https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Povodom

Povodom

 

Šabačka gimnazija: više od skandala

 

Ima li mudrosti u 175 godina?

 

Jedna od naslavnijih srpskih škola sa tradicijom, gimnazija u Šapcu je u ovom upisnom roku upisala dva odeljenja manje. Veliki deo razloga objašnjen je u pismu Zorana Bubulejeva,  koje redakcija Tabloida objavljuje u celosti...

 

...

 

Šabačka gimnazija napunila je 175 godina, odškolovala Stojana Novakovića, Stanislava Vinavera, Lazu K. Lazarevića, Milevu Marić-Ajnštajn i mnoge druge značajne i dobre ljude. Od institucije koja traje toliko godina očekuje se uvek više. U drugoj polovini prošlog veka, da ne idemo u daleku prošlost, kroz ovu instituciju prošle su mnoge ljudske, intelektualne, moralne i svakolike druge gromade. Gospođe i gospoda profesori: Kojić, Dereta, Marjanović, Komanović, Radivojević, Cvejić, Knežević, Josipović...

Na žalost, danas ovim prostorom hode određene ličnosti bez duha, ideje, plemenitosti i bez svakog smisla da generacije učenika koje ulaze u ovo zdanje pripreme za buduće životne izazove. Ali idemo redom.

Osoba A (Miroslava Ivanović) je direktorka, lik bez trunke ideje, snage duha i autoriteta. Osoba B (Goran Đurić), marginalac koji na časove dolazi nerado, konfliktna ličnost koja učenike naziva glupim i debilima, gricka beli luk obilato šireći njegov „prijatni" miris u lica učenika. Umišljeni Ojler, Poenkare, Dekart ili ko već, koji gajeći koze uživa u specifičnim matematičkim zadacima koji su neodređeni (za ovu tvrdnju postoje dokazi profesora univerziteta). Koji nagovara ostale kolege da daju takve testove kako bi učenici dobili što više nedovoljnih ocena (ispod 20 jedinica je nedopustivo, a 20 do 25 jedinica je prihvatljivo). Osoba C (Slobodanka Pavlović) čiji nadimak je neumesno pominjati, jer otkriva njen IQ. Osoba D (Dragan Petrović), gospodin ili drug koji ne poštuje raspored časova (počesto ne voli da dođe u školu), koji godinama u novembru ili decembru zaključuje jedinice za kraj.

Sa nadimkom Magistar, ne mogavši da se bavi medicinom koju nije mogao upisati, smatra da se ne može u svet odraslih, ako se ne poznaje rad u štali, niti se može studirati tehnika bez vrhunskog poznavanja intimnog života bikova. Čak i oni koji su retko išli u školu imaju saznanja da se školska godina završava u drugoj polovini juna. Ali za njega se to ne poklapa sa tovnim ciklusom bikova. Mislim da naša azbuka nema dovoljno slova kako bih predstavio sve ove „osobe". Čak i one najinventivnije preneražava pomisao šta je ovom ponašanju uzrok a šta cilj? 

Povezani rođačkim, kumovskim, poslovnim i ne retko ljubavnim neraskidivim sponama, maltretiraju učenike, roditelje i čitavu gradsku intelektualnu javnost. Na vrhu piramide je dobro znana „osoba" B, sa nadimkom Kuždra (mislim da još uvek ne razume ovo geometrijsko telo, iako je profesor matematike), drugi oslonac je Magistar, odnosno „osoba" ne velikih misaonih sposobnosti, a sve onako silovito podržava osoba A (direktor).

Ovu školu upisuju učenici sa najboljim uspehom. Ovakvim ponašanjem „osoba" učeničko razumevanje obrazovanja  postaje besmisleno. „Osobe" svoje lične frustracije koriste da unište i pomisao mladog čoveka da se može biti normalan i imati autoritet. „Moj autoritet temelji se isključivo na spoznaji o tome koliko malo znam", reče mudrac. Najvažniji rezultat ličnog obrazovanja je upoznavanje samog sebe, a onda možete zamisliti koga ili šta su ove osobe upoznale.

U suštini ovde je najveći problem osoba A, koja nema snage da sankcioniše ostale „osobe" koje prete nadobudnim beogradskim advokatima i koriste svoju prgavu narav da vređaju osobu A, kolege, učenike, njihove roditelje i koga sve ne. Dokaz da su pomenute „osobe" ipak prolazno važne prepreke u životima mladih ljudi možete naći u svim generacijama. Oni koji su polagali popravne kod „osoba", uglavnom su završavali ozbiljne fakultete. Ali njihovo nezadovoljstvo nije prolazilo godinama, pa kasnije nisu želeli da se rukuju sa osobama čak i kad su im postajali kolege. Čovek dok je mlad i traži mudrost ljudi ga nazivaju mudracem. Kad počne da umišlja da ju je pronašao, postane budala. Razmislite samozvani profesori, pardon „osobe". Postoje u ovoj školi i pravi profesori, za razliku od vas, oni će se već prepoznati. Samo - zašto trpite teror?! Nije jasno zbog čega dozvoljavate da ovih nekoliko kreatura navlači mrak na vašu profesionalnu savest?

Ovo nije vezano za lični čin, cilj je otvoriti društvo i načiniti ovu nekad respektabilnu školu mestom gde će se svi osećati dobro. Pri svim ovim nerealnim ocenama, učenici od „osoba" nisu naučili ništa. Preskaču čitave oblasti, ne vode evidenciju, a pravilnik o ocenjivanju koriste potpuno u suprotnosti sa zdravom pameću. Mislim da je krajnje vreme da se „osobe" kojima nije mesto u prosveti posvete kozama, bikovima ili pravljenju peciva.

 

„Dve su stvari beskonačne: svemir i ljudska glupost. Mada za svemir još nisam sasvim siguran"

 

(Albert Einstein)

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane