povratak ostataka žutog
preduzeća na lokalnu političku scenu što u najmanju ruku podseća na film strave
i užasa Alien Ressurection, odnosno Vaskrenje Osmog putnika. Valjda će se naći neka
lokalna Sigurni Viver da se obračuna sa njime!